Odbačena optužnica za zločin u Srebrenici

To je potvrdila za Radio Slobodna Evropa koordinatorka za medije Apelacionog suda Mirjana Pirić.

U odluci koju je Pirić prenela navodi se da je Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu preinačilo rešenje Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine, od 30. maja 2017. godine i odbacilo optužnicu Tužilaštva za ratne zločine od 21. januara 2016. godine.

Tom optužnicom je okrivljenima: Nedeljku Milidragoviću, Aleksi Golijaninu, Milivoju Batinici, Aleksandru Dačeviću, Bori Miletiću, Jovanu Petroviću, Dragomiru Paroviću i Vidoslavu Vasoviću stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.

U situaciji kada u vreme podnošenja optužnog akta nije bio izabran tužilac za ratne zločine, niti je bio određen vršilac dužnosti tužioca za ratne zločine, Apelacioni sud smatra da su žalbeni navodi odbrane osnovani, s obzirom na to da se radi o inokosnom samostalnom državnom organu, čiju funkciju upravo obavlja javni tužilac, a što povlači i nemogućnost postupanja zamenika tužioca za ratne zločine.

Dakle, s obzirom na to da je tužiocu za ratne zločine prestao mandat 1. januara 2016. godine, a da novi nije imenovan, te da su ispunjeni zakonski uslovi da se donese formalno rešenje usled nastalih smetnji koje su otklonjive, navodi se odluci koju je prenela Mirjana Pirić.

Ona je podvukla da je odluka te sudske instance pravosnažna te da ne postoji mogućnost žalbe.

“Jedino vanredni pravni lek postoji kao mogućnost. Ali, pošto je u međuvremenu imenovana tužiteljka za ratne zločine, ona ima mogućnost ukoliko smatra da su za to ispunjeni novi uslovi, da podnese novi optužni akt”, objasnila je Pirić.

Kata Hotić, iz Udruženja “Majke Srebrenice”, koja je u genocidu izgubila sina, muža i dva brata izjavila je za RSE da „od suda u Srbiji, na žalost, bolje nije ni očekivala.“

“Bila sam na dve rasprave u Beogradu i nisam uopšte osetila volju sudija da procesuiraju te ljude. Jednostavno moj utisak je bio da je to sve samo reda radi, puka farsa, da od toga nema ništa. Jer ako je optuženi u prilici da kaže da ne može sebi da pripremi odbranu jer puno radi, a sudija mu kaže `dobro kad budete imali vremena, kada budete mogli, vi pripremite sebi odbranu`, šta posle toga reći. Ne razumem kakve su te optužnice i šta su ti optuženi“, rekla je Hotić za RSE.

Prema optužnici, osmorica okrivljenih sa prvooptuženim Nedeljkom Milidragovićem na čelu su se teretila za ubistvo 1.313 ljudi 14. jula 1995. godine u selu Kravice.

U optužnici se navodi da su Milidragović kao komandir 2. voda 1. čete Centra za obuku Jahorina Specijalne brigade policije MUP RS, kao i ostali optuženi pripadnici tog voda, kršeći pravila međunarodnog prava unutar, ispred i u neposrednoj okolini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravice, u opštini Bratunac, izvršili masovne likvidacije više stotina civila – muškaraca, bosanskih muslimana.

U optužnici se navodi da su drugi pripadnici MUP RS, uključujući i NN pripadnike 1. čete Centra Jahorina 13. jula otpočeli sa likvidacijama više stotina ljudi zatvorenih u hangaru, pucajući u njih kroz otvore hangara iz automatskog naoružanja i ubacujući ručne granate.

Milica Kostić, direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo, organizacije koja je u svojstvu posmatrača pratila ovaj proces, za RSE je ocenila da je takav rezultat velikog slučaja, proizvod nezainteresovanosti pravosuđa i politike za procesuiranje ratnih zločina.

„Sama činjenica da jedna takva proceduralna omaška može da ugrozi najveći predmet koji je ikada procesuiran za ratne zločine u Srbiji, govori zapravo o tom odnosu“, kaže Kostić i dodaje da se u najvažnijim predmetima često pojavljuju „proceduralni problemi“ koji zamagljuju oči javnosti.

Milica Kostić ističe i da je ovaj problem nastao zato što Srbija nije smatrala da je važno da godinu i po dana popuni poziciju tužioca za ratne zločine.