Foto: Zoran MišićOvo, bre, više ne može da se postigne. Umnožile se manifestacije u našem kraju.
Ne možeš sve da poobilaziš a kamoli da izopisuješ: „Prođoh Levač“ (31. jul) u Kaleniću, Dulenska fijakerijada i štraparijada (1. avgust), Šumadijski dani šljive u Stragarima (1. i 2. avgust)… Shodno tome u Stragare stižemo tek na drugi dan manifestacije, koja je obnovljena i održava se ponovo posle sedam godina.
Prvi dan je ionako posvećen svečanom otvaranju, govorancijama načelnika, gradonačelnika, čelnika, dočelnika i ostalih funkcionera i turističkih potencijala promotera. Dobro, čast prvog dana brani gulašijada koju su upriličili članovi Lovačkog udruženja „Srebrnica“ (to, čovek i da zažali što je mimoišo) i KUD „Dukati“.
Zato, Dan drugi da ne dangubimo pravo u stragaračku „Ulicu šljive i domaće radinosti“. Iskusni bi dodali „da je šljiva i najbolja baš u domaćoj radinosti“ ali… Ne možeš kolima. Policija stoji, ne samo što ne dozvoljava da se prođe (‘ajde, ima logike) u centar mesta nego i objašnjava da ne može da se parkira „ovde“, „onde“, „tu je raskrsnica“… Dok se dogovoriš sa stragarskom murijom gde da staneš, stižeš na Dane šljive ali one naredne godine.
Puši se roštilj, krčka se kupus a i vreme prijatnije nego juče (10 stepeni manje, nije za potcenjivanje – sad je samo 30 Celzijusa), milina. Bašte kafana prepune kao što dolikuje manifestaciji, a i lokalnom vašaru Svetom Iliji. Na bini, odmah tu pored spomenika Tanasku Rajiću, koji je uperio kuburu (ko nekad u džebanu) KUD „Lepenica“ sa numerom „Vetar duva, šlive opadaju“. Više nego prigodno. Iz KUD-ovskog repertoara sa scene podno Tanaska izdvajamo i zdravice, „ona“, „ova“ – umesto blagoslova.
Tu su i helijumski baloni (širok izbor), šećerna vuna, ekipa Hitne pomoći, srča po asfaltu… što sve govori da je reč o ozbiljnoj smotri. Sa bine se nastavlja pesmom „Znaš li onu šljivu ranku“. Tematski dosledno.
Stolovi se povijaju pod ovalima pečenja, tanjirima salate, ćasama sa kupusom i projom. Istini za volju na Danima šljive najviše se pije „koka-kola“. Zatim „fanta“. Ima i šljiva u gajbici na trotoaru – gratis za posetioce i putnike namernike. E, tradicionalno šumadijsko gostoprimstvo.
A kad se prođe Tanasko (u suprotnom pravcu od kubure) rakije: od Živomira Miloševića do poznatih brendova „Dar visova“ i „Zaveta“. Tu su štandovi sa domaćom radinosti. Tanja Nikolić, iz obližnje Vlakče, prvi put je izložila svoje proizvode i uopšte se nije obrukala: poslužavnici, podmetači, kutijice, korpice, četke, ogledalca…
– Nije loše, zadovoljna sam za prvi put – skromna je ona.
Do nje Milanka iz Stragara sa spletom zimnice, rukotvorina i specijaliteta po starim receptima „zapamćenim, ne zapisanim“. I vez je od starih materijala: konoplje, lana, pamuka…
– To nigde nećete naći. Sve je rađeno na starinski način. Želim, dok još mogu da pokažem kako je nekad bilo a neko ako ima volju nek nastavi dalje – ceni ona, nudeći kolačima prolaznike.
Kod Miroslava Mire Jovanovića (Stragari – Gornji kraj) od šljive, slatkog, preko rakije „crvenjače“ do one od jabuke i kruške takiše (legitimno „gostovanje“ na Danima šljive). On, pak, žali se na slabu posetu, sad ja l’ zbog virusa, vrućine, slabe reklame i kasne najave. Biće da je sva tri.
Porodica Cicić iz ovog kraja poznata je po tome što još uvek drži vodenicu. Izneli su sve vrste brašna koje melju na starinski način: projno, pšenično, ražano, heljdino…
– Naravno, tu je i rakija. Pa, Dani šljive su – smeje se i nudi Jadranka Cicić.
I po njoj je izostala pravovremena reklama za manifestaciju ali se uzda „već dogodine biće bolje“. I, mi. Pa red „čačanske lepotice“ (najzastupljenije vrste šljive na smotri i u ovom kraju), i rakije „Strast“ od nje. Bi to strast koja je smesta uzvraćena. Tu su i likeri „Voljavča“ po poznatom manastiru u okolini i sve odomaćenije aronije.
Gorica iz Stragara izložila je svoj, na starinski način, narodni vez i rukotvorine: košulje, kecelje, šustikle, marame, narodne nošnje, šajkače, čarape, nadstolnjake za slavu (apsolutni hit). Vera Jakovljević iz Novog Milanovca (kragujevačkog) promoviše šumadijsku kujnu i nesebično, ne samo da nutka svakog da proba, već je spremna da podeli i tajnu recepata za đakonije čija se imena i nazivi gube u prohujalim vekovima.
– Pite, one od bundeve i jabuka su već „otišle“ – kaže ona kao da se izvinjava. Nema veze tu su bakin i suvi kolač, brusnice, oblande sa mlekom i šećerom.
Ima i spoja, tradicionalnog i modernog – rakija sa kanabisom (nije ta konoplja, šta se palite, već francuska, industrijska sorta Fedora 17) koju proizvodi „Hempience“ iz Stragara. Sem rakije (rađene sa jabukovačom) tu su još i čajevi, ulje, kreme i sapuni. To se ne propušta (ne mislim na kozmetičke preparate).
Na licu mesta zatičemo i Bojana Pavlovića, direktora Gradske turističke organizacije Kragujevac, koja je u saradnji sa Centrom za strna žita organizator Dana šljiva u Stragarima. Bio je juče na otvaranju, ali tu je i drugi dan da se uveri kako „teče“ i osluhne „voks populi“ (glas naroda). I on smatra da je dobro što je manifestacija obnovljena i da je treba održavati ali možda u nekom drugu terminu, kad sazru one vrste šljiva koje su karakteristične za ovaj kraj.
– Ljudi iz Stragara i okoline ovaj datum vezuju za proslavljanje Svetog Ilije i vašar, pa bi možda drugi datum bio bolji – promišlja Pavlović.
Ljudi je sve više a kreću i pikovi iventa drugog dana: KUD „Vuk i Naum“ iz Toponice, utakmica lokalnog FK Azbesta iz Stragara i aranđelovačke Šumadije (0:4 za goste, laganica) i za kraj manifestacije koncert Osvajača (ko na Arsenal festu) tu pred spomenikom Tanaska Rajića. Neki su nezadovoljni i pakuju se i odlaze ranije. Eto, kakav je naš svet, pa Srbima više ne možeš da ugodiš ni sa besplatnom rakijom. Ma, biće bolje, dogodine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
