Od šustikli i muštikli do Sunđer Boba i Svete Petke

Svakog juna u Kragujevcu se tradicionalno održava vašar na dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene, u kalendaru crveno slovo al od ove godine nešto novo.

Naime, vašar se tradicionalno održavao u centru, obavezno „okupirajući“ i zauzimajući samo srce Kragujevca na radost onih iskrenih vašarlija i panađurista i sa neskrivenim gnevom svih onih koji su na ovu manifestaciju gledali kao nešto što zakrči i zaguši (ionako pregust) saobraćaj.

No, od ove godine, po prvi put vašar je dislociran, navodno iz protivepidemioloških razloga na plac „Šumadija sajma“ na samom obodu grada.

Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni verovatno to ne čini presudnu razliku, hoće oni da oproste (veliki su to ljudi i još veći sveci) ali (sve)nedremajuće oko društvenih mreža promptno reaguje još pri samoj najavi blasfemične dislokacije: „jok, baš će tamo da idu kupci i prodavci“, „bolje da ga smestite na deponiju u Jovanovac“ ili „dok je taj vašar gradio Kragujevac bio je dobar za centar a sada marš na obode grada“… Vašar izgrađivao Kragujevac?! Pa, ovo je kao u onom vicu o Dalaj Lami i Ričardu Giru, mi mislili da je grad izgrađivala industrijalizacija, prosveta, zdravstvo, kultura, sport… Ali, voks fejsbuk – voks dei a kad je mogo i čuveni Đura, šta mi sad tu da zakuretamo.

Na samom prilasku novovašarskoj lokaciji najtraženija (i)legalna roba (ne, nije to što ste pomislili) – toplomeri sa živom (250 dinara). Ono, jes’ da se sve digitalizovalo, al nekako „živa je živa“, majka za vrućicu. Na istom mestu možete da se snabdete i gradom za rakiju. Milina.

– Akcija, 10 sunđera za 100 dinara – presreće vas zvuk i pre nego što stupite na novovašarsku teritoriju.

Sad, može da vašar bude u najstrožem centru ili na najzabačenijoj periferiji ali bez grnčarije iz Zlakuse, e, to ne biva. Tu je. Dobro je, već liči na pravi vašar. Jaka ponuda pekača i posuđa. Od porcijaša (to je ono za jedan obrok) za 300 dinara do lonca za svadbarski kupus od 30 litara za pet hiljada. Ovi prekaljeni Zlakusci nemaše vašar u Kragujevcu zadnjih 15 godina. Što se bezbednosti i pristupačnosti tiče, bolje je ovde, cene oni, ali dodaju da je poseta i prodaja na ovoj lokaciji ipak lakša. Grnačarija iz Zlakuse je vašarska klasika, ali tik do njih iznenađenje – sibirski limun i kivi. Nema ko nije čuo za globalno zagrevanje ali baš toliko… Ono, aronija i ‘ajde al kivi i limun iz Sibira?

– Sadi se napolju i ne mrzne. Nema muška i ženska biljka, uzme se jedna i za pet godina rađa. Limun je 500 a kivi 600 dinara – pojašnjava bračni par iz Donje Gorevnice kod Mrčajevaca.

I oni su stalni izlagači i redovni na Kragujevačkom vašaru i smatraju da je bolje „ovde“ zbog „slobode kretanja“ sigurni su oni, koji, inače u svojoj ponudi imaju i kamčatsku borovnicu. Izdržava i do minus 15 stepeni i cveta u februaru. Kul.

Tradicionalni vašarski derbi između ariljskog veša (fabričke cene od 130 do 300 dinara) i turske galenterije od 60 dinara (i 10 pari čarapa po istoj tarifi). Tu izmeštanje nije mnogo uticalo. Ima i cela jedna aleja predviđena za nameštaj, mahom dnevne sobe i trpezarije. Izlagači nisu malodušni, smatraju da kad se sa ovog placa pokupi kamenje (jednog dana u budućnosti) i „stiša“ prašina ovaj prostor ima svetlu vašarsku budućnost. Pa red goblena, lampi, jakni za motoriste, užarski proizvodi, alati, opančići (za ukras)…

Ovi „sa strane“ do sada sve pozitivno o novoj lokaciji ali, šta je na duši kragujevačkim izlagačima-prodavcima. Stolar Aca Brada Filipović majstor unikatnih lustera od suvog drveta (plus gravura po želji mušterija i montaža u Kragujevcu i okolini) isto je mnjenja da je ovde bolje.

