Od jutra do ponoći – uživo i „onlajn“: Dnevnik Radmile Nešić, članice Romske ženske mreže Srbije

Članica sam Romske ženske mreže Srbije, kojom sam dugi niz godina koordinirala na nacionalnom i regionalnom nivou. Od 2018. godine imenovana sam za koordinatorku Mobilnog tima za inkluziju Roma u Pirotu. Sve navedene funkcije i uloge zahtevaju dosta rada, znanja, vremena i odgovornosti.

Moje svakodnevne obaveze se odnose na komunikaciju sa romskom zajednicom u smislu savetovanja, upućivanja na institucije, pisanje različitih molbi, žalbi, tužbi, podrška pri ostvarivanju različitih prava. Deo posla je usmeren na saradnju sa institucijama, učešće na sastancima, radnim grupama i slično.

Kad govorimo o radu u nevladinom sektoru, aktivnosti su usmerene na realizaciji projekata, učešće na seminarima, saradnju sa drugim organizacijama. Moje svakodnevne obaveze nisu jednolične, svakog dana su različite aktivnosti. Ovako izgleda jedna „prosečna“ sedmica.

Četvrtak, 27. oktobar 2022.

Jutro počinje posle nekoliko alarma na mom telefonu. Umorna sam, ne ustaje mi se iz kreveta, ali znam da me čekaju obaveze. Danas imam sastanak u Gradskoj upravi u 10 sati, a u 15 nam dolaze saradnice iz Centra za interaktivnu pedagogiju iz Beograda. Ovog jutra nemam vremena za kafu. Oblačim se, spremam torbu, telefon i odlazim na radno mesto u uslužnom centru Gradske uprave Pirot.

Na putu do posla me zaustavlja najpre jedna žena koja mi govori da joj je potrebna pomoć oko uređivanja kuće. Rekla sam joj da dođe da joj napišem molbu. Malo dalje me susreo čovek koji mi postavlja pitanja oko konkursa za koji su poslali aplikaciju. Na posao stižem oko 9.20, palim kompjuter, gledam mejlove.

Na šalteru dolaze korisnici za ostvarivanje prava na dečji dodatak i traže pomoć oko popunjavanja dokumentacije. Žurim da završim njihov obrazac i odlazim na sastanak, koji traje do 11.30. Vraćam se na radno mesto i počinjem s odgovaranjem na mejlove ali ujedno i obavljam telefonske razgovore sa saradnicima iz drugih organizacija, sa korisnicima koji me zovu da pitaju o rezultatu konkursa koji je namenjen podršci u stanovanju. U 13 sati odlazim iz uslužnog centra u kancelariju udruženja građana „Ternipe“.

Tamo me čeka moj tim sa kojim imam sastanak oko tekućih aktivnosti šta je realizovano, koje su nam obaveze, kakvo je stanje sa finansijskom administracijom. Sat kasnije odlazimo u druge prostorije koje se nalaze u naselju Rasadnik. Pripremamo se za radionicu – postavlja se flip čart tabla, papiri, markeri, stolovi, stolice, priprema se osveženje.

U 14.30 stiže telefonski poziv od koleginica iz Beograda da su u blizini. Stižu nam gosti, pristižu nam i učesnici. Učesnice koje dolaze iz sela Gnjilan su pogrešile adresu, pa sam upalila auto i otišla da ih dovezem. Radionica je krenula, ja sam logistička podrška. U međuvremenu na ulici me je videla jedna žena koja me je zamolila da joj napišem molbu za Komisiju za stambena pitanja, tako da je ona došla u toku radionice i ja sam se izdvojila uz kompjuter i napisala joj molbu.

Radionica je završena u 17 sati, ispratili smo učesnike i naše goste a ja sam žurula da stignem na zoom sastanak u 18. Nakon završetka sastanka u 19.30, gotovo je za danas, krećem sa kućnim poslovima. U međuvremenu razgovaram sa decom, razmenjujemo informacije o današnjim dešavanjima.

Još nekoliko poruka na društvenim mrežama koje mi šalju korisnici, pišu o svojim problemima, zakazujem im sastanke. Moj radni dan se konačno završava oko 23 sata.

