Od najave ukidanja do povećanja broja kontrolora: Razvojni put Bus plusa bio je turbulentan, a uvek na štetu građana

Aktuelni gradonačelnik Aleksandar Šapić uzalud se pravda da do juče nije bio deo kuvarskog tima SNS-a, ali onog trenutka kada je odlučio da svoj pokret utopi u SNS praktično je pristao da dodaje so na ljutu narodnu ranu u vezi sa Bus plusom.

Naprednjaci su sada žrtve sopstvene kampanje u kojoj su pre više od decenije pozivali narod da ne plaća karte za javni prevoz, tvrdeći da je Bus plus privatna firma bivšeg gradonačlenika Dragana Đilasa (a ispostavilo se da nije), obećavajući da će takav sistem naplate ukinuti čim budu izabrani vode Beograd.

Višegodišnja averzija građana prema plaćanju gradskog prevoza teško će se iskoreniti povećanim brojem kontrlora koji poslednjih nedelja špartaju autobusima. To čak može da bude i kontraproduktivno. Ideja o tome da je plaćanje javnog prevoza „pljačka naroda“ toliko se ukorenila da većina smatra da je legitimno voziti se potpuno besplatno.

Ugovor o funkcionisanju sistema Bus plus, vezanog za elektronsko validiranje putnika u vozilima gradskog prevoza Beograda, potpisan je 2012. godine, a implementirala ga je firma Apeks, čiji je Kentkart vlasnik.

Privatna firma omogućila je moderan sistem koji je Gradu i prevoznicima davao naplatu po modelima kakve mahom gledamo u modernim zapadnim metropolama. Bus plus je omogućavao naplatu po satu, po danu, nedeljeno, višednevno, višesatno, u jednom smeru, za dve ili više vožnji. Bukvalno svaka kombinacija koja može da vam padne na pamet sprovodiva je bez dodatnog ulaganja.

Međutim, kao da ni sam Grad nije shvatao nove mogućnosti te se sve velo na mesečne i polumesečne karte (sa povlašćenom cenom), a jedini novitet bio je što je za pojedinačne vožnje mogao da se uplati kredit na Bus plus kartici. Nikome nije padalo na pamet da na primer u terminima kada je prevoz manje opterećen može da se omogući jeftinija karta, da vikendom možda na jednu otkucanu kartu mogu dvoje da se voze i tako dalje…

Grad je u implementaciji napravio dve ključne greške: umesto da kupi samo sistem naplate, dao je privatniku celokupan posao provere i naplate karata; i druga, mnogo gora, greška je bila što je novoosnovana komunalna policija (danas: komunalna milicija) bila zadužena za uterivanje straha kosti u građana.

Tadašnja gradska opozicija uvidela je svoju šansu da upravo na Bus plusu, modernom sistemu naplate karta, sruši tadašnju vlast – što joj je vremenom i uspelo. Međutim, posledice su da i danas građani veruju da ih preko karata u autobusu „pljačka Đilas“, ne shvatajući zašto još uvek nije ukinut.

A nije ukinut jer je gradska vlast na čelu sa tadađnjim gradskim menadžerom Goranom Vesićem odlučila da 2020. produži ugovor sa Kentkartom na 13 godina.

Da to kojim slučajem nije urađeno, Gradu bi po isteku ostao kompletno implementiran sistem naplate, a jedino bi trebalo napraviti novo preduzeće koje će vršiti proveru i naplatu karata – što je gradonačelnik Šapić nedavno i uradio, ali je lagao da se dogovorio s Kentkartom da će ugovor biti raskinut bez ikakvih penala, pošto je turska firma najavila tužbu.

Ceh će građani Beograda sada plaćati i Kentkart i novoosnovano gradsko preduzeće za isti posao (ili će se turskoj kompaniji platiti velika odšteta).

A građani su tokom decenije primene Bus plusa, plaćali kartu ili ne – imali uglavnom osrednji do loš javni prevoz. Saobraćajna infrastruktura Beograda odavno je postala nepogodna za autobuski prevoz kao glavni. BG voz koji je razvila prethodna vlast i koji je nekada išao ceo dan na po 15 minuta je devastiran.

U suštini, šteta je načinjena i oporovak će biti dugotrajan. Da bi građani shvatili da mora da se plati ako se želi kvalitetan javni prevoz, moraće da se sprovede dugotrajna kampanja. A bez zaista boljeg prevoza – teško da može imati efekta.