Od početka godine poginula 24 radnika

Komentarišući tragediju u Beogradu, kada je na gradilištu u Ulici kneza Miloša, na mestu bivše američke ambasade, u sredu ujutro poginuo radnik koji je kod poslodavca radio neprijavljen, Đurović je ukazao da konkretnu odgovornost snose svi – od investitora i podizvođača do gradske vlasti u Beogradu.

Dva puta smo išli prošle godine na ovo gradilište, radovi su prijavljeni u zakonskom roku. Ovde je problem što svi imaju svoj deo odgovornosti. Dozvolu za izgradnju ovog objekta je doneo grad Beograd, kontrolu ima gradski sekretarijat za inpekcijiski nadzor, trebalo je da oni iskontrolišu, rekao je Đurović.

U video-prilogu Jutra Prve TV koji je preneo B92, Đurović je ukazao na propuste u izdavanju dozvola i najavio i krivične prijave zbog tragičnih posledica rušenja neobezbeđenog zida na gradilištu.

Đurović je rekao da je „zid, koji je ostatak nekog ranijeg objekta“ i uopšte nije potporni zid, bio „apsolutno neobezbeđen“.

Ne znam kako je mogla da se dobije dozvola. Izvođač radova koje je investitor angažovao snosi svu odgovornost, rekao je Đurović i naglasio kako su inspektori utvrdili da ima i krivične odgovornosti, najavivši da će „sigurno biti krivičnih prijava“.

Đurović je objasnio da je preduzeće „Anker bau“, poslodavac poginulog radnika, firma sa samo jednim zaposlenim, a to je gazda.

Na pitanje kako je to moguće, u centru Beograda „na metar od zgrade Vlade Srbije“, Đurović je sugerisao da to pitanje treba postaviti kompaniji „Energogrupa“ koja je angažovala podizvođača i koja ima svog šefa gradilišta, nadzorni organ i osobu zaduženu za bezbednost i zdravlje na radu.

U razgovoru o tragediji na gradilištu Đurović i predsednik Sindikata radnika građevinarstva Saša Torlaković konstatovali su da, generalno gledajući, Srbija ima dobre propise koji regulišu rad na gradilištima, ali je problem njihova primena, sudska praksa, i primena propisa koji bi zaprećenim kaznama poslodavce naterali da više brinu o radnicima.

Propisi su generalno dobri, kazne su dosta oštre za rad na crno kod poslodavca i iznose od 800.000 do dva miliona dinara, pitanje je koliko se sprovode u praksi, rekao je Đurović, navodeći da je za prvih šest meseci ove godine na osnovu podnetih zahteva za porekršajni postupak u budžet od kazni uplaćeno 116 miliona dinara.

„Ali, po srednjoj vrednosti onoga što je predvideo zakon kazne bi iznosile skoro dve milijarde dinara. Oko 30 odsto kazni zastareva jer prekršajni sudovi ne odrade svoj posao”, naglasio je Đurović.

Torlaković je, saglasivši se da su domaći propisi dobri i usklađeni sa propisima EU, ukazao na problem što ih ne prati Zakon o finansijskom obezbeđenju od povreda i profesionalnih bolesti.

On kaže da bi to „pooštrilo pažnju prema radnicima na gradilištu“ i ukazuje da je svaki drugi nastardali radnik iz sektora građevinarstva, što znači i da je rad na crno na gradilištima najveći problem.

„Više građevinaca u Srbiji nemamo, sve što smo imali otišlo je. Ostali su radnici sa 35 godina radnog staža ili iz penzije i poptuno neobučeni. Ginu ljudi koji su prvi dan na radnom mestu, ginu ljudi koji beže od inspekcije na krov zgrade, pa kad inspekcija ode – oni padnu, pa poginu, rekao je Torlaković.

On je sugerisao da kontrole treba počinjati od investitora koji na svoja gradilišta ne bi smeli ni pustiti radnike koji nisu prijavljeni.

U nesreći koja se dogodila u sredu ujutro na gradilištu između Ulice kneza Miloša i Sarajevske u Beogradu, na mestu nekadašnje Ambasade SAD, poginuo je Nebojša Turović, poreklom iz Kraljeva (56), kada se na njega obrušio ostatak zida prethodno srušene zgrade ambasade.

Nedaleko od nastradalog radnika na gradilištu, na kojem je planirana gradnja kompleksa „Kneza Miloša rezidens“, u trenutku nesreće, nalazio se njegov rođeni brat Slaviša, objavili su beogradski mediji posle nesreće.