Odbrana: Jovica Stanišić mora biti oslobođen optužbi za zločine u Hrvatskoj i BiH

„Stanišić mora biti oslobođen“, na osnovu dokaza izvedenih na ponovljenom suđenju, rekao je branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) na kraju završne reči.

U završnoj reči, Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) tvrdio je da su optužbe zasnovane na „ludim pretpostavkama“ tužilaca umesto na čvrstim dokazima.

„Stanišić nikada nije dao nijedno naređenje Željku Ražnatoviću Arkanu, nije čak nikada ni razgovarao sa njim“, rekao je Džordaš.

Tvrdnju tužilaca da je Stanišić kontrolisao Arkana, branilac je nazvao „apsurdnom“, sugerišući da je Ražnatović bio blizak sa Radovanom Stojičićem Badžom iz Resora javne bezbednosti MUP Srbije.

Džordaš je kazao da tužioci nisu dokazali da je Stanišić bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bila srpska dominacija u Hrvatskoj i BiH progonom nesrba.

„Stanišić nikada nije podržavao ratnu opciju, a kamoli udruženi zločinački poduhvat…On očigledno nije ostvarivao cilj zločinačkog udruženja“, naglasio je Stanišićev branilac.

Po odbrani, nema dokaza da je Stanišić planirao ratna dejstva, ni etničko čišćenje.

Nasuprot tvrdnji tužilaca da je Stanišić igrao ključnu ulogu u ostvarivanju srpske dominacije nasilnim etničkim razdvajanjem u BiH, advokat Džordaš je kazao da se „Beograd nikada nije slagao sa ambicijom bosanskih Srba da se ujedine sa SR Jugoslavijom“.

„Potpunom fantazijom“, Stanišićev branilac je nazvao tvrdnju tužilaca da podrška Miloševića i Stanišića vodjstvu bosanskih Srba na čelu s Radovanom Karadžićem nije prestajala tokom celog rata.

Džordaš je naznačio da se Milošević protivio stvaranju Skupštine Republike Srpske i da je Karadžiću savetovao da pregovara i postigne dogovor s muslimanskim liderima.

Zastupnik odbrane je negirao i optužbu da je Stanišić odgovoran za jedan od najtežih zločina, streljanje šest mladih Muslimana iz Srebrenice u rukama Škorpiona, u julu 1995. kod Trnova.

Taj zločin, Škorpioni su snimili, a taj snimak prikazan je kao dokaz na više sudjenja pred Haškim tribunalom.

Po optužbi, Škorpioni su tada bili jedinica SDB Srbije koja ih je i uputila na trnovsko ratište.

Stanišić je, po odbrani, osudio streljanje hiljada zarobljenih Muslimana u Srebrenici, u julu 1995, pitajući se ko je i zašto naredio takvu „ludost“.

U nastavku današnjeg zasedanja suda u Hagu, završnu reč izlaže odbrana drugooptuženog Franka Simatovića Frenkija.

Stanišić (70) i Simatović (71) optuženi su za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Tužioci su u svojoj završnoj reči zatražili da sud Stanišića i Simatovića proglasi krivim i osudi na doživotni zatvor.

Optuženi Stanišić i Simatović ne prisustvuju raspravi zato što su na privremenoj slobodi u Srbiji.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred haškim sudom u kojem se utvrđuje da li su zvaničnici Srbije bili odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za ta zlodela.

Posle prvog suđenja, Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013., oslobodio krivice.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje.

Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017.