Od rata protiv korone do rata za vakcinu

Samo dan nakon što je objavljeno da je ispitivanje oksfordske vakcine, koja važi za jednog od naizglednijih kandidata za zaštitu od korona virusa, privremeno obustavljeno zbog pojave „potencijalno neobjašnjive bolesti“ kod jednog učesnika studije, za koju mediji tvrde da se radi o transverzalnom mijelitisu, upali kičmene moždine, iz Rusije stiže vest da će 40.000 Moskovljana dobiti rusku vakcinu, koja je registrovana bez završene treće faze ispitivanja zbog čega je bila meta brojnih kritika.

Paralelno traje potraga za zemljama u kojima može biti testirana i kineska vakcina. Prema pisanju medija, na spisku se našla i Srbija, ali je ministar zdravlja Zlatibor Lončar to demantovao rekavši da ova vakcina ne može biti upotrebljena u našoj zemlji jer nije ispunila sve potrebne uslove kod Agencije za lekove.

Pri tome, u moru vesti o oksfordskoj, ruskoj i kineskoj vakcini, koje su dobile najveću pažnju i domaćih i stranih medija, javnost ostaje zbunjena a strah od vakcina rađa antivakcinaške proteste, sličan onome ispred Instituta za javno zdravlje Batut u Beogradu ove nedelje.

Komentarišući za Danas poslednje događaja u razvoju vakcina, kao i utisak koji se stvara u javnosti konsultant Unicefa Dragoslav Popović kaže da ovu proizvodnju prati rat i to na nekoliko frontova, podsećajući na izjavu predsednika Amerike Donalda Trampa da vakcina proizvedena u SAD ne može biti distribuirana u druge zemlje dok se ne zadovolje američke potrebe, ali i na činjenicu da su Rusi svoju vakcinu nazvali Sputnjik prizivajući tako Hladni rat.

-Na kraju, ovo je rat između bogatih i siromašnih koji je i te kako ostavio posledica tokom prethodne pandemije ptičijeg gripa, kada je vakcinu dobilo 800 miliona ljudi, ali građana bogatih država, dok su oni siromašniji ostavljeni na cedilu. To poslednje iskustvo je pred celu svetsku zajednicu nametnulo ozbiljna etička pitanja – smatra Popović.

Na drugoj strani, Zoran Todorović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, napominje da medicina i proizvodnja vakcine nisu nikakav izuzetak kada se govori o uplivu politike kako u svetu tako i kod nas, ali da je važno postaviti granicu koju političari ne bi trebalo da pređu kada ulaze u polje struke.

– Nije dobro kada predsednik bilo koje zemlje izađe i govori o vakcinama jer je javnost veoma osetljiva kada se to pitanje pokrene. Zato je potrebno prepustiti taj deo stručnjacima i to najboljim – kaže Todorović.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, trenutno je devet vakcina u završnoj trećoj fazi kliničkih ispitivanja, tokom koje hiljade ljudi dobijaju vakcinu, da bi se na što većoj i raznovrsnijoj populaciji proverila efikasnost i bezbednost. Prva ispitivanja vakcina na ljudima počela su u martu, a razvoj vakcine je proces koji se završava time što regulatorna tela u pojedinačnim zemljama, kao što je kod nas Agencija za lekove, odobravaju upotrebu vakcine na osnovu doumentacije koja im je dostavljena.

Zoran Todorović upozorava da i pored velike opasnosti koja postoji od korona virusa, javlja se utisak da se i suviše požurilo sa razvojem vakcine, što može da ima posledice i sa stanovišta bezbednosti i efikasnosti, ali i načina na koji će javnost dočekati vakcinu.

– Vakcina, kao i svaki lek, ima svoja neželjena dejstva. Samo kada govorimo o vakcinama pažnja javnosti je mnogo veća pa je dovoljno da se javi i jedno ozbiljno neželjeno dejstvo u milion slučajeva i da to izazove strah kod ljudi, jer vakcine, za razliku od lekova, dajemo zdravim ljudima. U ovom trenutku strasti se moraju spustiti i potrebna je hladna glava – ističe Todorović, podsećajući da je svojevremeno u Francuskoj obustavljeno ispitivanje vakcine protiv hepatitisa B zbog sličnog oboljenja za koje se tvrdi da se pojavilo kod jednog učesnika oksfordske studije.

Oba sagovornika Danasa ponavljaju da se svako ispitivanje mora sprovesti uz poštovanje postojećih procedura, odnosno da faza tri ne sme biti preskočena. Todorović objašnjava da ova faza treba na jednoj strani da potvrdi efikasnost vakcine, a na drugoj da pruži dovoljno dokaza da je vakcina i bezbedna, napominjući pri tome da se ni za jednu vakcinu nakon završetka treće faze ne može se reći da je i apsolutno bezbedna.

– Njeno dejstvo se prati i kasnije kada počne da se primenjuje među opštom populacijom dok istovremeno postoje mehanizmi koji se aktiviraju ako se pojave neželjena dejstva. Veoma je važno da podaci koji prate vakcinu budu transparenti i precizni – kaže Todorović.

Govoreći o podacima kojima se trenutno raspolaže Dragoslav Popović kaže da oni nedostaju kada se radi o ruskoj odnosno kineskoj vakcini.

– Ja ne mogu da tvrdim da su kineska i ruska vakcina dobre ili loše. Ono što je međutim jasno, jeste da ruska vakcina nije prošla treću fazu kliničkog ispitivanja pre nego što je registrovana u Rusiji, što je u suprotnosti sa standardima koji postoje u EU i zapadnim zemljama. Na drugoj strani kineska vakcina je trenutno u trećoj fazi kliničkog ispitivanja i potrebno je ispitati je na što većem broju ljudi u različitim delovima sveta. To što ALIMS nije dao dozvolu da se kliničko ispitivanje kineske vakcine sprovede u Srbiji ja vidim samo kao poštovanje standarda koji postoje u našoj zemlji kada se odlučuje da li će se ili ne neko kliničko ispitivanje sprovoditi. Pri tome ti standardi su usaglašeni sa standardima iz EU i oni su dobri – zaključuje Popović.

Šansa da Srbija dobije vakcinu preko kovaksa

Dragoslav Popović smatra da je za Srbiju najizglednija šansa da dobije vakcinu protiv korone preko globalne inicijative kovaks (covax), koju vode Gavi, globalni savez za vakcine, Svetska zdravstvena organizacija, i Unicef, a čiji je cilj ravnopravna raspodela vakcine među zemljama sveta.

„Cilj kovaksa u ovom trenutku jeste da se vakcina protiv korone, kada bude napravljena, distribuira ravnopravno, uključujući i najsiromašnije. Kovaks ima dogovor sa svim kompanijama koje su trenutno u poslednjim fazama razvoja vakcine, što znači da kada se napravi efikasna i bezbedna vakcina, ona će postati dostupna zemljama koje su se pridružile kovaks programu i za nas je najrealnije da vakcinu dobijemo na ovaj način“.

Kovaks inicijativi do sada su se priključile 172 države. Kako nezvanično saznajemo, naša država bi uskoro trebalo kovaksu da dostavi pismo u kome će predočiti koliko vakcina protiv korona virusa joj je potrebno, nakon čega bi trebalo da se uplati novac za tu količinu vakcina, kako bi, kada vakcina bude napravljena, mogla da računa na potrebne doze.