Od istinskog straha do uspeha

…na čijem pisanju joj je pomogao ekspert za biografije poznatih ličnosti Džejms Kaplan, nedavno su objavljeni i na srpskom jeziku u prevodu Ivana Radosavljevića.

Izdavač je „Samizdat B92“, vlasnik autorskih prava za Srbiju i Crnu Goru, kome su u objavljivanju ove knjige pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Srbije i „Beogradska filharmonija“, privučena „važnošću dela Marine Abramović za svet umetnosti“.

Memoari Marine Abramović imaju ispovedni ton dnevnika, ona piše bez zadrške, jasno, otvoreno do detalja opisujući događaje, porodične i emotivne veze, odnos prema samoj sebi, drugima, umetnosti u kojoj je istraživanja granice bola, izdržljivosti tela i psihe postalo osnova njenih umetničkih performansa. Njena priča je dirljiva, energična i duhovita. Počinje sećanjem na prvi istinski strah koji je doživela kao četvorogodišnja devojčica, teče kroz strogo vaspitanje u detinjstvu u kome joj je usađena stroga radna etika preko odrastanja, odluke da slikarstvo zameni bodi artom, teškim počecima, kroz umetnička traganja po različitim meridijanima, do uspeha, saradnje sa zvezdama svetske umetničke scene, pedagoškog rada i stvaranja „Instituta Marina Abramović“, koji je posvetila ljudskim bićima. Sve to smešteno u atmosferu, političke i društvene okolnosti vremena o kome piše i sa svedočanstvima o umetnicima koji su ga svojim delom obeležili.

Marina Abramović rođena je 1946. u Beogradu, kao potomak imućne predratne porodice, čiji je deda-stric bio patrijarh Varnava Rosić, a roditelji učesnici „NOB“ strogih komunističkih nadzora. Studirala je na „Akademiji likovnih umetnosti“ u Beogradu, postdiplomske studije završila je na „Akademiji likovnih umetnosti“ u Zagrebu, predavala na „Akademiji likovnih umetnosti“ u Novom Sadu. Od 2002. živi i radi u Njujorku. Sama sebe voli da naziva „bakom svetskog performansa“. Njena dela uključena su u mnoge javne kolekcije, predavala je na visokim školama u Berlinu, Hamburgu, Braundšvajgu, gostujući je profesor na „Akademiji“ u Parizu, a performans u „Muzeju moderne umetnosti“ u Njujorku 2010, kad je 700 sati sedela pogleda prikovanog u ljude preko puta, zainteresovao je i američke i ruske naučnike za njen slučaj. Svoje znanje i iskustvo u performansu objedinila je u „Abramović metod“, koji mnogi porede sa obukom specijalnih vojnih jedinica, a kojim podučava izabrane mlade umetnike iz čitavog sveta. Junakinja opere i više nagrađivanih dokumentaraca, koji govore o njenim performansima, dobitnik prestižni nagrada poput „Zlatnog lava“ Venecijanskog bijenala, Marina Abramović je prošle godine u izboru portala za prodaju, kupovinu i istraživanje umetnina – „Artnet“ dobila titulu najuticajnijeg umetnika na svetu.

„Mislim da sam bila veoma srećna što sam vrlo rano spoznala ko sam i šta želim da radim u životu. Prvu izložbu imala sam sa 12 godina i bila ljubomorna na Mocarta koji je svoje stvaranje počeo sa sedam. Stvarno sam uvek želela jedino da budem umetnik, ništa drugo“, rekla je Marina Abramović u jednom razgovora za domaće medije.