Odbrana Jovice Stanišića traži da bude oslobođen krivice za zločin u Bosanskom Šamcu

Obrazlažući Stanišićevu žalbu, branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) tvrdio je da je prvostepenom presudom Stanišić, na osnovu pogrešno primenjenih pravnih standarda, proglašen krivim za pomaganje i podržavanje zločina koje su u Bosanskom Šamcu počinile Crvene beretke.

Stanišića (72) i Franka Simatovića Frenkija, saoptuženog operativca SDB Srbije, haški sud je 30. juna 2021, ;proglasio krivim za pomaganje i podržavanje progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja Muslimana i Hrvata iz Bosanskog Šamca.

Branilac Džordaš naglasio je danas da je Stanišić proglašen krivim samo na osnovu činjenice da su Crvene beretke bile obučavane u kampu SDB Srbije pre nego što su upućene u Bosanski Šamac, s proleća 1992.

Da bi bio osudjen za pomaganje i podržavanje zločina moralo je, po Džordašu, biti dokazano da je Stanišić znao da će ta obuka dovesti do konkretnih zločina u Bosanskom Šamcu.

To na sudjenju nije dokazano, već je prvostepeno veće Stanišićevu krivicu izvelo iz njegovog pretpostavljenog znanja o ranijim zločinima u Hrvatskoj i BiH u kojima su učestvovali drugi počinioci i članovi udruženog zločinačkog poduhvata, rekao je branilac.

Po prvostepenoj presudi, Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u zločinačkom udruženju u cilju nasilnog uklanjanja nesrba iz Hrvatske i BiH, ali su za taj poduhvat znali.

Presudom je, takodje, utvrdjeno da počinioci u Bosanskom Šamcu u vreme zločina nisu bili pod komandom Stanišića, već JNA.

„Stanišić nije bio igrač broj jedan, već sporedni učesnik, jedva umešan u operaciju…Nije utvrdjeno da je Stanišić komandovao i jednom osobom u Bosanskom Šamcu“, kazao je danas njegov advokat.

Po Džordašovim rečima, prvostepeno veće nije uspelo da dokaže da je Stanišić znao za zločine i počinioce u Bosanskom Šamcu, niti da je imao ikakvu vezu sa tim i prethodnim zlodelima.

Stanišićev branilac tvrdio je i da je srpska operacija u Bosanskom Šamcu bila „odbrambena“, a kao dokaz je naveo da su više od polovine žrtava bili Srbi.

Drugi branilac Džo Holms (Jo Holmes) rekao je da je kazna od 12 godina zatvora „očigledno preterana“, uz obrazloženje da raspravno veće nije uzelo u obzir olakšavajuće okolnosti.

Osvrćući se na činjenicu da proces Stanišiću i Simatoviću traje već skoro 20 godina, Holms je kazao da bi to „trebalo da šokira savest“ svih učesnika.

Na prvom i ponovljenom sudjenju, tvrdnja tužilaštva da je Stanišić bio svemoćna „desna ruka Slobodana Miloševića“ i „vodeći član zločinačkog udruženja“ potpuno je odbačena, podsetio je Holms.

Prvostepenom presudom, Stanišiću je, po braniocu, „imputirana krivica“ za zločine na osnovu dvonedeljne obuke Crvenih beretki.

„Stanišić nije ni naredio tu obuku, niti je u njoj učestvovao. Njegova odgovornost izvedena je iz njegovog položaja. On nije naredio zločine, niti je komandovao počiniocima“, navodi se.

Kao olakšavajuću okolnost, advokat Holms naveo je da je Stanišić, tokom celog rata 1991-95, bio „ključni zagovornik i kreator mira“ u bivšoj Jugoslaviji.

Stanišić je, po odbrani, 1992. ubedio lidera krajiških Srba Milana Babića da prihvati medjunarodni mirovni plan, a generala Ratka Mladića da prekine granatiranje aerodroma u Sarajevu.

Pored toga, Stanišić je „1995. poslao pismo američkoj Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA) u cilju pronalaženja pravičnog mirnog rešenja“.

„CIA je SDB Srbije smatrala solidnom službom koja je uspešno suzbila ekstremiste“ u Srbiji, podvukao je Stanišićev advokat.

U nastavku rasprave, žalbu na prvostepenu presudu obrazlaže odbrana drugooptuženog Simatovića.

Optužbi da su odgovorni za brojne druge zločine u Hrvatskoj i u još četiri bosanske opštine, Stanišić i Simatović su prvostepenom presudom bili oslobodjeni.

Žalbu su, medjutim, uložili i tužioci koji zahtevaju da Stanišić i Simatović budu proglašeni krivim i za druga zlodela u BiH, u Kninskoj Krajini i u istočnoj Slavoniji, te da im kazne budu pooštrene.

Od izricanja presude, juna 2021, Stanišić i Simatović su u sudskom pritvoru u Sheveningenu.

Pravosnažna presuda Stanišiću i Simatoviću trebalo bi da bude izrečena do juna ove godine, najavila je predsedavajuća apelacionog veća Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti).

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića 2003. godine. Stanišić je bio prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Prvo sudjenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, u junu 2009.

U maju 2013. Haški tribunal je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice za zločine u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, za koje su bili optuženi.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo sudjenje koje je počelo u junu 2017, a završilo se novom prvostepenom presudom 30. juna prošle godine.

Stanišić je celo ponovljeno sudjenje proveo na privremenoj slobodi u Beogradu zbog bolesti.

Kako su ranije utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić godinama pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i teške depresije.

Stanišić i Simatović su, odlukom suda, i tokom prvog procesa više puta bili privremeno puštani iz pritvora.

Sud je Stanišiću kao izdržani deo kazne priznao 1.934 dana koje je proveo u pritvoru od prvog hapšenja 2003. godine.

Branilac Holms danas je rekao da je Stanišić u pritvoru proveo već 2.471 dan.

Simatović je, kako piše u presudi, u pritvoru već izdržao 2.348 dana kazne.

Iz toga, po slobodnoj računici, proizlazi da je, do 30. juna prošle godine, Stanišić odslužio pet godina i četiri meseca, a Simatović šest i po godina od izrečene kazne od 12 godina zatvora.