Odbijen prvi zahtev Zagreba

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nastavljena je rasprava o nadležnosti tog suda da odlučuje po tužbi iz 1999. kojom Hrvatska tereti Srbiju za navodni genocid u ratu 1991- 1995.
Hrvatski pravni tim juče je izneo argumente o nadležnosti MSP-a, koju osporava Beograd, i saopštio tvrdnju da je Srbija kao pravna naslednica SRJ odgovorna za kršenje Konvencije o genocidu iz 1948. Hrvatska danas pre podne završava iznošenje argumenata, a sutra sledi novi krug, u kojem će Srbija odgovoriti na hrvatska stajališta. U petak će pravo na odgovor dobiti ponovo hrvatski predstavnici.

Zahtev za ratnom odštetom

Rasprava o tužbi Hrvatske protiv SR Jugoslavije, odnosno njene pravne naslednice Republike Srbije, počela je devet godina nakon podnošenja. Hrvatska tereti Srbiju zbog genocida tokom rata. Osim toga, od suda se traži da se Srbiju prisili na kažnjavanje njenih državljana koji su na prostoru Hrvatske počinili ratne zločine, da se vrate sva oduzeta kulturna dobra i da se plati ratna odšteta.

Obe strane očekuju odluku Suda do jeseni. Ako se MSP proglasi nadležnim, sledi druga faza postupka u kojem će se baviti samom sadržinom tužbe.
Hrvatski zastupnik Ivan Šimonović smatra da Hrvatska ima protivargumente za sve stavove Srbije, jer je ona funkcionisala kao država sve vreme oružanih sukoba, uključujući i razdoblje od 1991, kada je nastajala SRJ i kada su počinjeni najteži zločini u Hrvatskoj, kao i da je sve vreme bila obuhvaćena Konvencijom.
Na početku preliminarne rasprave o nadležnosti Suda, glavni pravni zastupnik Srbije, Tibor Varadi, rekao je da su u Hrvatskoj počinjeni teški zločini, ali ne i genocid. Varadi je naznačio da Sud nema nadležnost zato što u trenutku podnošenja tužbe, 1999, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica Ujedinjenih nacija, niti potpisnica Konvencije o genocidu, što je nužan uslov za nadležnost najvišeg suda UN-a.
Na zasedanju koje će trajati do 30. maja neće se izlagati dokazi kojima Hrvatska optužuje Beograd za navodno etničko čišćenje, pljačke i razaranja, nego će se razmatrati prigovor kojim Srbija dovodi u pitanje nadležnost MSP-a i opravdanost tužbe. Takvu odluku je donelo sudsko veće Međunarodnog suda pravde. Ono je naime, juče odbilo zahtev Hrvatske da joj obezbedi pristup transkriptima stenograma iz državne i vojne arhive Srbije koji, kako tvrdi Zagreb, potvrđuju umešanost SRJ, odnosno Srbije i Crne Gore, u rat od 1991. do 1995. Ovu odluku saopštila je predsednica MSP-a Rozaling Higins, koja predsedava sudskom veću. Prema obrazloženju sudskog veća, zahtev Hrvatske je odbijen jer je „veoma zakasnio“, a i nije relevantan za ovu fazu postupka.
Pravni zastupnik Hrvatske Ivan Šimonović je uoči rasprave izjavio da su glavni adut hrvatskog tima poverljivi stenogrami sa sednica državnog i vojnog vrha SRJ. Osim toga, hrvatski tim smatra i da šanse za dobijanje spora rastu ukoliko se sud proglasi nadležnim. Šimonović je objasnio kako će se ta rasprava odvijati u kontekstu dve ranije protivrečne odluke MSP-a o nadležnosti u predmetima u koje je bila umešana Srbija. „Jedna je bila u bosanskom slučaju, a druga je bila u slučaju koji je SRJ pokrenula protiv NATO-a. Prema tome, niko ne može unapred znati kakva će biti njihova odluka. U ovom slučaju, ono što je zadatak hrvatskog pravnog tima, to je da kvalitetom svojih argumenata pokuša da poveća šansu da je Sud nadležan i za hrvatsku tužbu“, kazao je Šimonović. Ukoliko MSP odluči da je nadležan, Šimonović očekuje odgovor Srbije, odnosno protivtužbu.