Od smrada mokraće i fekalija do polomljenih kreveta

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja tvrde da je Zaštitnik građana u funkciji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NMP) u junu 2019. posetio Dom i pohvalio profesionalnost i posvećenost zaposlenih u zaštiti korisnika.

“Predstavnici NPM-a izrazili su zadovoljstvo unapređenjem smeštajnih uslova za život i boravak korisnika, ali i onih za rad zaposlenih“, rečeno je Danasu u Ministastvu za rad na čijem je čelu Darija Kisić Tepavčević kada smo im tražili komentar na tvrdnje Dragana Miljevića.

Međutim, našem listu se javio Lazar Stefanović, koji je kao stručni saradnik iz organizacije MDRI-S u junu 2019. bio deo tima Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture koji je nenajavljeno posetio Dom za smeštaj odrslih lica Blace-Trbunje i nakon što je pročitao naš tekst o Draganu i Vladimiru Miljeviću i tvrdnjama Ministarstva, odlučio je da u svoje lično ime ispriča kakvo je stanje zatekao u Domu.

– Kao pridruženi član iz organizacije civilnog društva za koju sam tada radio, bio sam deo tima NMP-a koji je posetio Dom. Poseta je usledila posle saznanja iz medija o smrti nekoliko stanara tog Doma pod, kako je izgledalo, nerazjašnjenim okolnostima. Mandat NPM-a, i činjenica da su pomenuti slučajevi u tom periodu bili razmatrani od strane tužilaštva, značilo je da se poseta fokusirala na druge aspekte funkcionisanja ustanove i položaja njenih korisnika ne ulazeći u navedene smrtne slučajeve – priča Stefanović za Danas.

Kako naglašava, poseta Domu u Trbunju bila je “verovatno najteže iskustvo u mom profesionalnom i privatnom životu“.

– Fizički uslovi spoljašnosti doma, iako ne dobri, nisu nagoveštavali apokaliptične scene iza ulaznih vrata. Prvi utisak po ulasku u Dom je izuzetno snažan neprijatan miris mokraće i fekalija od kojih vam se zavrti u glavi. Kada se vaši senzori za miris priviknu toliko da možete da opažate oko sebe, primećujete fizičke uslove zgrade koji su 2019. bili apsolutno nedostojni ljudskog bića, a posebno jedne državne institucije kojoj je zakonska svrha da pruži zaštitu, osnovne životne uslove i dovoljno sadržaja u cilju pripreme korisnika za reintegraciju u zajednicu – priča Stefanović za Danas.

Prema njegovim rečima, sticao se utisak da je svaki krevet u Domu, a ima ih oko 80, polomljen i iskrivljen, da su svi dušeci pocepani i prljavi, a zidovi i plafoni oronuli i ubuđali, kao i podovi gde na mnogo mesta nedostaju linoleumske ploče.

– Odeća korisnika bila je stara, pohabana i pocepana, očigledno korišćena od stane svih korisnika naizmenično, što se videlo po tome da su im veličine bile neodgovarajuće pa su neki držali pantalone rukama dok su hodali, a neki drugi su bili delimično ili potpuno nagi. Jedna od korisnica je polunaga verovatno vršeći nuždu sedela nad plastičnom kofom, u sobi za spavanje na kojoj nije bilo vrata, kao ni na drugim sobama – ističe Stefanović za Danas.

On podseća da članovi porodice koji posećuju korisnike ne mogu da uđu u prostorije gde korisnici borave i spavaju, „verovatno da bi se predupredilo curenje informacija o lošim uslovima, već se posete odvijaju u posebnoj prostoriji iz koje nema pristupa smeštajnom delu“.

– Iako retko prema tvrdnjama osoblja i uvidom u evidenciju, vezivanje korisnika se vrši čaršavima a sprovodi ga osoblje koje nije obučeno ni za bezkonfliktno rešavanje situacija ni za primenu vezivanja na najbezbedniji način. Osoblje je bilo saradljivo, ali i vidno nezadovoljno i rezervisano da o tome otvoreno priča, što je bilo indikativno da se boje za svoja radna mesta. Zbog toga ne čudi da su najznačajnije informacije dobijene od jednog zaposlenog koji je krišom sačekao deo tima pored drveta u dvorištu i uz cigarete i nonšalantan stav, maskirajući da se vodi ozbiljan razgovor, pričao o teškom položaju zaposlenih i korisnika. Saznali smo i da Dom često ostaje bez struje, kao i da se hrana servira korisnicima tako što se prethodno sve pasira, a u hranu se stavljaju i medikamenti koji su propisani korisnicima – naglašava Stefanović.

On dodaje da se na objavljivanje izveštaja od strane Zaštitnika građana čekalo više od pola godine, i da u njemu piše da „su smeštajni i higijenski uslovi u kojem se nalaze korisnici na veoma niskom nivou“ i da je „higijena na veoma niskom nivou“.

– Stoga, izjava Ministarstva da je NPM pohvalio rad zaposlenih predstavlja degutantan pokušaj da se opovrgnu tvrdnje oca jednog od štićenika. Treba naglasiti da je ova poseta izvršena 2019. te da su prema navodima Ministarstva promenjeni kreveti i okrečene prostorije, što prestavlja minimalna unapređenja kojim se samo uklanja neposredna opasnost po zdravlje korisnika boravkom u nečovečnim uslovima, ali se suštinski ništa zapravo ne menja – navodi Lazar Stefanović.

Čini se je mnogo toga ostalo isto kao i 2019. godine, jer prema poslednjim informacijama koje je Dragan Miljević dobio od “insajdera” u Domu, hrana je loša i nekalorična, trpezarija prljava, grejanje funkcioniše od osam do deset sati dnevno, korisnici se kupaju u hladnoj prostoriji i hladnom vodom, sobe su prljave i neprovetrene, sanitarni čvorovi su zapušeni…

Izveštaj NMP-a potvrđuje tvrdnje Danasovih sagovornika

Izveštaj Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture o poseti Doma za smeštaj starijih lica u Trbunju, juna 2019. u koji je Danas imao uvid, potvrđuje tvrdnje Lazara Stefanovića i Dragana Miljevića.

„Nameštaj u sobama je uglavnom dotrajao. Kreveti su metalni, zarđali, iskrivljeni, neki i bez nogara. Dušeci su takođe dotrajali, pohabani i sa ulegnućima, a pojedini kreveti nemaju dušeke već su postavljeni sunđeri prekriveni najlonom. Posteljina po krevetima je pocepana i prljava, a jastuci bez navlaka. Na pojedinim sobama ne postoje vrata, a na pojedinim vratima ne postoje brave“, piše u Izveštaju.

Dodaje se da kupatila nisu podeljena na muška i ženska, da je na zidovima primećena vlaga i buđ, da se neprijatan zadah širi kupatilom i Domom, kao i da je higijena na veoma niskom niovu.

„Većina korisnika nosi pocepanu i pohabanu odeću neodgovarajuće veličine, a pojedinim nije obezbeđena odeća i obuća primerena vremenskim prilikama. Većina korisnika vreme provodi nestruktuirano i bez ikakvih dnevnih aktivnosti i sadržaja“, piše u Izveštaju NMP-a.