Odbor za kulturu i informisanje izabrao 30 kandidata za članove Programskog saveta RTS-a

Na konačnom spisku kandidata koje je podržao skupštinski odbor nalaze se i režiser Srđan Arsenijević, medijska konsutantkinja Snežana Simin, kao i Simona Žikić sa Fakulteta za medije i komunikacije.

Upravni odbor RTS će među 30 kandidata sa konačnog spiska odabrati 15 novih članova Programskog saveta.

Članovi Programskog saveta biraju se na četiri godine i ne mogu biti ponovo izabrani na tu funkciju.

Uvid u tok sednice Odbora za kulturu i informisanje

U toku sednice Odbora za kulturu i informisanje, se moglo čuti da javnom medijskom servisu ne treba repriza reprizine reprize na Prvom programu, kao i da je potrebna veća zastupljenost pripadnika manjinskih grupa kao i jasniji standardi uredničkog rada.

Kandidat za člana Programskog saveta RTS i novinar Jakša Šćekić ocenio je da je RTS trenutno opsednut zabavnim programom, iako on lično smatra da Javni medijski servis prvo treba da informiše, obrazuje, pa tek na kraju da zabavi.

„Takođe, zapanjen sam da nije bilo programske hrabrosti da se gostovanje svetske zvezde koja voli Beograd (dirigenta Zubina Mehte) stavi na Prvi program, već na Drugi, dok na Prvom imate reprizu reprizine reprize“, rekao je Šćekić i ukazao da tako prolaze i druge emisije, od značaja za nacionalni identitet, poput istorijskih.

Kandidatkinja Nataša Tasić Knežević, operska pevačica Srpskog narodnog pozorišta, rekla je da je zahvalna Javnom medijskom servisu i njegovom obrazovnom programu za šansu da se školuje.

Ispričala je da joj je san da jednoga dana gleda pripadnika romske nacionalne manjine, kojoj i sama pripada, kako čita vesti na večernjem Dnevniku, i to na srpskom jeziku.

„To će biti znak i direktoru neke firme da počne da zapošljava pripadnike romske nacionalne manjine, jer RTS može da menja društvo i svest“, rekla je Tasić Knežević.

Novinar RTS Vladimir Palikuća svoju kandidaturu obrazložio je uvidom u snage i slabosti te kuće, u kojoj je proveo 35 godina.

On veruje da je jedan od ključnih problema RTS „nedorečeni standardi“ za odlučivanje urednika u „delikatnim“ situacijama poput poplava, pandemije Kovid 19 i sličnim, i založio se za njihovo jasno definisanje.

„Veoma je važan i rad novinara, jer kada se uzima izjava od političara, nije javni interes samo da se čuje šta političar kaže već da objasnimo šta stoji u dokumentu na koji se on poziva“, naveo je kao primer Palikuća.

Novinar i LGBT aktivista Predrag Azdejković rekao je da će se založiti za veće prisustvo manjinskih grupa na programu javnog servisa.

„RTS ide u korak sa svetom kada je reč o emitovanju stranih programa, ali bi u svoju produkciju trebalo više da uključuje pripadnike manjinskih zajednica, a smatram da bi trebalo da radi na tome da podmladi svoju publiku“, rekao je Azdejković.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje danas su uživo ili putem aplikacije Zoom razgovarali sa većinom od ukupno 41 kandidata za članove Programskog saveta RTS.