Odeću treba donirati, a ne bacati

Iako koncept brze mode postoji već neko vreme, fabrike proizvode sve više odevnih predmeta godišnje, a sistem se sve teže bori sa velikom količinom tekstilnog otpada, građani nisu dovoljno upoznati sa negativnim posledicama koje usled toga nastaju.

Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine objašnjava da društvo, iako uglavnom svesno postojanja problema, ne uviđa koje su konkretne negativne posledice brze mode.

„Građani načelno nisu upoznati sa posledicama brze mode. Njima jeste jasno da nešto ne štima kada je u pitanju garderoba koju nose, međutim, kada smo ih pitali koje su zapravo posledice brze mode u odnosu na životnu sredinu i na ljude koji tu odeću proizvode, shvatili smo da ipak toliko duboko ne razmišljaju, odnosno da im te informacije nisu dostupne“, ocenjuje Jovčić.

Procenjuje se da u Srbiji nastaje između 6.000 i 9.500 tona tekstilnog otpada godišnje, a njegov najveći deo završava na deponijama. Kako Jovčić navodi, porast ove količine otpada, ali i loš kvalitet materijala od koga se odeća pravi, loše utiču na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

„Brendovi brze mode obično prave garderobu od jeftinih tkanina. To je obično plastika, odnosno različite vrste plastike koje zapravo se pravi od nafte. Da mi tu garderobu kada nosimo, da naša koža može da apsorbuje sve te hemikalije i da na taj način ugrožavamo i svoje zdravlje“, ističe Jovčić.

Odevni predmeti se prave od tkanina koje predstavljaju kombinaciju različitih materijala, zbog čega proces reciklaže nije nimalo jednostavan. Budući da sistemsko rešenje za uklanjanje tekstilnog otpada u Srbiji ne postoji,  sagovornica produkcijske grupe Mreža kaže da postoje i drugi načini na koje građani mogu da produže vek trajanja odeće i samim tim pomognu da se količina tekstilnog otpada smanji.

„Građani mogu da kupuju garderobu u prodavnicama polovne odeće – seknd hend prodavnicama, mogu da je poklone, mogu da je doniraju, mogu da joj promene namenu, a ako se odluče da kupe neki novi komad, to mogu da urade kod slow fashion brendova, brendova koji se bave proizvodnjom odeće na odgovoran način, kod lokalnih brendova, odnosno gde je ta garderoba kvalitetnija“, objašnjava Jovčić.

Poklanjanje ili doniranje odeće jedan je od najvažnijih načina za produžetak njenog veka. Zbog toga, postoji mapa organizacija i institucija koje u svakom trenutku prihvataju polovnu odeću. Samo neke od njih su Svratište za decu i mlade, Crveni krst, humanitarne i brojne druge organizacije.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) sproveo je onlajn anketu koja je pokazala da 52 odsto ispitanika poklanja odeću, dvadeset odsto donira, dok se tri odsto ispitanika izjasnilo da baca iznošenu odeću.

Anketa je takođe pokazala da je pandemija korona virusa imala veliki uticaj na kupovne navike građana Srbije. Usled pandemije i mera koje su tada uvedene, 30 odsto ispitanika je odustalo od kupovine novih odevnih predmeta.