Od početka godine u Srbiji identifikovana 41 žrtva trgovine ljudima

Treba imati u vidu da broj zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji od 2013. do 2019. varira od 39 do 125.

Borba protiv trgovine ljudima dodatno je otežana pandemijom izazvanom COVID-19, a trgovina ljudima još više skrajnuta od očiju javnosti.

Trgovci ljudima deo aktivnosti prebacuju na internet, a ekonomska kriza čini potencijalne žrtve još ranjivijim.

ASTRA svake godine posebnu pažnju posvećuje 18. oktobru, Evropskom danu borbe protiv trgovine ljudima.

Ove godine obeležavanje 18. oktobra deo je realizacije Kampanje „Ne skreći pogled − TRGOVINA LJUDIMA NIJE PARALELNA STVARNOST VEĆ SUROVA REALNOST“.

ASTRINA SOS linija od početka pandemije beleži 77 odsto više poziva, dok je samo ASTRA od početka godine identifikovala 29 žrtve trgovine ljudima. Od tog broja 24 su žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

Ono na šta ukazuju stručnjaci širom sveta, pa tako i na Balkanu i u Srbiji, jeste siva brojka, odnosno pretpostavka da je broj žrtava trgovine ljudima na ovim prostorima i do 10 puta veći. Širom Evrope broj ljudi identifikovanih žrtava trgovine ljudima između 2015. i 2018. godine je porastao za 50 odsto.

Ova činjenica podstiče na pitanje, kakvo je zaista stanje u Srbiji. Koliko smo svi mi, akteri na polju borbe protiv trgovine ljudima, i obični građani i građanke svesni obima ovog problema, kao i šta je razlog neprepoznavanja?

Zato ASTRA, u okviru projekta „Unapređenje prostora i mogućnosti za borbu protiv trgovine ljudima“, uz podršku Evropske unije, radi na podizanju svesti javnosti o problemu trgovine ljudima, njegovim najzastupljenijim vidovima u Srbiji, a to su : seksualna eksploatacija, prinudni rad i prinudno prosjačenje.

Cilj kampanje je i ukazivanje na jednu od najvećih zabluda vezanih za trgovinu ljudima, a to je da se ona događa nekom drugom i negde drugde.

Posle dve decenije rada, preko 44.0000 poziva upućenih ASTRINOJ SOS liniji i preko 540 identifikovanih i pomognutih žrtava, ASTRA želi da podseti i upozori da je trgovina ljudima zločin koji se može desiti bilo kome i da žrtve dolaze iz najrazličitih slojeva.

Od presudnog značaja nisu ni nacionalnost, ni rod/pol, ni nivo obrazovanja; niti su trgovci ljudima kriminalci prepoznatljivi na prvi pogled.

Naprotiv, često su to poznanici, potencijalni ili lažni poslodavci, rođaci i/ili partneri žrtava. Neko koga žrtva poznaje i spremna je da mu pokloni poverenje, a ko je rešio da iskoristi njenu ranjivost i uvuče osobu u lanac trgovine.

Šta nekoga čini ranjivim? Siromaštvo, ekonomska kriza i izloženost nasilju, najčešće porodičnom ili partnerskom, u velikoj meri doprinose riziku da se postane žrtva trgovine ljudima. Preko 75 odsto žrtava bilo je ranije izloženo nekoj vrsti nasilja. Bežeći iz jedne zamke, upada se u novu.

Najčešći vid trgovine ljudima je seksualna eksploatacija, čije su žrtve uglavnom devojčice i žene (oko 80 odsto). Sve je više maloletnih žrtava, a donja starosna granica sve je niža i iznosi 12-13 godina.

Globalne i regionalne ekonomske migracije i kriza doprinose i povećanju broja žrtava radne eksploatacije, a to su najčešće muškarci.

Kako rešiti problem trgovine ljudima?

Da bismo što uspešnije rešavali problem trgovine ljudima, najpre ga moramo sagledati, prepoznati u svojoj okolini i informisati potencijalno ranjive osobe o mogućim vidovima zaštite, navode iz ASTRE.

Zato je naša poruka: NE SKREĆITE POGLED – pozovite +381 11 785 0000 ili 0800 101 201 (besplatna linija za pozive iz Srbije) kako biste prijavili trgovinu ljudima ili se informisali o načinima zaštite i prevencije. Sve linije su dostupne 24 sata 7 dana u nedelji. Pozivi su besplatni, anonimni i mogu da spasu nečiji život.

Veoma je bitno da se i ljudi u manjim sredinama iz kojih žrtve trgovine ljudima često potiču upoznaju sa ovim problemom i načinima njegove prevencije.

Zato je saradnja sa medijima veoma dragocena. Za potrebe kampanje ASTRA je postavila bilborde sa vizualima kampanje u šest gradova na teritoriji Srbije i izradila nekoliko video-spotova: jedan duži (sveobuhvatni) i tri kraća, u kojima se ukazuje na različite najzastupljenije vidove trgovine ljudima.