Odbrana: Milutinović nije pretio masakrom

Odbrana Milana Milutinovića negirala je juče pred Haškim tribunalom da je Milutinović tokom pregovora u Rambujeu 1999. rekao da će po napadu NATO uslediti „masakr“ na Kosovu, a svedok optužbe Volfgang Petrič ostao je pri tom iskazu. Tokom unakrsnog ispitivanja Milutinovićev branilac Judžin O’Saliven podsetio je Petriča, bivšeg posrednika EU na Kosovu, da je te reči, u svim izjavama haškom tužilaštvu i tokom svedočenja na suđenju Slobodanu Miloševiću, pripisivao članu srpske delegacije u Rambujeu Vladimiru Štambuku, a ne Milutinoviću.
Petrič je odgovorio da se Milutinovićevih reči da – ako NATO napadne SRJ, na Kosovu će uslediti „masakr“ – podsetio tek pošto je uoči svedočenja pregledao svoje diplomatske depeše iz Rambujea.
„Bilo je logično da oni to tada govore. Naravno, gledajući unazad, to se i dogodilo – brojni masakri srpskih snaga nad Albancima“, rekao je Petrič, odbacujući mogućnost da je u depeši pogrešno naveo ime Milutinovića umesto Štambuka. Petrič je ponovio da je delegacija SRJ na kraju pregovora u Rambujeu 23. februara 1999. načelno prihvatila politički deo sporazuma koji albanska delegacija, uprkos pritiscima, nije prihvatila, ali ni odbila, što je konferenciju dovelo na ivicu propasti. Prema njegovim rečima vođa albanske delegacije Hašim Tači – koga je opisao kao „tridesetogodišnjaka koji je tek sišao s planine“ – nije mogao da se suoči s činjenicom da sporazum predviđa raspuštanje OVK, a ne referendum o nezavisnosti, zbog čega nije želeo da ga prihvati. Svedok je naznačio da tada nije znao da je američki državni sekretar Madlen Olbrajt albanskoj delegaciji rekla da će, ako prihvati sporazum a Srbi ga odbiju, Srbija biti bombardovana.
Austrijski diplomata priznao je da nije znao ni da su saradnici Olbrajtove, Kristofer Hil i Džim O’Brajen, zatim pomogli albanskoj delegaciji da napiše Olbrajtovoj pismo u kojem izražava spremnost da ipak prihvati sporazum. U pismu se navodi da delegacija kosovskih Albanaca „prihvata pogled (Olbrajtove) da predočeni predlog sporazuma ne sprečava referendum o nezavisnosti Kosova“ tri godine kasnije. Petrič je, na sugestiju branioca, potvrdio da je suština tog pisma identična pismu koje je prethodno Olbrajtova poslala Albancima, nudeći referendum o nezavisnosti u roku od tri godine, koje je kasnije povučeno zbog neslaganja EU. Advokat O’Saliven prikazao je u sudnici deo dokumentarnog filma BBC-ja „Pad Miloševića“ u kojem Olbrajtova opisuje kako je izgrdila Tačija „kao srednjoškolca“, rekavši mu da „nas je izneverio“.
Njen pravni savetnik O’Brajen u filmu kaže da je, pošto su Albanci uputili pismo Olbrajtovoj, istrčao iz dvorca u Rambujeu da bi novinarima „konačno saopštio nešto pozitivno i na čijoj strani svet treba da bude“. Upitan da li je pregovore u Rambujeu uprkos američkoj inicijativi o kojoj nije bio obavešten smatrao transparentnim, Petrič je odgovorio potvrdno, precizirajući da Olbrajtova zvanično nije bila učesnik pregovora. On je pri tome ostao i pošto mu je sudija Ijan Bonomi skrenuo pažnju da bi se mogao izvesti drugačiji zaključak, ako se ima u vidu tumačenje da su Amerikanci pomogli albanskoj strani da „prebaci krivicu“ na Srbe koje je zatim NATO bombardovao. Svedok je objasnio da se to dogodilo tek posle kraha pregovora o vojnoj primeni sporazuma u Parizu u martu 1999. Petrič je odbio tvrdnje branioca da je u Rambujeu srpskoj delegaciji kasno dostavljen vojni deo sporazuma, kao i da joj u nastavku konferencije u Parizu nije bilo dozvoljeno da pregovara o spornim političkim detaljima.