Dvadeset prva sednica Skupštine opštine počela je zahvaljujući kvorumu koji su obezbedila tri odbornika opozicione SPS i jedan samostalni. Obezbeđeno je i obezbeđenje iz Zemuna. Za svaki slučaj. Nekoliko opozicionih odbornika predložilo je da se ne prihvate predložene izmene Poslovnika o radu Skupštine koje se odnose na davanje mogućnosti predsedniku opštine i Opštinskom veću da dostavljaju predlog dnevnog reda pred početak sednice, dok je odbornicima takva mogućnost uskraćena jer moraju da podnesu pisani predlog 48 sati pre početka sednice.
Postavljeno je pitanje može li Opštinsko veće da ima veće pravo nego odbornici. Odgovor nije stigao.
Uostalom, ovo je bila sednica koja je ostavila odbornike uglavnom bez odgovora jer je iznenada „protumačeno“ da direktori javnih preduzeća i ustanova ne mogu da učestvuju u radu Skupštine opštine i odgovaraju na pitanja kako su trošili budžetske pare, dok to ne bude izglasano. Umesto njih to mogu da čine članovi Opštinskog veća kao upućeni u oblasti za koje su zaduženi. Zašto, onda, nije predloženo da Skupština opštine izglasa da direktori mogu da pričaju kad već sede u sali? Zato što onda, možda, ne bi više bilo kvoruma! Tako obrazloži predsedavajući Vukosav Tomašević. Da li to znači da je godinu dana konstantno kršen Poslovnik Skupštine opštine jer su isti direktori ne samo odgovarali na pitanja, već imali neograničene uvodnike i polemike sa odbornicima? Koje su konsekvence ako je tako? Ili je po sredi iznenadno „dogovorno“ tumačenje? Nema odgovora.
Elem, direktori su sedeli kao lutke, odbornici su postavljali pitanja o finansijama „u havu“, odnosno „ u vetar“, a pojedini prisutni članovi Opštinskog veća su, prema sopstvenom nahođenju, uz sufliranje direktora, ponešto pojašnjavali, većinu pitanja ostavili bez odgovora, što je zaista doprinelo efikasnosti jer je za četiri radna sata „pretrčano“ čak jedanaest izveštaja o radu sa finansijskim izveštajem javnih preduzeća i ustanova za 2014. godinu.
Bode oči deponija
Najviše kompetencija, odbornici sebi uvek daju kad je smeće u pitanju, sa akcentom na više decenija privremenu deponiju Stanjevine na ulasku u grad koja je poprimila izgled iz apokaliptičnih futurističkih filmova. Tako je i ovoga puta više živosti izazvalo samo JKP „Lim“. Po neko je od opozicionih odbornika pitao „u vetar“ šta je sa dva miliona dinara koji su „bačeni“ posle neuspele kupovine Auto kuće? Ko je kriv zbog „protraćenih“ para iz budžeta? Zašto se plaća zakupnina tog prostora po ceni od 250.000 dinara mesečno, što je duplo više nego prošle godine? Slaba naplata vode i grejanja. Ali preduzeće posluje bez gubitaka. Uspešno. Radnici primaju platu. Redovno. A dosta ima radnika.
Posle su se svi složili da je zalud hvaliti gradsku čistoću, kad imamo ruglo na ulasku u grad. Ali, kako to obrazloži potpredsednik Skupštine opštine Ibro Fazlić (u ovom izbornim ciklusu ovo preduzeće je pripalo na kadrovanje SDA, čiji je Fazlić tada bio lokalni lider):“Poznati smo po čistoći ali deponija svijema bode oči i tačno je da JKP ne može samo“. Kako primeti i Vukosav Tomašević „smetlište moramo rešiti, sklonimo ga barem iz vidokruga jer to batali svaki utisak“. Esad Hodžić, član Opštinskog veća zadužen za privredu, nije mogao a da ne rekne:“Deponija je naša zajednička sramota“. Ali rešiće se. Rešava se. Radi se ozbiljno. Tako je rekao predsednik opštine Emir Hašimbegović.
Prešlo se na tumačenje izveštaja o radu i finansijskog izveštaja za 2014. JP „Direkcija za izgradnju“. U sali je bilo ukupno devet odbornika koalicione većine. Odbornika opozicije je bilo duplo više. Oni postavljali pitanja. Direktor nije mogao da odgovori. Kako to da se tri puta nasipa jedan te isti put, a put „ne vodi niđe“! Pitali još odbornici: „Šta bi sa mostom u Ivanju“? Nisu izostale ni teške kvalifikacije za Direkciju. To je „obična perionica para“. Rekao odbornik. Pitao odbornik šta se to radilo po putevima ka najudeljenijim selima kad je utrošeno 2000 kubika za tampon , pa preračunao da je to 500 kamiona? Odbornik to nazvao „klasična pljačka“. Krsto Despotović, šef odborničke grupe DS u čijoj je kadrovskoj ingerenciji ovo javno preduzeće već dva mandata, reče da je više trebalo da se realizuje ali da je bilo više para to bi uticalo i na obim i na kvalitet radova.
