Najpre se zahvaljujem listu Danas, što u danima kada se aktuelizuju pitanja izmene pravosudnih zakona, vladavine prava i nezavisnosti sudstva daje prostor da se u javnoj sferi ukaže i na pitanja položaja i uloge advokature, blisko povezana sa prethodno navedenim, stoji u odgovoru advokata Čedomira Kokanovića na tekst Vladimira Beljanskog koji je objavljen u Danasu 16.februara pod naslovom „Kokanović je upotrebljen za urušavanje dostojanstva Advokatske komore Vojvodine od interesnih grupa iz Beograda“.
U skladu sa članom 83 Zakona o javnom informisanju i medijima pismo Čedomira Kokanovića objavljujemo intergralno.
Kroz polemiku koju vodim sa Vladimirom Beljanskim, predsednikom Advokatske komore Vojvodine, odslikava se sva težina položaja advokature u Srbiji – najgoreg položaja u njenoj istoriji.
Da bi advokatura vršila svoju funkciju pravne pomoći klijentima, ona mora biti slobodna. Samo se slobodan advokat može oštro suprotstaviti nepravdi države, korupciji i diktaturi, i posvetiti interesu klijenta kao jedinom cilju.
Samo profesija sastavljena od slobodnih pojedinaca može učestvovati u debati o javnim pitanjima, suprotstaviti se nakaradnim predlozima zakona i biti poslednja brana lošim pojavama u državi i društvu.
Danas to u Srbiji nije moguće.
Vlast je 2015. godine nakon protesta advokata prepoznala opasnost koja joj preti od slobodne advokature. Već 2017. godine stvar je bila rešena i sve advokatske komore su uz pomoć kontrolisanih sudova i policije dobile svoje diktatore poslušne vlastodršcima.
Vladimir Beljanski je jedan od njih, koji je u Advokatsku komoru Vojvodine bukvalno ušao pomoću pajsera. Policija je tada odbila da interveniše, po modelu iz zloglasnog slučaja noćnog rušenja u Savamali.
Nemušte i nedelotvorne kritike koje dolaze od Beljanskog i njemu sličnih državnih marioneta po advokatskim komorama najbolja su podrška izvršnoj vlasti. Oni mlako i uzgred ponešto ponegde kritikuju, priča se razvodnjava, a režim pored njih radi sve šta je naumio. „Nemoćni smo“ i „ne donosimo mi zakone“ najčešći su izgovori.
Upravo su slučajevi koje Vladimir Beljanski pominje, pokušaj uvođenja obavezne medijacije 2019. godine i trenutno aktuelno smanjenje advokatske tarife, primeri sistemske korumpiranosti advokatskih komora i njihove podaničke uloge državi.
Obavezna medijacija je bila pokušaj ministarstva pravde da tradicionalno očajnu statistiku rada sudova veštački „našminka“ u očima Evropske Unije, otežavanjem građanima mogućnosti da uopšte podnose tužbe sudovima. Ako bi građani pre podnošenja tužbe sudu morali da idu kroz proces obavezne medijacije, nerešeni predmeti bi se gomilati kod medijatora, a ne u sudovima i eto rešenja za dobre ocene u Briselu!
Naravno, bilo je zamišljeno da se obavezna medijacija obavezno i plaća, a uslov za podnošenje tužbe sudu bi bila potvrda medijatora o „neuspeloj medijaciji.“ Obavezni medijator je trebalo da bude nova parazitska državna sinekura, profitabilno uhlebljenje za nižerazredne ali politički podobne advokate, kao i notarijat.
Tokom 2018. i 2019. godine, tada tajna interesna grupacija advokatskih komornika – sada bivši predsednik AK Srbije Viktor Gostiljac, sadašnja predsednica te komore Jasmina Milutinović, sadašnja članica upravnog odbora AK Srbije Tanja Arsić i Vladimir Beljanski, uz stidljivo učešće Biljane Bjeletić, sada sekretara AK Srbije i takođe kadra Beljanskog, radila je u tajnosti na sprovođenju državne agende izmena zakona o medijaciji.
Plan je bio da se izmenama zakona uvede obavezni prvi sastanak sa medijatorom kao preduslov za podnošenje tužbe sudu. Taj koncept je među advokatima kolokvijalno nazvan „obavezna medijacija“.
Ovaj plan „provaljen“ je najviše zaslugom „krtica“ u samoj advokatskoj komori, a kasnije potvrđena kroz zahteve za informacije od javnog značaja. Od ministarstva pravde su dobijeni zvanični zapisnici sa sastanaka radne grupe za izmenu zakona, čije su se članice Tanja Arsić i Biljana Bjeletić, inače i same medijatorke, snažno zalagale za uvođenje obavezne medijacije. Svetlost dana je ugledao i njihov izveštaj Advokatskoj komori Vojvodine u kome su – ne znajući da imamo zvanične zapisnike – lažno tvrdile da se nisu zalagale za obaveznu medijaciju.