Petak, 28. oktobar

Posle prvog alarma ustajem, popijem napitak. Ovog jutra imam vremena za kafu i cigaretu. Krećem na posao i opet imam razgovore sa mojim Romima na putu do posla. U uslužnom centru me već čeka jedna žena koja je pre dve nedelje deportovana iz Nemačke. Upućujem je na besplatnu pravnu pomoć. Pozivam koleginicu koja ima saradnju sa EHO – organizacijom koja pruža podršku povratnicima.

Uspostavljam komunikaciju između njih. Kasnije mi dolazi još jedna žena kojoj je potrebna trenutna pomoć i sa njom odlazim u Centar za socijalni rad. U međuvremenu imam još par poziva koji se odnose na neke sastanke za narednu nedelju, poziv da pošaljem članak o položaju Romkinja. U Pirotu su raspisani izbori za savete mesnih zajednica pa sam na stalnoj linija sa ženama koje su kandidatkinje ali i sa ostalim članovima liste. Pružam im logističku podršku.

Oko podneva odlazim kod načelnika da izvestim o poslovima koji sam obavljala tokom radne nedelje i obavezama za naredne dane. Kako sam dobila poziv za učešće na treningu za medije uzimam auto Mobilnog tima, odlazim do kuće da se spremim i krećem u Ćupriju. Naravno kasnim jer sam krenula posle mog posla i stižem na drugu sesiju.

Predstavljam se, izvinjavam se zbog kašnjenja i ubrzo ulazim u diskusiju i predstavljam grad Pirot i način finansiranja medija. U 19 sati završava se prvi dan treninga, odlazimo na večeru i moj radni dan se završava.

Subota, 29. oktobar

Dan počinje odlaskom na doručak i nastavkom treninga. I ovaj dan je bio zanimljiv, kontinuirano sam bila uključena u diskusiju, davala svoje predloge i delila svoja iskustva sa učesnicima. Na kraju treninga sam dala izjavu za RTV Vojvodina. Zatim smo ja i moja kćerka žurile da organizujemo lajv uključenje u okviru kampanje za popis stanovništva koju sprovodi Opre Roma. U 19 sati „uključujem“ se i govorim o procesu popisa stnovništva u Pirotu. Za završetkom lajv uključenja završen je još jedan moj radni dan.

Nedelja, 30. oktobar

Dan počinje sa kafom, doručkom i dalje se nastavlja treningom. Posle ručka smo krenule kući. Kod kuće su me čekali uobičajni kućni poslovi, ali ne izostaju pozivi telefonom ili poruke iz zajednice.

Ponedeljak, 31. oktobar

Jutro počinje nakon nekoliko alarma. Opet nemam vremena za kafu, pijem napitak, spremam se i polazim na posao. Prvi sastanak je u 10 sati sa partnerima u okviru projekta „Reintegracija 2“, gde je grad Pirot partner.

Sastanak je uspešno završen i ja krećem na svoje radno mesto. Tamo me čeka čovek koji ima problema oko ostvarivanja prava na NSP, kažu odbili su ga jer su mu našli neke prihode. Odlazim sa njim do Centra, potom u Penzijsko pa u Poresku upravu. Više od sat vremena se mi šetamo i tražimo rešenje u ovim institucijama.

Mora da je neka greška, takve odgovore dobijamo. Rekla sam mu da obiđe sve banke i proveri da li je imo neku uplatu preko matičnog broja. Pri povratku me sreće jedan bračni par, i oni su deportovani iz Nemačke. Trebalo im je hitno zdravstveno osiguranje. Upućujem ih na Nacionalnu službu za zapošljavanje, potom u zgradu zdravstvenog osiguranja.

U međuvremenu sam ih najavila Centru za socijalni rad i pozvala koleginicu iz Babušnice koja radi na pružanju podrške povratnicima. Koleginica je skuvala kafu, pa sam se malo odmorila. Kasnije nastavljam sa komunikacijom preko telefona sa članovima „Ternipe“.

Danas u 15 sati imamo goste iz Unicefa, predstavljaju poziv za mlade. Prošle radne nedelje sam obezbedila salu u gradskoj upravi. Žurim da se vratim u kancelariju Udruženja jer imamo zoom sastanak. Gosti iz Beograda stižu i ja ih telefonom upućujem na naše aktiviste koji ih čekaju. Sala je bila puna mladih, bili su zainteresovani za učešće. U 17 sati završio se moj radni dan ali ne i obaveze u kući.

