Od vremena hedonizma do rijaliti populizma

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Doktore vi ste kvalifikovani da postanete sledeci gradonacelnik Beograda.

2. Dragi prof.Vasiljevicu.Takvi kao vi ovoj zemlji trebaju kao hleb nasusni ali osecam kao da im smetate.I ja sam francuski djak.

3. Hedonista, pomalo i snob…

4. Divan članak o jednom divnom čoveku, mom prijatelju, gospodinu, koji ga je samo jednim (manjim) delom odslikao i auditorijumu predstavio.
   Ovakvi ljudi, poput ovog “dobrog duha” su nam potrebni, da bi nam svima (i u duhovnom smislu) bilo bolje!

5. Sjajan i nadahnut tekst. Profesor je bio nas asistent, bistar, otvoren i smeker. A ovaj narod decenijama rusi temelje sjajnih profesionalaca kao sto je Lole Vasiljevic. Da se nadamo da ce doci neki novi pametni srbi da cuvaju svoje ucitelje. I postuju. Ja svoje i dalje postujem.

6. So very touching… Gospodin je za vreme Milosevica bio clan JUL-a, a kaze za sebe: „Nikada se nisam prodao, nikada posustao… I dalje pokušavam da živim svoj život po svome, časno, dostojanstveno, posebno.“ Zasto ne proveravate licnosti kojima dajete prostor i ne kontarisete ono o cemu oni cute? To bi bilo novinarski profesionalno. Bez podatka koji sam dodala, g. J. Vasiljevic bi bio sjajan, nadobudan, ali veliki strucnjak pre svega. Ovako je covek koji ne zna znacenje reci „prodati“ ili „dostojanstvo“, odn definise ih na nacin koji je drugima mozda stran. Nekadasnji clan JUL-a i dostojanstvo mnogima od nas ne mogu da stoje u istoj recenici.

7. Da, živimo u nekakvom getu, kako vi kažete, okruženi istomišljenicima, ali Profesore, sa kim će živeti naša deca……..zar većno u krugu istomišljenika, kako se to zove?

8. Zanimljivo, ne i nepoznato.
   Ipak, svoj život delim na dva, vremenski podjednaka dela. Prvi do 1989. i drugi do danas.
   Ništa nije isto, osim čiča Gliše.