– Vašar u centru grada, realno, je bio nered i haos. Ovde je bolje, samo je gradski prevoz zatajio. Moraju da se bolje organizuju, uvedu više linija, češćih, možda čak i da bude besplatno na ovaj dan. Onda će manifestacija ovde da zaživi – realan je on.

Inače, gradski prevoz se prilagodio događaju, mislim, koliko su mogli, ali… Pa, ne može sve iz prve. I na ono staro mesto smo se privikavali više od 200 godina. Bre, ni Guča nije izgrađena za dan.

Audio ugođaj, onaj, pravi vašarski upotpunjava zvuk sa razglasa. Biljna apoteka nudi lek za apsolutno sve: od šećera i holesterola do protiv išijasa i svakog bola. Ima i konjić, poni – bogami, ličucka na panađur u pokušaju i najavi. Klepaju se sekire i ašovi, oštre noževi, merkaju u ruci ćuskije i pajseri. Sekači za pečenje, talandare, kazani za topljenje masti (i za čvarke), kotlići, komplet „vesele mašine“ (samo što ne poteče)… Vaskoliku ovu metalnu galanteriju nudi čaršijanac, ovdašnji. Njemu je bolje bilo u gradu.

– Imao sam svoje standardno, lepo mesto kod Lepenice… A ovde je manje ljudi, slabiji pazar. A, cena zakupa je ista, 1.200 dinara po metru kvadratnom pa ti vidi – pomalo je rezigniran on.

Blagu indisponiranost ne može da mu popravi ni mušterija što pazari korito za 40 evra. On plati, pa nam se obrati:

– Tri puta godišnje se organizuju vašari u Kragujevcu i kome su ta tri dana u godini smetala? Nikom, a bilo je baš zanimljivo, ono kad se slegne masa kupaca i prodavaca od „Pionira“ ka Glavnoj pijaci, lamentira on uz odobravanje pojedinaca i komentare „fora je ili u gradu ili nikako“.

Drugi nisu toliki emotivci, bez zazora kupuju slamne šešire, daske za seckanje luka, vunene čarape (zimi ponesi, leti kako ‘oćeš), šustikle, muštikle, povodnike za pse (i povoce za neke druge zveri, al ne moramo i mi sve baš da znamo), korpe, pletare, batare, tronošce, sapune od kozijeg mleka, igračke, maske „vendeta“, zmajeve (povoljno 200 dinara)… Ima čak i dron, modernizovalo se. Pa posteljina, peškiri, rančevi, helijumski baloni, zidni satovi sa pozadinskim spektrom od Mesija do „Frozena“ i od Suđer Boba do Svete Petke (plus motivi iz lova i obavezni „Partizan“ i „Zvezda“).

Jarećeg pečenja (onog što mu kupi babo) baš i nema ali dim roštilja ubi ko na svakom vašaru. Pljeskama i kobajama što cvrče na ćumuru po vrućini kao da je svejedno dal su u centralnim il rubnim delovima grada. I šećerna vuna je tu. Fali samo ringišpil. Ako, biće.

Lizalice, medenjaci, luše, liciderska srca. Nema vašara ni bez bombondžija. Konditorski par iz Jagodine ne libi se da ustvrdi da je bolje, ovde na Sajmu.

– Pristup je lakši, saobraćaj ne smeta i bolje je regulisan a ima i mesta za parking. Tako nije bilo na starom mestu. A, ovde ima i toalet što tamo nije bilo predviđeno. Morali smo da se snalazimo, što neki kažu – kako i gde ćemo, da močamo pod tezgu iskreni su oni, dodajući da ima još neiskorišćenog prostora.

Ali, nisu sitničavi. Tek smo na početku. Za par godina ima ovo mesto u vašarskom smislu da zaživi (ringišpil i šatra je i njihov predlog) pa će Kragujevac da ima vašar od dva-tri dana „kakav ovakav veliki grad i zaslužuje“. Vala baš.

A (sve)znajuće društvene mreže „iz proverenih izvora“ ne miruju već podmašuju i potpiruju „da nije ovo iz epidemioloških razloga već će ubuduće zauvek vašar biti na Šumadija sajmu“. Ipak, u smiraj dana sumiraju se rezultati, razmenjuju utisci i svode računi. Po svim komentarima generalni utisak je više nego povoljan. Zadovoljne vašardžije cene da je nova lokacija bolje rešenje. Još kad se onaj prevoz malo dogna i utegne. Živeće ovaj vašar. Pa, šio mi ga Đura, doviđenja do sledećeg panađura.