Utorak, 1. novembar

Ustajem ujutru u 4.30 sati. Sa koleginicom putujemo za Beograd, na trening „Socijalni moderator“. Trening kreće u 11 i traje do 18 sati. Na treningu sam aktivna u diskusiji, grupnom i individualnom radu. U toku treninga primam bezbroj poziva i poruka. Odgovaram na mejlove a sva komunukacija se odnosi na planiranje nekih sastanka, na savete korisnicima.

Sreda, 2. novembar

Današnji dan je identičan prethodnom. Trening se završio u 18. Posle večere pripremam tabelu sa kontaktima za regionalni onlajn sastanak u kome će učestvovati članice Romske ženske mreže.

Četvrtak, 3. novembar

Poslednji dan seminara. Vraćam se kući posle ručka. U kolima koristim priliku da napišem izveštaj sa kojim kasnim. U toku dana sam na vezi sa partnerima iz IDC i pomoćnicom gradonačelnika oko pripreme uvodne konferencije. Takođe sam u komunikaciji sa timom „Ternipe“, izveštavaju me o sprovedenim aktivnostima – radionice o prevenciji trgovine ljudma i radionice o seksualno reproduktivnom zdravlju. Dogovaramo se oko obeležvanja dana romskog jezika. Po povratku kući u 18 sati pijem kafu i nastavljam da kućnim obavezama.

Petak, 4. novembar

Danas imamo uvodnu konferenciju. Spremam se, preispitujem sama sebe šta ću govoriti. Konferencija je počela u 11 i uspešno je završena par sati kasnije. Sa partnerima odlazim na poslovni ručak. U 16 sati završava se moj radni dan.

RAMOSARIPE: Radmila Nešić

Katar detharin dži raći – dživdipe – „online“

Morro anav si Radmila Nešić andar Pirot. Bijandini sem po 31-to avgusto 1977-to breš. Dej sem trine čhavorrengo. Katar 2010-breš aktivno sem ando amalipe manušengo „Ternipe“ thaj vi direktori sem pala kaja organizacija. Membro sem pala Romano DŽuvljikano Networko Srbijako.

Ande kaja organizacija sema ko-ordinatorka po nacionalno thaj regionalno levelo.Katar 2018-to breš anavardini sem pala ko-ordinatori Mobilne timosko pala inkulzija e Rromengi ando Pirot. Sa funkcije thaj role kamen but buti, džanglipe, vrama thaj resposabiliteto. Morre svako-đeseske obligacije si te vaćarav e Rromenca andar care (komunitetura) te dav lenge advetura, instrukcije, te phenav lenge te džan ande institucije, ramosarav mangipaske lila (molbe), rovimaske lila, juristikane rovimaske lila, žutiv te astarenpe manušikane čačipa. Jekh kotor e bućako si bućaripe e institucijenca,lethanipe pe ćidipa, lethanipe ande bućarimaske grupe etc.

Kana vaćaras pala bućaripe ande NGO sektori, aktivitetura džan po drom te kerenpe e projektura, participacija pe seminara, ko-operacija avere organizacijenca. Morre svakođeseske obligacije naj jekh-sar-aver, svako đes si aver obligacije.Kava si morre efta đesa.

Žoj, 27-Oktobri 2022-breš

Detharin teljarel gaja kaj ašunav alarmura pe morro telefono. Čhindi sem, ni kamav te uštav andar o pato vaj džanav kaj ašćarenma obligacije. Ađes si ma ćidipe ando forosko kher ande 10 časura, pal and 15 časura aven butjarimaske amaljina andar Beograd andar Centro pala interaktivno pedagogija.

Kaja detharin naj ma vrama pala kafava. Lav pe mande šeja, lav mori trasta, telefoni thaj džav pe morro bućarimasko than ando servisosko centro e forosko Pirot. Po drom kaj butjatrav ačhavelma jekh džuvlji savi phenel manđe kaj trubula žutipe te kerel piro kher. Phendem laće te avel pe morro bućarimasko than te ramov laće kamipasko lil. Zala maj dur dikhlama jekh mruš savo pučelma pala konkurso pala savo ćerda aplikacija. Pe butjarimasko than avav ande 9:20 časura, phabarav komjuteri,dikhav mejlura.

