Od splavova se reka više ne vidi

„Plutajućih objekata“ privezanih za Savski kej na dužini od 2,3 kilometra sada ima više od 100, čime je potpuno zaklonjen pogled na reku, iako zakon nalaže da minimalna razdaljina između pojedinačnih splavova ne sme biti manja od 15 metara.

Nezadovoljni građani okupljeni oko udruženja „Za naš kej“ već treću godinu pokušavaju da gradskim institucijama ukažu na kršenje zakona i njegove posledice, ali, kako članovi navode, nadležni kao da žmure na jedno oko.

– Iz haotično i neplanski postavljenih splavova, marina i ostalih objekata generišu se mnogi drugi problemi. Uz njih su razvučeni električni vodovi i ostale instalacije, buja nelegalni saobraćaj po keju i nasipu, od građevinskih mašina, navodnih „dostavnih vozila“ koja krstare u svako doba dana i noći, do parkiranih motora, automobila i kombiji, kaže za Danas Smiljka Tomanović ispred udruženja „Za naš kej“, nekadašnjeg „Ne dam kej“.

Ona dodaje da je nebrojeno puta primećeno, a samo jednom sprečeno bušenje nasipa da bi se dovukla voda od priključaka vodovoda u blokovima do nelegalni objekata na reci.

– Na taj način je na više desetina mesta oštećen nasip koji predstavlja obaloutvrdu koja od poplave štiti desetine hiljada stanovnika blokova, a njihova bezbednost je ozbiljno ugrožena u slučaju poplava i velikih vodostaja Save, navodi Tomanović i dodaje da buka koja nastaje u kombinaciju preglasne muzike, vatrometa, graje posetilaca splavova i buke od njihovih vozila, za stanovnike blokova „noću postaje nesnošljiva“.

Udruženje „Za naš kej“ nastalo je kroz spontano nezadovoljstvo građana, koji su u septembru 2018. bili iziritirani najavom zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, da Savskom keju u zaleđu novobeogradskih blokova 70, 44 i 45 sledi rekonstrukcija po ugledu na Sava promenadu kod Beograda na vodi.

– Prvom akcijom tokom leta 2019, prikupljeno je 5.823 potpisa za peticiju za razvoj Savskog keja u skladu sa željama i potrebama građana, a ona je predata gradonačelniku Beograda, Skupštini grada i Direkciji za izgradnju grada. Uz nju je predata i inicijativa da čitav Savski kej bude obuhvaćen jednim planom detaljne regulacije, pošto je trenutno podeljen na više parcela koje pripadaju blokovima u čijem zaleđu se i nalazi, objašnjava Tomanović.

Grad je oformio radnu grupu za pripremu nove Odluke o postavljanju plutajućih objekata na teritoriji grada, čiji članovi su predstavnici ovdašnjih splavova, dok u njoj nema predstavnika javnosti i građana koji bi branili i štitili javni interes, dodaje Tomanović.

Problemi Savskog keja obrađeni su i izložbom fotografija, koja je postavljena na panoima duž keja, a ideja je bila da se građanima koji ne koriste društvene mreže ali šetaju kejom, ukaže na probleme, ko je za njih odgovoran i kome bi mogli da se obrate, kao i koja su njihova prava.

Na izložbi je  predstavljeno nekadašnje stanje keja bez splavova, sadašnja situacija, „javašluk i kršenje zakona na samom keju“, kao i predlozi za buduća rešenja.

– Ona obuhvataju kej i nasip za pešake, trkače i bicikliste, a ne za potrebe ugostiteljskog biznisa i ostalih koji uzurpiraju obalu Save radi profita i sopstvenog luksuza. Krajnji cilj izložbe je da se zainteresuje veći broj građana koji bi se aktivno uključili u akcije i zajednički privukli pažnju javnosti i donosilaca odluka, koji treba da počnu da rade svoj posao i reaguju na uzurpaciju obale, objašnjava Tomanović.

Sava samo na fotografijama

Od gotovo 2.000 ispitanih građana, 1.246 su naveli „veliki broj neplanskih objekata“ kao jedan od dva najveća problema Savskog keja, a potom i saobraćaj na nasipu (1.100), kao vožnju i parkiranje (554), ugrožavanje nasipa kao zaštite od poplava (740), buku (335), pokazali su rezultati četvoronedeljne onlajn ankete koju je Udruženje sprovelo od polovine maja do polovine juna. Građani su se izjasnili i da im najviše nedostaje „pogled na reku“ i „pristup reci“.  „Sa idejom da prikažemo kako izgleda 15 metara neometanog pogleda na reku, što je propisima određen razmak između splavova, na otvaranju izložbe smo razvukli toliko dugu fotografiju Save. Fotografija je inače snimljena sa splava, jer duž Savskog keja sada nigde ne postoji toliki prostor između objekata da bi se napravio takav kadar“, objašnjava Tomanović.