Od prebrojavanja krvnih zrnaca do istine

Od samog početka rada Tužilaštvo za ratne zločine suočeno je s podozrenjem jednog dela javnosti, naročito radikala koji su za skupštinskom govornicom gotovo prebrojavali krvna zrnca i etničku pripadnost čelnih ljudi tog tužilaštva. Uprkos optužbama da rade protiv srpskih interesa i čestih napada na lični i profesionalni integritet ljudi koji rade u toj instituciji, prvi čovek Tužilaštva za ratne zločine Vladimir Vukčević dobio je krajem prošle godine prestižnu nagradu Kran Montana u Monaku koja se dodeljuje najvažnijim ličnostima u svetu. Kao razloge za dodelu ove nagrade Glavni odbor Foruma Kran Montana naveo je rezultate u borbi protiv ratnih zločinaca i veliki doprinos promeni svesti i poboljšanju pravnog sistema u Srbiji i regionu.

Rezultati Tužilaštva

Dosad je ukupno procesuirano 111 lica, čime je obuhvaćeno 2.113 žrtava ratova na prostorima bivše Jugoslavije. U predmetu Ovčara 2 pravnosnažno je osuđen Milan Bulić, kao i Anton Lekaj u slučaju Đakovica. U fazi glavnog pretresa ukupno je optuženo 57 osoba, u šta spadaju predmeti Ovčara 1, Ovčara 3 – Saša Radak, Škorpioni (Trnovo), Zvornik 1 (deportacije, Čelopek, Ciglana, Ekonomija), Braća Bitići (Petrovo Selo), Vladimir Kovačević Rambo (Dubrovnik), Sinan Morina (Orahovačka grupa), Zdravko Pašić (Slunj), Ilija Jurišić (Tuzlanska kolona) i Lovas. Istraga se vodi protiv 20 osoba u predmetima Gospić, Podujevo, Banski Kovačevac – Karlovac, Banjica – Glogovac, Bukoš – Vučitrn, Zvornik 2 (Karakaj, Pilica, Beli Potok), Zvornik 3, Slučaj Minić. U pretkrivičnom postupku ima 26 optužnica za zločine protiv OVK, u šta spadaju, između ostalog, Pusto selo, Meja, Meja Orize, Korenica, Izbice, Gnjilane i Petrovo Selo.

Regionalnom saradnjom pravnosnažno su presuđena dva predmeta Lora i slučaj Davidović – Škorpioni. U fazi glavnog pretresa ukupno je optuženo 43 lica za predmete Osijek 1 i Osijek 2. Istraga se vodi za Loru 2, Odsečene glave i Oluju (Crne Mambe) u saradnji s Tužilaštvom BIH. Pretkrivični postupak vodi se za predmet Holmec.

Protekle godine Tužilaštvo za ratne zločine procesuiralo je 112 osoba, a 57 je optuženo. Takođe, Srbija je dosad Haškom tribunalu izručila 42 osobe optužene za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije, dok je za ovu godinu Vukčević najavio epilog dva važna predmeta.

Pretnje tužiocima i zamenicima

Tužilaštvo za ratne zločine, odnosno njegovi tužioci, izloženi su pretnjama i fizičkim napadima. Tako su portparolu Tužilaštva Brunu Vekariću u više navrata bušene gume na automobilu i prećeno mu je putem telefona, ali i na druge načine. Vekarić je dodao da su tužiocu nadležnom za slučaj „Ovčara“ demolirani službeni i privatni automobil, a tužiocu koji vodi predmete u vezi s Kosovom i Metohijom automobil je razbijen i pored obezbeđenja koje je imao. On je naveo da su gotovo svi tužioci ovog tužilaštva bili žrtve incidenata, uključujući i saradnike tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića.