Po šalteri aven e manuša save roden love pala čhavrikano lovengo žutipe thaj roden te vareko ramol mangipasko lil. Siđarav te agoriv lengo formulari thaj džav po kidipe, savo tzrajil dži 11:30h. Avav palpala pe morro bućarimasko than thaj ramov vaj iriv emailura thaj ande jeh vrama kerav telefonske vakaripa butjarimaske amalenca andar aver organizacije, sar vi e manušenca save pučenma pala rezultatura e konkursosko pala urbanizmo. Ande 13h džav andar servisno centro ande kancelarija NGO „Ternipe“. Gothe adžukarelma morro timo thaj gothar džas pe aver thana savenca si ma ćidipe pala aktivitetura save si kerdine thaj sarsave si amen obligacije,sarsavo si statuso finansijake administracijako. Pala goda džas pe aver thana ando gav Rasadnik. Ćeras preparacije pala radionica – thas flip čart tabla, lila, markeri, mesalina, skamina, kinas pimos.

Ande 14.30 časura akharenma telefonosa koleginica andar Beograd kaj si paše katar Pirot. Ave e gostura aven vi e participantura, Participantura save aven andar o gav Gnjilan ni avile pe lačhi adresa, thaj me korkore đelem e vordonesa te anav len. Radionica teljarda, pal me dav logistikano žutipe. Maškar kava pe ulica dikhlama jekh džuvlji savi kamla šukar mandar te kerev lake mangipasko lil pala Komisija pala urbanistikane pučipa,thaj godolese voj avila kana sasa vi e radionica thaj thodemla po than thaj kerdem lake mangipasko lil.

Radionica agorisardape ande 17 časura, e participantura đele thaj amare gostura pal me siđardem te avav po „zoom“ kidipe ande 18 časura. Kana agorisardape o kidipe ande 19:30 časura, gata si pala ađes thaj džav te kerav khereske buća. Ande goja vrama vaćarav e čhavrenca, pharuvas e informacije pala ađivesutne kidipa thaj sa so sasa. Vadži varesave mesažura pe amalipaske networkura save bičalen manđe e manuša savenca butjarav, ramon pala pire problemura, ćerav lenđe kidipa. Morro butjarimasko đes agorilpe trujal 23h.

Paraštuj, 28. oktobri

Uštilem kana ašundem angluno alarmi, thaj pijav pimos. Kaja detharin si ma vrama pala kafava thaj cigareta. Džav pe morri bući thaj palpale si man vaćaripe morre Rromenca po drom butjarimaske thanesko. Ando servisno centro adžukarelma jek džuvlji savi si maj anglal duj kurke tradini andar Germania. Bičhalavla pe bi-lovengo juristikano žutipe. Akharav e amaljina godolese kaj las si kontakto e organizacijasa savi akharelpe EHO-organizacija thaj savi del juristikano žutipe deportume menušenge. Kerav komunikacija maškar lende. Maj palal avel mange jekh džuvlji kase trubul akanutno žutipe thaj lasa džav ando Centro pala socijalno butjaripe.Ande maškarutni vrama si man vadži akharipa save si ande relacija kidipenca pala aver kurko, akharipe te bičhalav ramosaripe pala statusi Rromnjengo. Ando Pirot ka kerenpe alosaripa pala lokalne komunitetura thaj sajekh kerav komunikacija e džuvljanca save si kandidatura vaj vi avr membrurenca katar e lista.

Dav lenge logistikano žutipe. Pala mismeri džav ka šerutno manuš te dav leske raporto pala butja save kerdem thaj pala obligacije ande đesa save aven. Sar astardem akharipe pala participacija po treningo pala medija lav vurdon Mobilne timosko, džav khere te lav pe mande thaj džav ande Ćuprija. Sar goda vi avel ni avav pe vrama godolese kaj teljardem kana nakhli morri butji thaj avav pe dujto sesija. Kerav korko-prezentacija, dav morro jertisaripe kaj ni avilem pe vrama thaj sigo dav ande diskusija gaja kaj kerav prezentacija pala foro Pirot sar vi drom sar finansirinpe e medija ando Pirot.Ande 19 časura agorilpe angluno djes pala trening, džas te xas thaj morro butjarimasko đes si agorime.

