Od menadžera do nacionalnog lidera

Definitivna transformacija Vladimira Putina od menadžera koga je zemlja angažovala za rešavanje tekućih zadataka u nacionalnog lidera sa širokim horizontom političkog planiranja, odvija se pred našim očima. Apsurdno je smatrati da je Putinov Plan nekakav formalizovani dokument tipa „Osnovnih pravaca socijalno-ekonomskog razvoja“, ili trogodišnjeg budžeta. Međutim, taj plan nesumnjivo postoji.
Bez obzira na detalje i spoljašnju tehnologiju poslednje poruke predsednika Federalnom parlamentu, taj plan se, po meni, sastoji od nekoliko sasvim konceptualnih odrednica. Nacionalni model demokratije može se različito nazivati. Meni se čini da formulacija „suverena demokratija“ opisuje istu jasnije i adekvatnije od drugih. Bilo kako bilo, tek spor je u tome u kojoj meri se može smatrati dovršenim „sistem 13. septembar“ koji uključuje promenu načina izbora gubernatora, ukidanje praga izlaznosti i strože kriterijume u izbornom procesu, i u kojoj je meri Putin autor tog „sistema“. Predsednik pozitivno ocenjuje promene koje su se dešavale i desile tokom poslednjih godina i stavlja vidljiv akcenat na razvoj instituta koji su stvoreni i korigovani u rezultatu reforme.
Dominacija Jedinstvene Rusije, njen razvoj kao opštenacionalne partije sa osloncem na najrazličitijeg birača i „leguru vrednosti“, očigledna je osnova za dalji razvoj partijskog sistema. Međutim, ne govori Putin slučajno o garantovanju opozicionog angažovanja. Predstojeća žestoka konkurencija za „drugu nagradu“ na decembarskim parlamentarnim izborima, borba za ulogu glavnog „ograničitelja“ dominacije „Jedinstvene Rusije“ u političkom procesu jedna je od najočiglednijih takvih garancija.
Putin je, čini mi se, svestan socijalnog izazova koji stoji pred zemljom. Tokvilov zakon je sve raspoznatljiviji: poboljšava se kvalitet života, a s njim se povećavaju i pretenzije. Zapravo, samo je Putin kadar da „osedla talas“ društvenih raspoloženja utemeljenih na formuli „socijalna pravičnost“.
Nanotehnologije nisu jedina inovacija za koju se zalaže Putin. Ali je ona najindikativnija: neprimetna za oko tehnologija u koju predsednik predlaže da se ulože stotine milijardi. Prilaz takve vrste nipošto nije traćenje budžetskih sredstava. To je shvatanje dugoročnih izazova koji su pred zemljom. Na kraju sovjetske epohe domaći programeri nisu mogli da iskopiraju personalni kompjuter IBM PC. Od toga je umnogome i počeo njen kraj. Prošireni sirovinski model nacionalne ekonomije ne može postojati beskonačno dugo. Neophodni su perspektivni projekti, takvi kao što su „GOELRO-2“, ili te iste nanotehnologije, sposobni da kvalitetno promene njenu strukturu u narednih 20-25 godina.
Srednji i mali biznis po svojoj prirodi nije u stanju da aktivizira inovacioni proces. A i u svetu su konkurentni samo krupni igrači. Prema tome, akcenat predsednika na krupne korporacije s državnim učešćem sasvim je opravdan. Međutim, i njegova teza o „ručnom upravljanju“ nije sasvim slučajna: krupni ruski biznis najčešće je nevešt i korumpiran. Njemu je potreban, tako da kažemo, „efikasan dirigent“.
Ujedinjenje pravoslavnih crkava veoma je suštinski korak na putu ka ujedinjenju onih organizacija, grupa i zajednica u bližem i daljem inostranstvu koje se mogu nazvati „ruskim svetom“. Ali se kretanje ne treba zaustavljati na tome. I nije stvar samo u obnavljanju sistema uticaja SSSR na svetske elite i javno mnjenje, iako je sličan sistem Rusiji danas životno neophodan. Stvar je u realnoj konsolidaciji oko jedinstvenih vrednosti i interesa svih onih koji govore ruski jezik.
Institucionalni kontinuitet je, može se reći, najmanje artikulisani deo predsednikovog plana. Upravo zbog toga se oko istog razvija veoma napeta intelektualna diskusija. Kako osigurati kontinuitet Putinovog kursa? Viktor Kuvaldin je nedavno rekao da je potrebna nekakva „mreža“. U suštini – zalagati se tokom svih ovih godina za razvoj najrazličitijih političkih i društvenih instituta da bi se u strateškom trenutku predaje vlasti nešto izabralo? Mišljenja sam da u slučaju izbora modela institucionalnog kontinuiteta punovredni institut slične vrste može biti jedino partija Jedinstvena Rusija.