Foto: EPA/LARRY W. SMITHKrčkalo se čitavo leto, praktično od postavljanja Vlade Jovanovića na mesto šefa struke, i kada se činilo da će uprava, ipak, povući rezonski potez, odlučeno je da Miroslav Raduljica bude potpisan pred sam start takmičarske godine i postane peto ovosezonsko rešenje Crvene zvezde na centarskoj poziciji.
Ugovor sa nekadašnjim reprezentativcem Srbije oročen je na dve godine, i to za milion evra.
Sam dolazak igrača u 34. godini života, koji je poslednjih pet godina proveo u Kini i Južnoj Koreji, a evroligaški nastup imao daleke 2017. godine izazvao je brojne komentare.
Oglasili su se i navijači Zvezde, doduše drukčijim povodom (razlog je bio taj što je svojevremeno Raduljica nastupao za Partizan, kao da je prvi takav slučaj), dok je uprava ostala nema na salve kritika, što je prosto neuobičajeno.
Čudna je i upornost Raduljice da se vrati najvišem mogućem klupskom nivou košarke u Evropi, posle pet godina igranja na egzotičnim destinacijama, u ligama koje traju samo par meseci godišnje i u kojima je najvažnije koliko si poena dao.
Jeste njegov avanturistički duh presudio kada je 2017. odlučio da u 29. godini napusti evroligašku konkurenciju i prepusti se putešestviju po Kini.
Istine radi, za paraf na ugovor Dragonsima, kasnije i Lajonsima „masno“ se opario ali je, negde u to vreme i izgubio status standardnog reprezentativca, za koji se prethodno izborio u mandatu selektora Aleksandra Đorđevića na klupi Srbije.
Pod nadzorom Đorđevića, Raduljica je možda igrao i najbolju košarku u karijeri. Bio je bitan faktor u osvajanju srebrnih medalja 2014. na Mundobasketu u Španiji, odnosno na Olimpijadi u Riju 2016.
Njegov talenat, fina centarska tehnika i mekana ruka u šutu sa distance bili su razlozi da ga još 2009. Dušan Ivković uvrsti u sastav koji je došao do srebra na Evropskom prvenstvu u Poljskoj.
U svojoj generaciji, momaka rođenih 1988. važio je za jednog od najtalentovanijih. Košarkaški se formirao u FMP, u kojem je i došao do statusa reprezentativca u svim mlađim kategorijama.
Sa reprezentacijom do 19 godina osvojio je zlato na Svetskom prvenstvu 2007. pobedivši u finalu Amerikance, sa budućima asovima poput Stefa Karija, Patrika Beverlija, Majkla Bizlija, Diandrea Džordana.
Nije se sa „panterima“ rastao na prijateljski način, naprotiv. Dosta je žuči „ispijeno“ na rastanku, a i sam Nebojša Čović, tada predsednik FMP, nije lako podneo odlazak popularnog Radulje.
Odlučio je te 2010. da pređe u Efes, međutim u Istanbulu nikako nije uspevao da se nametne. Jednu sezonu proveo je na pozajmici u Partizanu, igrajući sa Nikolom Pekovićem.
Uživao je u Berlinu, prema sopstvenom priznanju, dok je nastupao za Albu, ne toliko u Panatinaikosu, dok je u Milanu izgradio veliko prijateljstvo sa Krunoslavom Simonom.
Znatiželjan, lako se uklapao u nove sredine, vođen idejom da upozna drugačije kulture, brzo je savlađivao jezike, pa tako danas govori engleski, španski, italijanski, čak razume i turski, dok je u Kini naučio i nekoliko kinskih fraza.
Raduljica ima širok spektar interesovanja; obožava beletristiku, naučnu-fantastiku, istoriju, muziku širokog spektra, a prava pasija su mu motori koje je mogao da izučava dok je nastupao za Milvoki Bakse, s obzirom na to da je Milvoki grad Harlija Dejvidsona koji i sam vozi. Kratku rolu imao je i u Minesoti.
Društven, ima veliki broj prijatelja u svetu košarke. Rođen je 5. januara 1988. u Inđiji, poreklom je iz Bosne i Hercegovine. Jedna od pasija su mu i tetovaže koje ima po rukama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