Povodom kritika i pritisaka na rad Tužilaštva Vukčević kaže da je evidentna promena svesti predstavnika državnih institucija i da je izraženija i podrška tužilaštvu u procesuiranju ratnih zločina.
– Najteža krivična dela su ratni zločini i jedino oni ne zastarevaju – ističe tužilac.
U prilog ovoj tvrdnji jeste i Vukčevićeva ocena da je najveći događaj za ovu godinu osnivanje tribunala u Kambodži, gde su se dogodili najveći ratni zločini posle Drugog svetskog rata, a u kojima je stradalo oko 2,5 miliona ljudi. On takođe smatra da javnost u Srbiji počinje da se suočava sa činjenicom da su u njeno ime činjeni zločini i da „to nisu bili nikakvi heroji, već obični zločinci“.
– Vukčević takođe podseća da „ne treba prenebregavati da četvoro haških optuženika nije uhvaćeno“. Kao najznačajniju ličnost u svetu protekle godine označio je državnog tužioca Italije za borbu protiv mafije Pjetra Grasa, a u Srbiji to je, prema njegovim rečima, Nata Mesarović koja je izrekla presudu optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.
Ukoliko su za njegov rad „inspirativne“ te osobe, može se očekivati da Vukčevića neće obeshrabriti njegovi protivnici u Srbiji za koje je haški optuženik Ratko Mladić heroj, te da će se i ovaj general u penziji naći u Hagu. Vukčević je na kraju godine izjavio da očekuje da bi se i Mladić, kao i ostala trojica haških begunaca, mogli uskoro naći u Sheveningenu.
Kritike koje se ovom tužilaštvu upućuju jesu da su svojevremeno najavljivali da će kada se završi haški proces „vukovarskoj trojci“ na red u naše tužilaštvo doći procesuiranje nižeg kadra JNA od „vukovarske trojke“, kako na optuženičkoj klupi ne bi bili samo neposredni izvršioci. Međutim, dosad nema konkretnih detalja da se na tome radi.
Ipak, prošle godine prvi put su optužnicom za ratne zločine obuhvaćeni i bivši pripadnici JNA. Vukčević je podigao optužnicu protiv 14 osoba zbog sumnje da su, kao pripadnici JNA, lokalne teritorijalne vlasti i paravojne formacije Dušan Silni krajem 1991. počinili ratni zločin u Lovasu gde su ubili 70 hrvatskih civila. Napad na Lovas samo je jedna od vojnih operacija JNA na tom području, a koje su se odvijale u sklopu događanja pod kolokvijalnim nazivom „Vukovarska operacija“. Za ubistvo 70 hrvatskih civila optužena su četvorica bivših pripadnika JNA, šest pripadnika paravojne formacije Dušan Silni i četiri pripadnika lokalne teritorijalne odbrane. Osumnjičeni se terete za zločin protiv civilnog stanovništva, a Tužilaštvo poseduje brojne materijalne dokaze, vojnu, kao i svu ostalu neophodnu dokumentaciju, a najavljeno je da pošto je predmet „živ“, optužnica može i da se proširi, napomenuto je u ovom tužilaštvu.
Takođe, formirana je i Jedinica za zaštitu svedoka pri MUP za svedoke koji učestvuju u krivičnom postupku u Srbiji, uključujući postupke za ratne zločine, kao i služba za istragu ratnih zločina. Jedan od najvećih izazova s kojim se sud susreće je kako obezbediti da svedoci iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske ili s Kosova dođu u Srbiju da svedoče, imajući u vidu nedostatak poverenja kao posledicu ratovanja. Veoma je teško ubediti ljude da dođu u Beograd, naročito kosovske Albance koji smatraju pozive srpskih institucija nepoželjnim.