Pohvale za Opštinsku upravu
Teške optužbe koje se čuju, a koje se temelje na rekla-kazala ne bi trebalo da utiču da se grade stavovi. Opet odbornik opozicije pitao šta bi sa kapitalnim investicijama u iznosu od 124 budžetska miliona dinara? Plan realizovan ni sa 36 odsto. Esad Hodžić, član Opštinskog veća zadužen za privredu, objasnio da je infrastruktura ponos grada. Uputi da se ne može sve to tumačiti jednom kalendarskom godinom. Evo i zašto: iz 2013. godine ostali dugovi kad smo ono imali MOSI, a ministar obećao pare. Urađeno, ministar smenjen, ministarstvo ne dade pare, te u budžetu našem skromnom nađosmo 70 miliona. Platismo urađeno. Tako smo 2014. platili dugove iz 2013. A 2015. ćemo isto platiti. Sve dugove. Ništa ne dugujemo. Nikome. Ni jednom izvođaču radova. Tako da se više ne koristi rekla-kazala, kad odbornici, kako reče Hodžić, imaju kapaciteta da se raspitaju tamo gde će dobiti prave informacije. Dobro, reče odbornica, ali ovde, u izveštaju javnog preduzeća stoji da je preduzelo radove na osnovu „usmenog kontakta“. Kakvi su to kontakti, niko nije imao da odgovori.
O radu Opštinske uprave imao je ko da progovori i načelnica Hanka Hajdarević je imala odgovore na sva pitanja. Ali, mimo očekivanja, nije bilo toliko pitanja. Samo pohvale. A posebno se svi hvalili što nemamo viška zaposlenih u administraciji.
Izveštaj o radu i finansijski izveštaj Dečjeg vrtića pohvaljen što je kratak. I sažet. Odbornik pitao za stručnu literaturu, nije upućen bio da je toliko skupa. Ali nije mogao direktor da odgovori. Samo preko člana Opštinskog veća zaduženog za tu oblast koji je imao ulogu „glasnogovornika“. To jest: direktor odgovara s mesta, a član Opštinskog veća zadužen za oblast, prenosi preko mikrofona odbornicima. Centar za socijalni rad je takođe imao sažet izveštaj. Nije bilo pitanja. Niko ni reč o radu Muzeja. Šta reći o Domu kulture? Imao je problema. Rekoše odbornici. Pitaše i što se ne imenuje direktor nego se i dalje „vrši dužnost“. Pitalo se i koliko ko plaća zakup po domskim prostorijama, ko ubira te pare, ako je osnivač opština? Koje su to specijalne usluge koje koštaju devet miliona dinara? Kamo novi programi kad se već daje 33 miliona dinara iz budžeta? Pitali odbornici ali „vršilac dužnosti“ nije mogao da odgovori. A član Opštinskog veća zadužen za oblast, ni reči, ni odgovora.
Izveštaj o radu, te plan rada i finansijske izveštaje i planove preduzeća Regionalna sanitarna deponija „Banjica“ protumačio je zamenik predsednika opštine Dobro Lazarević. Osnovale preduzeće četiri opštine. Ima i zaposlenog. Jednog. Direktora. On ima platu. Kakva dolikuje direktoru. Opštine izdvajaju pare iz budžeta za platu zaposlenog u preduzeću. Šta će biti sa „Banjicom“? Kako to da su Prijepolje i Priboj za rad ovog preduzeća, sve sa direktorom i članovima skupštine, iz budžeta izdvojili po dva puta više sredstava nego Nova Varoš? Pitali odbornici to. E, ali Nova Varoš dala direktora. Više puta plaćeni preprojektovani projekti izgleda gotovi. Ali para nema da se gradi Regionalna deponija. A dok ne bude, gde će se deponovati prijepoljsko smeće? Odgovor će stići skoro. Dolaze iz ministarstva na sastanak. Odbornici će svakako biti informisani, kada, ne zna se jer je ostalo još šest tačaka dnevnog reda. A one će biti razmatrane u danu koji će biti naknadno određen.
Za četiri sastanka 213.000 dinara
Opštine plaćaju i pripadajuće naknade članovima skupštine Regionalne sanitarne deponije „Banjica“ . Za četiri sastanka tokom 2014. na kojima su razmotrili izveštaj i plan rada isplaćeno im 213.000 dinara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.