Savato, 29-to oktobri

O đes teljarel detharinaske hamasa thaj pala goda e treningosa. Vi kava djes sasa interesantno, sajkh lijem than ande diskusija, dijem pire turvinjipa thaj pharuvdem mure ekspiriance averenca. Po agor e treningosko dijem intervju pala RTV Vojvodina. Thampal me thaj morri čhej siđardam te keras „live“ ando fremo kampanjako pala cenzuso savo kerel e organizacija „Opre Roma“. Ande 19 časura dav ande medija morre gindipa pala cenzuso ando Pirot. Kana agorisardape vi me agorisardem morro bućarimasko đes.

Kurko, 30-Oktobri

O djes teljarel kafavasa, pala goda detharinasko xamos thaj maj dur džal o treningo. Kana nakhlo o ručko đelam khere. Kere adžukardema standardne butja vaj si man vi mesažura andar komunuiteto.

Luj, 31. oktobri

Detharin teljarel alarmurenca. Palpale najma vrama pala kafava, pijav pimos, lav pe mande thaj džav po butjarimasko than. Angluno kidipe si ande 10. časura e amalenca (partnerenca) ando fremo projektosko „Reintegracija 2“ kaj si vi o foro Pirot partneri.

O kidipe sasa lačho thaj me džav pe morro butjarimasko than. Gothe adžukarelma o manuš savo kamel NSP, phenel ni den le kaj arakhle kaj astarel katar e raštra varesave love. Džav lesa ando servisno centro pala goda ando Penzijsko thaj ande taksaki institucija. Maj but katar jekh časo amen rodas sar te phagavas kava problemo. Šaj avel kaj si varesavi doš,goda e gadže phenen amenge. Phendem leske te dikhel sa e banke thaj te dikhel bičhalda leske verako varesave love. kana irisardema arakhle ma jekh Rrom thaj Rromnji thaj von phenen kaj si vi von tradine(deportuime)andar e Germanija.

Trubusarda len so maj sigo sastipasko sekuritato. Akhardem Centro pala socijalne butja sar vi kioleginica andar Babušnica savi kerel žutipe e manušenge save irinpe (save si deportuime). E koleginica kerda kafava thaj astardem cerra sung kaj sema but čhindi. Pala goda kerav komunikacija e kolegurenca andar NGO „Ternipe“.

Ađes ande 15 časura kana nakhlio butjarimasko kurko arkhkem sala ande forosko kher. Siđarav te irivma ande kancelarija amalipaski godolese kaj si amen „zoom“ kidipe. E dostura andar Beograd aven thaj me telefonosa bičhalav amare aktivisturen save adžukaren len. Forosko kher sasa pherdo ternenca save sesa zainteresuime pala participacija. Ande 17 časura agorisardape moro butjarimasko djes vaj na e obligacije khere.

Marcin, 1-to novembri

Uštav pe detharin ande 4. 30 časura. E koleginicasa džas ando Beograd po treningo savo akaharelpe „Socijalno moderatori“. thaj e komunikacija džal po drom kana ka aven varesave kidipa thaj advetura e manušenge.

Tatrađi, 2-to novembri

Ađivesutno đes si sar vi goda arraći, kerav tabela e kontakturenca pala regionalno „online“ kidipe ande savo ka len than membrura Rromane džuvljikane networkosko.

Žoj, 3-to novembri

Majpalutno đes seminaresko. Avav khere kana xalem. Ando vordon si ma šansa te kerav raporto godolese kaj naj ma vrama. Po đes kerav konekcija e partnerurenca katar IDC thaj e vice-prezidentosa e forosko pala preparacija e konferencijaki. Kerav komunikacija e timosa andar „Ternipe“, denma raporto pala aktivitetura save kerde radionice pala prevencija perdal trafiking (kin-bikinipe e manušengo) thaj radionice pala reproduktivo sastipe. Keras koordinacija pala salumjako djes pala e rromani čhib. Kana avilem khere ande 18.časura, pijav kafava thaj kerav khereske butja.

Paraštuj, 4-to novembri

Ađes si amen konferencija. Dikhav so, sar ka kerav, pučav korkore man so ka vaćarav. Konferencija teljarda ande 11 časura thaj agorisardape pala mismeri. E partnerenca džav po butjarimasko xamos. Ande 16. časura agoriplpe morro butjarimasko djes.

Prevod na romski: Dragan Ristić