Od originalnosti do egzibicionizma

Međutim, poslednjih nekoliko godina igrači su preterali, pa današnje utakmice sve više podsećaju na cirkus, skup smešnih kreacija, a ne na „najvažniju sporednu stvar na svetu“ koja treba da bude jedan od stubova društva.

Skoro u svakom klubu danas postoji barem jedan fudbaler koji imidžom pokušava da se izdvoji od ostatka, a igrom slučaja fudbalski klub Milan uspeo je da na jednom mestu okupi više igrača koji su prešli granicu dobrog ukusa. Sudar kontrasta najbolje se video na nedavnoj utakmici Lige šampiona gde su s jedne strane bili El Šaravi, Princ Boateng i Mario Baloteli, a s druge „pitomi“ momci sa tek po kojom tetovažom, o eksperimentima sa frizurama ni govora.

Upravo je najnovije pojačanje „rosonera“ Baloteli tokom cele dosadašnje karijere pažnju javnosti više privlačio frizurom i nedoličnim ponašanjem nego bravuroznim potezima na terenu. Tako je Super Mario samo u poslednjih nekoliko godina nosio „čiroki“ frizure raznih boja i dužina, linije na glavi, a tek po koji put imao „normalnu“ frizuru. Sa „podizanjem“ kose ništa bolji nije ni njegov saigrač Boateng, a najdalje je otišla nova zvezda Milana El Šaravi kojem kosa, kako je jednom prilikom priznao, ponekad i zasmeta u nameri da da gol. Ovakvi imidži često su zapadali za oko trenerima, nailazili na osudu, ali sve je više onih koji okreću glavu.

– Baloteli i El Šaravi su javne ličnosti, pažnja im prija, žele da budu posebni. Trenirao sam jednog koji je smatrao da njegova kosa privlači lopte, ima tu i sujeverja. Ali, moj posao nije estetika – istakao je selektor Italije Ćezare Prandeli.

Sličnog mišljenja je i dugogodišnji fudbalski komentator iz naše zemlje Zvonko Mihajlovski koji kao predstavnik „stare garde“ sa oprezom komentariše ekspanziju neobičnog trenda u fudbalu.

– Pokušaji da se bude jedinstven kada je frizura u pitanju nije novost, ali se sada otišlo u krajnost. Mnogi su od originalnosti došli do ekstremizma. Svako od nas ima stav koji želi da ispolji a fudbaleri kao javne ličnosti to najpre mogu na terenu. Zato se podvrgavaju raznim idejama, koje ponekad postanu uzor mladima, ali ako preteraju onda nailaze na osudu – navodi Mihajlovski.

Da ekstravagantne frizure nisu novost Mihajlovski podseća trendom od pre par decenija kada je „čudno“ bilo ošišati se na ćelavo, imati gustu kosu kao Karlos Valderama, ili nositi kikice u čemu su prednjačili i dalje prednjače fudbaleri iz Afrike i Južne Amerike. Tako je Đibril Sise takođe nosio „čiroki“ frizure, Taribo Vest je na glavi imao dve kikice ofarbane u boje kluba za koji u tom trenutku nastupa, kako je bilo i kada je nastupao za beogradski Partizan. Sanja i Aleks Song su takođe nosili kikice, a celim imidžom korak dalje je otišao Portugalac Abel Ksavijer koji je osim plave kose sa raznim šarama ukrašavao i bradu u istim tonovima. Isto je i danas pa tako Pogba iz Juventusa skoro na svakom meču menja izgled „čiroki“ frizure, dok slične „potrebe“ ima i mlada brazilska zvezda Nejmar.

– Nejmar trenutno više misli o frizuri nego o fudbalu. On nosi veliki teret na plećima, ali mora da nauči da se nosi sa njim, da više razmišlja o igri ukoliko želi da pronađe dobar angažman – smatra Pele, najbolji brazilski igrač svih vremena.

Od kose napravili biznis

Dejvid Bekam i Kristijano Ronaldo su najpoznatiji fudbaleri koji su od svoje frizure napravili biznis, a imali su identičan put u karijerama. Obojica su se afirmisali u Mančester junajtedu i prešli u Real Madrid, gde je Britanac plaćao čak 1.500 dolara po šišanju. Njima se to isplatilo jer su reklamirali brojne preparate, a kada je Bekam rešio da se ošiša na kratko našao se na udaru kompanija od kojih je do tada dobro zarađivao.

Ronaldove šiške

„Pravi“ Ronaldo je 2002. na Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji nastupio sa do tada neviđenim imidžom kada je na prepoznatljivoj izbrijanoj glavi ostavio neku vrstu šiški. Međutim, taj izgled nije se svideo njegovim simpatizerima, pa je ubrzo vratio stari izgled, a kada se vratio u Brazil pustio je nešto dužu kosu.