Od islamskog svetilišta do smetlišta

Ipak, prijepoljska Musala godinama ostaje predmet verbalnih iscrpljivanja odbornika u zavisnosti, pre svega, da li su u poziciji vlasti ili u poziciji „opozicije“. U junu 2013. godine Skupština opštine je donela zaključak da se pokrene inicijativa kako bi se sve pomerilo sa tačke na kojoj je ostalo 2011. godine. Obnovu ovog muslimanskog verskog objekta i dalje koče imovinsko-pravni odnosi. Preduzeće „Svetlost“ čiji su objekti izgrađeni na mestu Musale davno je likvidirano, a imovina ovog preduzeća pripala je državi.

– Za ovakve objekte je nadležan Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva. Muzej je odradio deo poslova, urađena su arheološka istraživanja, pronađen je mihrab, dakle potvrđeno je ono što se pretpostavljalo. Istražen je deo prostora jer se dalje nije moglo zbog objekata preduzeća „Svetlost“ koji su devastirali taj prostor. Mogu reći da je osnovni problem imovinsko-pravni odnosi i opština Prijepolje je preuzela obavezu da reši te odnose, rekao je za Polimlje pre pet godina Slavoljub Pušica, direktor Muzeja u Prijepolju. Jasminko Šehović, opštinski javni pravobranilac, tada je tvrdio da je opština pokrenula inicijativu da se ovo imovinsko-pravno pitanje reši.

Od 16. veka do 1957.

Nije sigurno da li je zahtev za vraćanje Musale podnela Islamska zajednica, koja je do 2007. bila jedinstvena. Zakon o restituciji i vraćanju imovine verskim zajednicama donet je 2006. godine. U Odboru Islamske zajednice Srbije su bili izričiti da su sve na vreme uradili i do 2008. godine, kada je bio zakonski rok, predali svu dokumentaciju pravnoj službi prijepoljske opštine, kao i da su na vreme predali popis imovine Islamske zajednice.

Odbor za zaštitu Musale osnovan je još 2006. i u njemu su bili ne samo ugledni građani, već i stručni ljudi raznih profila, od istoričara, teologa, do arhitekata. Pokrenuta je ozbiljna inicijativa da se ovaj objekat stavi u funkciju kao redak islamski spomenik ne samo na ovim prostorima već na celom Balkanu. Takvu Musalu osim Prijepolja imala je samo Foča, a danas se na celom Balkanu samo u Bugarskoj nalazi sličan objekat.

Služeći se autentičnim sećanjima ljudi, stručnim znanjem, postojećim crtežima koje je uradio još slikar i profesor Muhamed Čelebić da bi otrgao od zaborava ovaj prostor koji je predstavljao muslimansko gradsko svetilište na otvorenom od 16. veka, Odbor za zaštitu Musale uradio je kompletnu skicu nekadašnjeg objekta, tako da se tačno znaju gabariti, gde su bili kameni zidovi, kolika im je bila debljina, gde se nalazio kamen-mejtaš za stavljanje tabuta sa meitom… Odbor za zaštitu Musale je poslao zahtev Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva da proglasi Musalu kulturno-istorijskim spomenikom, ali je posle izlaska stručnjaka na lice mesta, konstatovano da je prostor devastiran i da nema elemenata za tako nešto.

Ova stručna institucija bila je ipak saglasna sa rekonstrukcijom stare Musale, uz detaljnu razradu idejnog rešenja njenog prvobitnog izgleda, no tek posle rešavanja imovinsko pravnih odnosa. Odbor se odmah obratio Opštinskom veću da pokrene postupak za dislociranje preduzeća „Svetlost“ sa prostora Musale kao verskog i kulturnog dobra. Ništa nije učinjeno tada, ali ni tadašnji Mešihat Islamske zajednice nije pokazao veću zainteresovanost.

Mrak iz „Svetlosti“

Musala je bila u funkciji kao verski objekat gde su se klanjale dženaze sve do 1957. godine kada je Narodni odbor opštine Prijepolje zabranio upotrebu. Tada je uklonjeno i nekoliko mezara sa velikim nišanima. U naredne tri godine ovaj prostor je služio za postavljanje ringišpila! Narodni odbor, bez saglasnosti vlasnika, od Islamske zajednice je izuzeo zemljište na kome se nalazila Musala i ustupio ga „Elektromontaži“ za izgradnju magacina i radionice.

Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva evidentirao je Musalu kao nepokretno kulturno dobro što je bio prvi značajan institucionalni korak. To je podrazumevalo da niko ne može da izvodi radove bez uslova koje propisuje nadležna služba , pa ni vlasnik parcele. Ostavljen je rok od dve godine da se dostavi potrebna dokumentacija, da se obave istraživanja kako bi se sačinio projekat restauracije. Dakle, prostor je dobio status privremeno zaštićenog kulturnog dobra. Bila je 2009. godina. Gordana Tošić, direktorica Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva izjavila je tada da se posao ne može završiti bez tesne saradnje sa lokalnom samoupravom. Naime, opština je ta koja je svojim rešenjem iz 1960. godine izuzela pravo korišćenja kat.parc. 257 upisane u posedovni list br.544 KO Prijepolje i ustupila ga preduzeću čiji je pravni sledbenik „Svetlost“.

Zanatsko-uslužno i proizvodno preduzeće „Svetlost“ počelo je da radi 1961. godine među kućama u sred „mahale“. Bila je to elektrotehnička servisna radionica, imala je vinklerski i mašinski pogon. Međutim, glavna delatnost je bila popravka akumulatora. Potom su počeli i da proizvode akumulatore i to mašinama koje su sami radnici napravili, a kutije su nabavljali u inostranstvu. Postojala je ideja da „Svetlost“ bude jedini snabdevač FAP-a akumulatorima, ali nije zaživela.

„Svetlost“ je tavorila, pedesetak radnika imalo je uvek najniža primanja od svih u privredi. Devedesete godine su donele kolaps privrede, u „Svetlosti“ su podeljene akcije zaposlenim. Otišli radnici. Država uzela pod svoje. Objekat se godinama ruši na očigled svih. Ali ono što postaje još veći problem je gomilanje svakojakog đubreta u dvorištu čiji je vlasnik država. Imamo, tako, divlju deponiju po sred grada, uz jednu od glavnih saobraćajnica. Zar je moguće da sve ovo ne smeta ama baš nikome?!

Šta je musala

Musala je reč turskog porekla i označava prostor ispod vedrog neba na kojem se obavljaju islamski obredi. Musala ili „džamija pod vedrim nebom“, obično je ograđena zidom od oko dva metra, ima mihrab i mimber (ovalni deo i neku vrstu govornice) i na njoj muslimani celog grada ili varoši, zajedno pod otvorenim nebom, klanjaju bajramsku molitvu, džumu i dženaze.