Odbrana u slučaju Ćuruvija predložila za svedoka generala Ojdanića

Iza zatvorenih vrata čitana su dokumenta i propisi Službe državne bezbednosti (DB), na predog tužilaštva, koje je uz optužnicu priložilo uredbe i pravilnike o metodama njenog rada, unutrašnjoj organizaciji, sistematizaciji radnih mesta.

Odbrana je smatrala da je ispravno da takvi dokumenti ne dospeju do javnosti, ali i da je sada isključenje javnosti deplasirano jer su ona, kako su naveli, već objavljivana u medijima.

U nastavku suđenja trebalo bi da se izvode pisani dokazi i da sudsko veće odluči o predlozima odbrane za dopunu dokaznog postupka.

Odbrana prvooptuženog, nekadašnjeg načelnika DB Radomira Markovića, predložila je da se kao svedok pozove nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general Dragoljub Ojdanić, rekao je advokat Vladimir Marinkov, ispred zgrade suda.

Marinkov, koji brani Markovića, rekao je da je odbrana dostavila sudu pisanu dokumentaciju, koju je prikupila tokom postupka, u nameri da dokaže da nije tačan opis događaja i vremenskog toka kako je to dato u optužnici.

Odbrana želi da i kroz saslušanje Ojdanića, kao svedoka, pobija iskaz nekadašnjeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka koji je u istrazi doveo u vezu Markovića sa ubistvom Ćuruvije.

Ne postoji ništa drugo, osim Ulemeka, što Markovića dovodi u vezu sa ovim predmetom, rekao je Marinkov.

On je podsetio da sudsko veće nije ograničeno rokovima kada treba da odluči o predlozima, ali očekuje da tu bude na narednom glavnom pretresu zakazanom za 19. mart.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović je rekla da sudsko veće treba da odluči da li će se saslušati još oko petnaest svedoka koje je predložila kao branilac optuženih, nekadašnjeg načelnika beogradskog centra DB Milana Radonjića i pripadnika DB Ratka Romića.

Ona je podsetila da je, na pripremnom ročištu, predložila da se kao svedoci saslušaju ljudi koji su bili u državnom vrhu, u vreme ubistva Ćuruvije.

U optužnici se kaže da je krivično delo izvršeno radi očuvanja vlasti, ja sam predložila ljude koji su u tom trenutku bili vlast, da vidim šta znaju o tome, rekla je novinarima Nikodinović.

Tužilaštvo tvrdi da je Ćuruvija ubijen iz niskih pobuda po nalogu n.n. lica iz najviših struktura vlasti, radi očuvanja političke vlasti i moći i ograničenja slobode medija, zbog njegovih javnih istupanja.

Vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa i Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999., za vreme NATO bombardovana, ispred svog stana u centru grada.