Od protesta zbog Kosova i veza sa Rusijom do sumnji za rušenje ustavnog poretka: Šta je „Narodna patrola“?

To je ukratko put kojim se razvijala ekstremno desničarska organizacija „Narodna patrola“, čijeg je lidera policija u Srbiji privela 16. februara.

Dan ranije, na poziv „Narodne patrole“, više stotina desničara okupilo se na protestu u Beogradu, a kordon policije sa štitovima sprečio je ulazak u zgradu Predsedništva Srbije.

Srbija u svojim bezbednosnim strategijama ne vidi ekstremne desničare kao pretnju, a njihova hapšenja su iznenađenje za javnost.

Početak „Narodne patrole“

„Srbija je jedina zemlja koju imamo i za nju ćemo se boriti“ – je opis kojim ova ekstremno desno orijentisana organizacija definiše sebe na Tviteru.

Na toj društvenoj mreži, na kojoj je od maja 2022, ima preko 750 pratilaca. Nešto popularniji su nalozi lokalnih ogranaka, pa tako onaj namenjen Bačkoj Palanci u Vojvodini ima preko dve hiljade pratilaca.

Popularnost je, međutim, organizacija stekla na drugoj platformi – Telegramu, gde je prati oko devet hiljada ljudi.

Nije tačno poznato kada je organizacija nastala, jer nije upisana u zvanične registre Srbije.

U fokus javnosti došla je početkom 2020. godine. Tada je grupa najpre u manjim mestima u Srbiji, a onda i u Beogradu održala skup protiv migranata.

Srbija je deo takozvane „Balkanske rute“, preko koje ljudi koji beže od rata i nasilja u pokušaju da se domognu zemalja Evropske unije.

Tu činjenicu je desnica u Srbiji često koristila kao temu u svojim političkim i aktivističkim antimigrantskim agendama.

Tako je i Damnjan Knežević, koji se na društvenim mrežama predstavljao kao predsednik „narodne inicijative Nema predaje Kosova i Metohije“ u februaru 2020. organizovao grupu nepoznatih muškaraca koja je u večernjim časovima zaustavljala migrante i izbeglice u Beogradu.

Sa navučenim kapuljačama ova grupa je ljude obaveštavala da im „zabranjuju kretanje“, uz poruku da će „imati problem“ ako neko napadne „srpske žene i muškarce“.

U pamfletu koji je deljen migrantima i izbeglicama tada pisalo je da im se „zabranjuje kretanje van migrantskih centara od 22 časa uveče do 6 časova ujutru i kretanje više od tri osobe u grupi u toku dana“.

U Srbiji jedino ovlašćenje da ograničava kretanje drugima imaju zvanične bezbednosne institucije, kao što je policija.

Zbog toga je tada reagovala i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je za RSE ocenila da je nedopustivo da neko protivzakonito i samoinicijativno, navodno „zavodi red i mir“ na ulicama.

Iste godine Damnjan Knežević svoju organizaciju počinje da naziva „Narodnom patrolom“.

Te godine, upitan za „Narodnu patrolu“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je novinarima da ne zna za njih, ali da monopol nad fizičkom silom, kako je naveo, ima država, te da je ona je jedina koja je nadležna da provodi zakon u delo.

Antimigrantske akcije „Narodne patrole“ nastavile su se i narednih godina.

Ometanje novinara

Svoje neslaganje sa načinom izveštavanja pojedinih medija „Narodna patrola“ pokazivala je otvoreno.

Tako je u septembru 2021. godine na protestu desničara i antivaksera ekipu regionalne televizije N1 grupa pripadnika „Narodne patrole“ verbalno vređala i ometala prilikom izveštavanja.

Novinarka N1 bila je prinuđena da prekine javljanje uživo.

Pripadnici „Narodne patrole“ slično su se poneli i u novembru 2021, prilikom protesta u Beogradu u blizini murala ratnog zločinca Ratka Mladića, koji su aktivisti pokušali da prekreče.

Ometanje tokom izveštavanja osudilo je i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Međutim, istog meseca pripadnici „Narodne patrole“ organizovali su konferenciju za novinare ispred zgrade televizije N1 u Beogradu.

Lider „Narodne patrole“, Damnjan Knežević, tada je negirao tvrdnje da organizacija ima veze sa vlastima u Srbiji i ponovio da je za njih Ratko Mladić osuđen za, između ostalog, i genocid u Srebrenici, heroj.

Nije javno poznato da li pred sudovima u Srbiji postoje slučajevi protiv nekoga od pripadnika „Narodne patrole“ zbog ometanja i vređanja novinara

Veze sa Rusijom

U martu 2022, dok je invazija Rusije na Ukrajinu dobijala zamah, „Narodna patrola“ pozvala je na „miting solidarnosti“ sa ruskim narodom u Beogradu.

Podršku u akcijama podrške Rusiji u Srbiji tih dana dao je i Rus Denis Garijev, član Ruskog imperijalnog pokreta (RIM), ultranacionalističke i rasističke organizacije koju je američka administracija u aprilu 2020. označila kao globalnu terorističku pretnju.

Sa nepoznate lokacije, ispred panoa na kojem je u levom uglu istaknuta i fotografija ratnog zločinca Ratka Mladića, on je pozvao građane Srbije da podrže, kako je rekao, „obnavljanje Rusije u okviru njenih istorijskih granica“.

Njegovu podršku na mrežama podelila je i „Narodna patrola“, koja je od tada u Beogradu održala nekoliko skupova podrške Rusiji i invaziji Ukrajine.

Lider „Narodne patrole“, Damnjan Knežević, u novembru 2022. posetio je i tada tek otvoreni centar Vagnera u Rusiji, piše Radio slobodna Evropa.

