Odakle se regrutuju i ko predlaže v.d. direktore škola?

Nedavna dešavanja u vezi sa izborima direktora u školama u Velikoj Plani, Valjevu i Omoljici nesumnjivo ukazuju da je u celoj priči lokalna politika umešala prste.

Ove tri škole su primeri da se, iz različitih razloga, umesto imenovanja direktora postavljaju vršioci dužnosti direktora, koji pritom nisu iz kolektiva, što je bio dodatni razlog za nezadovoljstvo zaposlenih.

– Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje je upravo Danasu rekao da politika nema uticaja na izbor direktora u školi u Omoljici, a posle sat vremena smo čuli gradonačenika Pančeva koji kaže da je poslao predlog da Vladimir Ristić bude postavljen za v.d. direktora, a do juče to nije moglo. Naravno da je ta odluka bila politički profilisana i upravo je u tome ključni problem – komentariše za Danas Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, dešavanja u omoljičkoj osmoletki „Dositej Obradović“, o kojima je Danas pisao.

Odakle se regrutuju v.d. direktori škola i ko ih predlaže u domenu je spekulacija, budući da zakon to pitanje ne precizira.

Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanja Danasa koliko direktora škola u Srbiji je trenutno u v.d. statusu i kojim kriterijuma se ministar rukovodi prilikom njihovog izbora.

U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje rečeno nam je da od 495 javnih obrazovnih ustanova u Vojvodini, 34 škole imaju vršioce dužnosti direktora, i to 31 osnovna i tri sednje.

„Prilikom imenovanja v.d. direktora Sekretarijat se rukovodi kriterijumima iz člana 125 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Saglasno tome, vršilac dužnosti se imenuje do izbora novog direktora u roku od osam dana od dana nastupanja razloga za imenovanje v.d. direktora. Za vršioca dužnosti direktora ustanove može da bude imenovano lice koje ispunjava propisane uslove za direktora ustanove, osim položenog ispita za direktora ustanove, i to do izbora direktora, a najduže šest meseci. Zakon ne propisuje pripadnost radnom kolektivu kao uslov za izbor direktora, niti za imenovanje v.d. direktora“, poručili su iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.

Za sindikate dileme nema – do pozicije v. d. direktora dolazi se isključivo uz „zeleno svetlo“ politike.

– Nema nikave sumnje da je to ostavljeno školskim upravama, odnosno lokalnim samoupravama, jer oni dobro poznaju situaciju u konkretnoj školi i sredini i obično od njih potekne predlog za v.d. direktora. Osim činjenice da su bliski vlasti oni nemaju druge reference, u smislu da su pametni, dobri i vešti u rukovođenju, a formalni uslovi koje moraju da ispune nisu naročito zahtevni. Ranije je u zakonu stajalo da se za v. d. direktora postavlja ugledni nastavnik iz kolektiva, ali je to „ugledan“ bilo podložno arbitraži. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je to ukinuo – kaže Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca.

Dušan Kokot smatra da je pri izboru kandidata ključno mišljenje lokalne samouprave.

– Na terenu ima hiljadu različitih varijanti, ali nigde nije definisano ko daje predlog ministru i pokrajinskom sekretaru. Da li oni imenuju osobu iz svog blokčeta, da li im kaže neki političar ili predsednik države, to ne znamo – ističe Kokot.

Svojevremeno je, kako kaže, u Vojvodini gotovo trećina direktora bila u v. d. stanju, jer se često dešavalo da pokrajinski sekretar ne da mišljenje o kandidatu za direktora u zakonskom roku.

– Dešavalo se da sekretar uopšte ne dostavi dokumentaciju u predviđenom roku i da ministar ne može da imenuje direktora jer nema kompletnu dokumentaciju, a pokrajinski sekretar sačeka da direktoru istekne mandat i u onda on postavlja v.d. direktora – kaže Kokot, koji ovakvo ponašanje ocenjuje kao „zakonom definisanu zloupotrebu zakona“.

On dodaje da je u domenu spekulacija i koliko često kandidati na konkursu za izbor direktora škole budu upravo ljudi koji su postavljeni za vršioce dužnosti.

Školska praksa svedoči da se to dešava, naročito ako v. d. nije sporan kolektivu, budući da ima slučajeva da postojećem direktoru istekne mandat, razboli se ili bude razrešen.

Bilo je primera da se v.d. pod pritiskom kolektiva povuče i podnese ostavku, ali je takav potez ređe lični čin, a češće posledica odluke lokalne vlasti koja je prinuđena da ustukne. Upravo to se dogodilo u Omoljici.

Ima i primera da v.d. za pola godine, koliko mu najduže traje mandat, dobije podršku kolektiva.

– To vreme je dovoljno da nekome nešto učini, predstavi se u najboljem svetlu pa se dešava da ljudi za tih šest meseci naviknu na njega i onda dobije i određeni broj pristalica. Ako je vešt i ume da se nametne obično bude izabran za direktora. Ljudi u školama neretko idu linijom manjeg otpora, jer će taj koga je imenovala vlast imati određenu podršku prilikom upisa, završavanja nekih poslova unutar škole, lakša je komunikacija sa vlastima, iako bi po pravilu svaki direktor trebalo da komunicira sa lokalnom samoupravom – navodi Milan Jevtić, uz opasku da je u ovom trenutku „prosveta apsolutno podređena partijskom interesu“.