Od visokog pritiska u Srbiji boluje svaki drugi stanovnik  

Zbog brojnih komplikacija na ovogodišnjem Kongresu hipertenzije, koji se upravo održava u Beogradu, u fokusu je prevencija i lečenje obolelih i značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju. Posebna sesija biće posvećena stresu na poslu i kako on utiče na razvoj “radno zavisne hipertenzije.

Više od 500 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući i vodeće stručnjake za lečenje hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti iz Nemačke, Italije, Švajcarske, Španije, Grčke, Belgije, kao i iz zemalja regiona, Slovenije, Hrvatske, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine razmenjivaće iskustva i na jednom mestu govoriti o ovom velikom zdravstvenom problemu.

Govoriće se o prolemima gojaznosti, soli, vode za piće, ulozi dijetoterapije, fizičkoj neaktivnosti i neadekvatnoj fizičkoj aktivnosti bez stručnog nadzora, primeni suplemenata u nastanku povišenog krvnog pritiska, sa posebnim osvrtom na ekonomski deo, odnosno koliko novca trošimo na lečenje ovih pacijenata.

Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. Hipertenzija oštećuje mnoge organe, najčešće krvne sudove, zbog čega dolazi do oštećenja srčanog mišića.

Prof. dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije ističe da je visok krvni pritisak uzrok šloga u 70 odsto slučajeva, a gotovo u 30 odsto uzrok otkazivanja bubrega.

– Ukoliko znamo da hipertenziju u Srbiji ima gotovo 50 odsto populacije možemo govoriti o pravoj epidemiji kardiovaskularnih bolesti. Zbog toga su ovakvi kongresi važni kako bi se učesnici upoznali sa preporukama o dijagnostici, terapiji artrijske hipertenzije i sprečavanju nastanka komplikacija, propisanim u poslednjim smernicama Evropskog udruženja za hipertenziju iz 2018. godine, istakla je prof. dr  Stojanov.

Stres ima značajnu ulogu u nastanku psihijatrijskih i učestalih somatskih bolesti, a samim tim i na na povećanje krvnog pritiska. Efekti mentalnog stresa zavise od intereakcije tri faktora: prirode stresa, njegove percepcije od izložene osobe i individualne fiziološke osetljivosti. Ne sme se zaboraviti ni uloga faktora sredine na nastanak arterijske hipertenzije.

– Važan je uticaj i radne sredine. Tako na primer, na „radno zavisnu hipertenziju“ utiče smenski rad i stres na poslu. Kod svakog pacijeta sa hipertenzijom važna je i procena radne sposobnosti, jer arterijska hipertenzija može da bude uzrok invalidnosti, tačnije smanjenje radne sposobnosti. Na ovom kongresu prvi put razmotrićemo i postavljanje preporuka oko procene radne sposobnosti pacijenata za hipertenzijom, jer u literaturi nisu pronađene preporuke ni evropskog ni američkog udruženja za hipertenziju i kardiologiju,  najavljuje prof. dr Stojanov.

Sa Univerziteta u Barseloni, gost u Srbiji biće prof. dr Antonio Coca, koji će govoriti o uticaju arterijske hipertenzije na nastanak srčane slabosti, s obzirom na to da je 47 odsto srčane slabosti posledica povišenog krvnog pritiska. O novim Evropskim preporukama i koliko one mogu da se primenjuju u svakodnevnom radu govoriće gosti sa Univerziteta iz Zagreba,  prof. dr Bojan Jelaković, prof. dr Ratko Stevanović i dr Živka Dika.  Gianfranko Parati iz Milana, ekspert iz oblasti dijagnostike povišenog pritiska, govoriće o ulozi i značaju ambulatornog 24-ovnog monitoringa arterijskog krvnog pritiska, aparata koji pacijent nosi 24 sata i koji prati vrednosti  pritiska tokom uobičajenih dnevnih i noćnih aktivnosti.

O povezanosti lekova sa nastankom karcinoma

Na kongresu učestovuju i eksperti iz Evrope. Predsednik Evropskog Udruženja za hipertenziju Kreutz Reinhold sa Univerziteta u Berlinu, govoriće o povezanosti lekova za hipertenziju sa nastankom karcinoma i razjasniće mnoge zablude koje su do sada objavljivane. Doskorašnji predsednik ovog udruženja  Tsioufis Konstantinos sa Univerziteta u Atini, osvrnuće se na nove lekove protiv dijabetesa koji imaju i kardioprotektivni efekat, utiču na smanjenje vrednosti krvnog pritiska, telesne težine i samim tim smanjuju i nastanak srčane i bubrežne  slabosti.