„Mnogi moji prijatelji biće ponosni što sam imao čast da posetim Vagner centar“, rekao je Knežević tada u video prilogu za ruske medije.

Upitan o vezama sa Vagnerom, Knežević je u razgovoru za RSE tada negirao da je ikada radio ili na bilo koji način bio povezan sa jedinicom.

Međutim, rekao je da poznaje „neke Srbe koji su bili tamo“.

Vagner je plaćenička vojska koju je 2014. osnovao ruski državljanin Jevgenij Prigožin (Yevgeny Prigozhin), blizak Kremlju. Od tada učestvuje u ratu u Ukrajini, a prisutna je i u sukobima u Siriji i Africi.

Jedinica se nalazi pod sankcijama Evropske unije (EU) od decembra 2021. zbog kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima širom sveta.

Na crnoj listi SAD Vagner se nalazi od juna 2017. zbog umešanosti u sukobe u istočnoj Ukrajini.

Vagner grupa je početkom novembra 2022. u Sankt Peterburgu u Rusiji otvorila vojno tehnološki centar.

Kako su predstavnici centra saopštili na otvaranju, cilj je da se privuku start-apovi i kompanije koje se bave industrijskom tehnologijom „sa novim idejama koje su spremne da primene u sferi nacionalne odbrane“.

Rusija i Srbija su nastavile da održavaju dobre odnose i nakon invazije.

Iako se uskladio sa nekoliko rezolucija kojima se osuđuje invazija na Ukrajinu, zvaničan Beograd, uprkos činjenici da je kandidat za članstvo u EU i pozivima zapadnih zvaničnika, odbija da uvede sankcije Rusiji.

Protesti zbog Kosova

Paralelno uz to, zvaničnici Beograda odbijaju da priznaju nezavisnost Kosova.

Bivša pokrajina nezavisnost je proglasila 2008. godine, ali zvaničan Beograd definiše je kao sastavni deo Srbije. U tome najveću podršku ima od Rusije, koja glasa uz Srbiju kada Kosovo pokuša da postane član međunarodnih organizacija.

Evropski i američki zvaničnici su ubrzali svoje diplomatske aktivnosti sa ciljem normalizacije tenzičnih odnosa dve zemlje, a konačan dogovor predviđa međusobno priznanje.

Srbija i Kosovo od 2011. vode dijalog uz posredstvo Evropske unije (EU). Poslednjih meseci na agendi dijaloga je takozvani „Evropski plan“ o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Plan još uvek nije javno predstavljen, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti izrazili su spremnost da o njemu razgovaraju.

Desnica u Srbiji se otvoreno protivi svakom dijalogu sa Kosovom. Tako je u decembru 2022. „Narodna patrola“ pozvala na protest na graničnom prelazu Jarinje, koji se nalazi između Srbije i Kosova.

Tom prilikom policijski kordon ih je sprečio da priđu prelazu sa srpske strane.

Okupljeni ispred policijskog kordona puštali su nacionalističke pesme o Kosovu i Srbiji i uzvikivali parole: „Kosovo je srce Srbije“.

Sa druge strane graničnog prelaza, na Kosovu, bili su raspoređeni pripadnici KFOR-a.

I protest održan 15. februara u Beogradu bio je organizovan na poziv „Narodne patrole“.

Tom prilikom pripadnici Žandarmerije su sprečili učesnike da uđu u zgradu Predsedništva Srbije. Učesnici skupa su prethodno uklonili deo zaštitne ograde oko Predsedništva, a pojedini su gađali zgradu jajima.

Ka glavnom ulazu u Predsedništvo uputili su se, kako su naveli, da predaju zahteve predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a glavni je prekid dijaloga sa Kosovom.

Pojedini učesnici protesta su nosili simbole podrške invaziji na Ukrajinu, među kojima i obeležja „Vagnera“.

Nekoliko sati pre skupa, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je saopštilo da je privelo dvoje lica, kod kojih je pronađeno oružje, a koji su se uputili na taj događaj u Beogradu.

„Narodna patrola“ potvrdila je na svom Telegram kanalu istog dana da su privedeni članovi te organizacije.

To veče predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za televiziju Pink da država neće tolerisati nasilje.

„Država neće dozvoliti nasilnicima i ekstremistima, uz ma kakvu pomoć sa strane, Zapada ili Istoka, da ugrožavaju ustavni poredak“, rekao je Vučić, ne precizirajući svoju izjavu.

Dan kasnije, „Narodna patrola“ je na Telegramu objavila da je lider organizacije, Damnjan Knežević, priveden zajedno sa još dva člana.

U policijskom saopštenju se precizira da je grupa privedena zbog „postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“.

Do zaključenja ovog teksta, grupa se nalazila u pritvoru.

Pojedini analitičari i novinari koji su fokusirani na aktivnosti ekstremnih desničara, ranije su za RSE upozorili na opasnost međunarodnih veza.

Majkl Kolborn (Michael Colborne), novinar i šef istraživačkog tima o ekstremnoj desnici na portalu Bellingcat, rekao je u julu za RSE da ga brine da bi veze srpskih i ruskih desničara mogle da otvori mogućnost, u kontekstu aktuelnog rata u Ukrajini, da Beograd i Srbija postanu baza za pojedine članove međunarodne krajnje desnice, naročito za one koji imaju izrazito proruske stavove.

Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, komentarišući poslednji protest, ocenio je za RSE da je Rusiji cilj da širi svoj uticaj i dobar imidž Putinove vlasti u Srbiji.

On je dodatno primetio da, pored toga, oni koriste i ekstremne desničare da šalju poruke srpskim vlastima, da ukoliko nešto učine ili ne učine, Rusija, kako je rekao, imaju instrumente i mehanizme kako bi ih na to primorali.