Bez intervencije Fonda za humanitarno pravo, tačnije Nataše Kandić za koju se moglo čuti da se previše „petlja“ u rad Tužilaštva, pitanje je da li bi žrtve koje žive van Srbije bile spremne za saradnju s Tužilaštvom. Fond je u mogućnosti da tu pomogne upravo zahvaljujući reputaciji koju je stekao svojom nepristrasnošću pri dokumentovanju ratnih zločina i poverenju koje uživa među žrtvama.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić razgovarali su sredinom jula prošle godine o mogućnosti da se u Savetu bezbednosti UN inicira potpisivanje sporazuma s Tribunalom koji bi omogućio da osuđeni Srbi izdržavaju kaznu u Srbiji. Na regionalnom sastanku tužilaca Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji je održan na Brionima, Vukčević se založio da osuđeni u Tribunalu izdržavaju kaznu u zemlji čiji su državljani. To je prvi put da je neko pokrenuo ovo pitanje na regionalnom nivou.
Dosad je 14 država potpisalo sporazum s Haškim tribunalom da haški osuđenici u tim zemljama izdržavaju kaznu zatvora. Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić ukazao je da bi, ukoliko bi Srbija potpisala takav sporazum, u našoj zemlji kaznu mogli da izdržavaju i strani državljani, a ne samo Srbi. Ukoliko bi naša zemlja potpisala takav sporazum s Haškim tribunalom smanjili bi se troškovi za odlazak članova porodica u posete, a stimulisala bi se i dobrovoljna predaja haških optuženika – smatra Vekarić.
Ipak, najbitnije je da masovni zločini budu rasvetljeni pred sudskim većem i samo to može dovesti do „ozdravljenja društva“. U tužilaštvu navode i to da su svi postupci izuzetno komplikovani, jer imaju „vremensku distancu“, a dokazi su uništavani ili prikrivani.
Srpske zakonske odredbe o komandnoj odgovornosti donekle su kontroverzne. Naš krivični zakon do nedavno nije imao odredbu kojom se eksplicitno dopušta krivično gonjenje po osnovu komandne odgovornosti. To je razlog, tvrde stručnjaci, da prema srpskom zakonu nije moguće krivično goniti lidere zbog toga što nisu sprečili zločine ili kaznili one koji su za njih odgovorni. Prema srpskom zakonu niko nije bio zvanično optužen za nesprečavanje zločina kao oblika odgovornosti. Optužnica u predmetu Zvornik u više navrata spominje lidersku ulogu optuženih Branka Grujića i Branka Popovića. Međutim, zakon ne poznaje retroaktivnost.
Problem koji postoji jeste i prevazilaženje prepreka koje se javljaju pri istragama u zemljama u kojima se zločin odigrao. Reč je o razlikama koje postoje između bosanskog, hrvatskog i srpskog sistema. U Bosni se ne koriste istražne sudije, a u Hrvatskoj i Srbiji se koriste, tako da se ne zna s kim u svakoj od država treba sklopiti sporazum o saradnji. Takođe, sve tri zemlje nemaju iste standarde niti metode za prikupljanje i čuvanje dokaza, te se dokazi u nekim predmetima iz jedne zemlje ne mogu upotrebiti u drugoj.
Jedinica zadužena za otkrivanje ratnih zločina doskora je bila posebno interesantna. Pošto je MUP umešan u mnoge zločine koji su pod istragom, teško je naći policajca starijeg po činu koji bi bio spreman da vodi istragu. Podsetimo, od 2004. do novembra 2005. ovom službom rukovodio je Gvozden Gagić, koji je tokom sukoba na Kosovu bio na visokom položaju. Kada se Gagić penzionisao zamenio ga je njegov nadređeni Slobodan Borisavljević koji je prethodno bio šef kabineta zamenika MUP i šef javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića koji je uhapšen u Crnoj Gori i trenutno se nalazi u Hagu. Pošto je Đorđević optužen za ratne zločine, imenovan je novi načelnik Službe Aleksandar Kostić, mladi pravnik. Prema ocenama stručne javnosti od tada je došlo do boljitka i služba je sada u stanju da prevaziđe prepreke unutar samog Ministarstva, s obzirom na to da neke istrage mogu postati interne i usmerene protiv visokih službenika MUP, pogotovo zbog zločina počinjenih na Kosovu.
Činjenica je da je Tužilaštvo za ratne zločine, s Vukčevićem i njegovim zamenicima, dokazalo da u Srbiji ima snage i sposobnosti da se posao započet u Haškom tribunalu nastavi i u zemlji, gde je sve počelo i sve se završava.