Nekada se Šabac dičio svojom trgovinom, čak je ispevana i pesma Prošetali šabački trgovci. Početkom prošlog veka sa savskog pristaništa kretali su veliki transporti za Beč, ali i za London, što je omogućilo procvat grada. Posle Drugog svetskog rata trgovina je takođe bila jedna od prosperitetnijih grana, pa je tako Trgovinsko preduzeće Nama postalo najveća trgovinska kuća u severozapadnoj Srbiji, sa oko dve hiljade zaposlenih i više od stotinu prodajnih objekata, ne samo u Šapcu već i u okolnim opštinama.

Nekada se Šabac dičio svojom trgovinom, čak je ispevana i pesma Prošetali šabački trgovci. Početkom prošlog veka sa savskog pristaništa kretali su veliki transporti za Beč, ali i za London, što je omogućilo procvat grada. Posle Drugog svetskog rata trgovina je takođe bila jedna od prosperitetnijih grana, pa je tako Trgovinsko preduzeće Nama postalo najveća trgovinska kuća u severozapadnoj Srbiji, sa oko dve hiljade zaposlenih i više od stotinu prodajnih objekata, ne samo u Šapcu već i u okolnim opštinama.
Međutim, u vreme inflacije praktično za dva dana upropašćeno je ovo preduzeće i sve ono što je stvarano decenijama. Po tadašnjim propisima sva roba morala je biti u dinarskim iznosima, i u vreme najveće inflacije, u novembru 1993, to je ovu firmu i upropastilo. Sva roba praktično je kupljena u bescenje, što je mnogim privatnicima omogućilo enormnu zaradu.
Posle toga dolazi duga agonija, rast kamata, pogotovo za dugove prema državi. Bilo je pokušaja da se prodajom objekata spase preduzeće, ali su kamate pojele sve ono što se proda. Tako je, na primer, u Karađorđevoj ulici prodat lokal od 70 kvadrata po ceni od 2300 evra po kvadratu, što je do sada najviša isplaćena cena u gradu. Pre dve godine prodat je i plac od jednog hektara za oko milion evra. Nedavno je prodata i nova robna kuća od 6500 kvadrata za 2,2 miliona evra, a ni najskorija prodaja 15 lokala nije uspela da pokrije dugove.
S druge strane, Nama je privatizovana po zakonu iz devedestih godina, tako da su radnici postali vlasnici papirnatog kapitala. Novi većinski vlasnik, firma Lili, sada predlaže da preduzeće ode u stečaj kako bi se namirili poverioci. Samo dug prema državi iznosi 500 miliona dinara, i jedini način, kakvo smatra većinski vlasnik, jeste stečaj i prodaja imovine. Međutim, tome se protive manjinski akcionari koji poseduju 33 odsto vrednosti kapitala. Razrešenje, ma kako bilo, značiće ili produženje agonije ili gašenje preduzeća. U Nami je ostalo još 250 radnika i oni su uglavnom raspoređeni po iznajmljenim objektima. Kapital firme još uvek je respektabilan, sa oko 20.000 kvadrata poslovnog prostora.
Ni drugo veliko trgovinsko preduzeće Šabacpromet nije bolje prošlo. Osamdesetih godina preduzeće je zapošljavalo više od hiljadu radnika, u oko stotinak prodajnih objeketa. Posebno značajna bila je veleprodaja i prodaja savremenih tehničkih uređaja. Međutim, kriza je učinila svoje i Šabacpromet je pre više od deset godina otišao u stečaj. Rasprodaje se što se rasprodati može, a od nekadašnjeg pionira moderne trgovine u šabačkom kraju praktično nije ostalo ništa.
Umesto velikih šabačkih trgovinskih kuća izgrađeni su supermarketi Maksi, Intereks, a ove godine na tržište dolazi i Merkator. Izgleda da je preduzmiljivost i duh šabačkih trgovaca ostao samo u pesmi, a došli su neki novi trgovci.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari