Foto: Kristina Bondžulić/DanasNakon najavljene rekonstrukcije Železničke stanice Beograd, i izdvojene sume od oko 15 miliona evra za njeno preuređenje u Istorijski muzej Srbije, iza spomenika kulture od velikog značaja nikla je toksična deponija.
Na licu mesta, čitavom površinom gde su se nekada nalazili peroni i šine, nalaze se gomile otpada, uglavnom građevinskog, sa velikim udelom posuda namenjenih za držanje različitih materija koje sadrže hemikalije.
Naime, svuda oko železničke stanice oseća se neprijatan miris hemijskih supstanci, farbe i lepka, primetne su gomile staklene vune, a s obzirom da se neposredan prostor tik uz deponiju koristi kao parkiralište, građani neminovno moraju udisati toksine koji se naokolo šire.
Ruglo centra i zagađivač širih razmera
Kako ističu hemičari, pored problema divlje deponije i rugla u srcu naše prestonice, mnogo opasniji efekat imaju toksične supstance koje se bez ikakvog nadzora odlažu na ovom mestu.
„Uočljivi su džakovi, plastika, drvene daske, kante od farbi i lepkova, a u daljini sija nekadašnja Glavna železnička stanica u Beogradu. Glavni problem sa građevinskim otpadom uopšteno je to što je napravljen da traje dugo, kako bi investicije uložene u izgradnju bile opravdane“, objašnjava Slađana Savić, asistentkinja Katedre za primenjenu hemiju, Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Kako navodi, retko šta od materijala koji se koriste u građevini je biorazgradivo, i ne može da se razloži na taj način da se ponovo vrati u prirodu i ne bude štetno.
„Dosta pakovanja farbi i lepkova sadrži i ostatke sadržaja, koji su toksični po živi svet. Dodatno, neki građevinski otpad je i voluminozan, kao što su daske koje se ovde nalaze. Nepravilno odlaganje bilo kog, a posebno građevinskog otpada nesumnjivo dovodi zagađenja zemljišta i vode, što dalje vodi do pogoršanja zdravlja okolnog stanovništva“, upozorava Danasova sagovornica.
Sa druge strane, Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta i potpredsednik Demokratske stranke, sugeriše da posledice ovakvog ponašanja daleko prevazilaze „krug dvojke“, jer se zagađenje širi vodama Save i Dunava.
„Zanemarujući estetski faktor i to koliko je ružno i anticivilizacijski imati tako nešto u centru prestonice jedne evropske države, sa hemijskog aspekta je vrlo štetno. Posebno ovih dana, kada pada kiša. Treba imati u vidu da je voda jako polaran rastvarač, te da je u stanju da rastvori mnoge komponente koje se u komunalnom otpadu inače nalaze. S obzirom da nismo radili analize, možemo govoriti o nekoj prosečnoj količini komponenata koje se rastvaraju u različitim rastvaračima pa, između ostalog, i u vodi. Pomoću nje, one dalje odlaze u životnu sredinu“, ističe profesor.
Dodaje i da je posebno osetljiv deo na kome je došlo do formiranja deponije,
jer postoji prisutnosti podzemnih voda koje su u neposrednom kontaktu sa površinskim vodama Save, a putem nje stižu i do Dunava.
Šta kaže Ministarstvo kulture i informisanja?
Kako je i sama ministarka kulture Maja Gojković govorila prilikom najave radova, zgrada Železničke stanice Beograd predstavlja kulturno nasleđe i jedno od najmonumentalnijih simbola kraljevske prestonice kasnog 19. veka.
Ipak, Ministarstvo kulture i informisanja danas tvrdi da je Istorijski muzej Srbije više puta pokušao da skrene pažnju nadležnima da neovlašćena lica pristupaju prostoru ove zgrade, oštećuju objekat i ostavljaju đubre.
Kako navode, prostor koji se nalazi iza objekta nije u nadležnosti Republike Srbije, ali se „radi na tome, da se u saradnji i uz saglasnost sa Beogradom na vodi doo, ovo pitanje u skorije vreme reši“.
Iz Ministarstva su takođe potvrdili da pomenuto mesto ovo preduzeće koristi za odlaganje građevinskog materijala, koji će, kako kažu, po završetku izgranje otkloniti.
Kako je naglasio profesor Jovančićević, to znači da divlja deponija u srcu Beograda neće postojati još par nedelja ili meseci, već verovatno godinama, istovremeno prouzrokujući štetne efekte po živi svet.
Simbol kraljevske prestonice
Zgrada stare železničke stanice uživa status spomenika kulture od velikog značaja. Izgrađena je u poslednjim decenijama 19. veka, a njenim prugama prvu vožnju imala je kraljevska porodica – kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović. Njeno otvaranje, osim što je predstavljalo veliki događaj za građane Srbije, značilo je i dobru vezu sa susednim zemljama, pa je tako svojevremeno bila i najprometnija stanica u ovom delu Evrope. Sa druge strane, arhitektonsko rešenje ovog zdanja predstavljalo je svedočanstvo tehnčkog razvoja Srbije i praćenje trenda svetskih prestonica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