Da bi zlo medijacije predstavile manjim, lažno su tvrdile i da se Vrhovni kasacioni sud o tome nije izjasnio, iako su znale sa sastanaka da ne samo što se izjasnio već se i najoštrije usprotivio obaveznoj medijaciji.
Kada je ova zakulisna igra otkrivena, rukovodstva advokatskih komora su se suočila sa do tada najvećim izlivom gneva advokata. Jedna po jedna komora su, tokom leta i uprkos sezoni godišnjih odmora, držale hitne vanredne sednice i bile prinuđene da se javno usprotive obaveznoj medijaciji.
Tadašnji predsednik Viktor Gostiljac se morao uključiti na njemu mrske advokatske Viber grupe da objašnjava kako obavezni sastanak sa medijatorom nije obavezna medijacija, nego samo „mogućnost obaveznosti“ (sic!). Međutim, njegove izjave koje su vređale inteligenciju advokata samo su dodatno dolivale ulje na vatru.
Na kraju su komorski saučesnici Vladimira Beljanskog i sami morali da se temeljno pospu pepelom. Suočena sa rizikom da njene marionete u komorama izgube pozicije, tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je morala odustati od agende šminkanja sudske statistike, ostavivši aktere obavezne medijacije iz advokatskih komora trajno osramoćene.
Sistemska korumpiranost advokatskih komora i sprega sa interesima izvršne vlasti ponovo dolazi u prvi plan pre par meseci sa planom države da Advokatska komora Srbije smanji advokatsku tarifu u stavkama koje najviše „bole“ državni budžet.
Da, dobro ste pročitali. Advokatska komora sastavljena od advokata, sama svojim članovima smanjuje tarifu i zaradu u interesu državnog budžeta.
Država Srbija radi mnogo eksproprijacija što generiše mnogo sporova oko neplaćenih naknada. Država sporove naravno gubi i sledstveno tome plaća ogromne sume na ime advokatskih troškova.
Država Srbija takođe pokreće mnogo prekršajnih postupaka, ali advokati su se sada izveštili da te sporove za svoje klijente rutinski dobijaju, što dalje iscrpljuje državni budžet.
Konačno, država Srbija mnogo ljudi nezakonito hapsi i saslušava u tužilaštvu, što rezultuje u dodatnom iscrpljivanju budžeta kada okrivljeni budu oslobođeni.
I ova zakulisna igra je krenula iz Advokatske komore Vojvodine sa blagoslovom Beljanskog. Podmetnut je funkcioner komore Vojvodine da smanjenje advokatskih naknada za eksproprijacije, prekršaje i saslušanja u tužilaštvu „prošvercuje“ kroz radnu grupu komore za izmenu tarife.
Radna grupa se pobunila, te je problematičan nacrt tarife mimo radne grupe prosleđen na usvajanje upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
I ova zakulisna igra je, srećom, na vreme otkrivena. Kadrovi Vladimira Beljanskog su imali izbor ili da državi usvoje smanjenu tarifu, pa da predstojeći Dan advokature 25. februara proslave „u ratnim uslovima“ ili da odlučivanje o toj temi odlože dok se prašina ne slegne. Odlučivanje je, naravno, odloženo ali odluka sadrži rezerve koje komorskim državnim marionetama daju osnov da nastave da rade na državnoj agendi protiv advokature.
O servilnosti Vladimira Beljanskog i ostatka „njihovih ljudi u našim redovima“ prema državi glede pokušaja izmena Zakona o parničnom postupku i sporova građana sa bankama, oko čega su advokati protestovali cele 2021. godine, ne vredi ni trošiti reči.
Vladimir Beljanski ističe kako „sa ponosom“ predstavlja Advokatsku komoru Srbije u Međunarodnoj uniji advokata. Problem je, međutim, što on tamo ne predstavlja i same advokate Srbije već samo njihovu otuđenu i kako se to danas kaže, „zarobljenu“ komoru. Od njegovih čestih navodno „službenih“ putovanja na egzotične destinacije advokatura u Srbiji nema apsolutno nikakve koristi.
Pomenuta putovanja na koja vodi i familiju su isključivo neka vrsta „bakšiša“ koji mu izvršna vlast povremeno baci za vernu službu.
Beljanski ide toliko daleko da me čak optužuje za paljenje automobila i bacanje bombe na kuću disciplinskom tužiocu i sudiji „koji postupaju u predmetima koji se vode protiv Kokanovića.“ Osim što se ovde radi o svesnoj laži (pomenute kolege nikada nisu postupale u mojim predmetima), Beljanski zaboravlja da je i njegovom prethodniku na funkciji predsednika komore automobil zapaljen upravo nakon što je Beljanski pajserom ušao u komoru.
Kolega Beljanski, da li se vaše obećanje da ćete „učiniti sve da pomognete tužilaštvu i policiji kako bi se krivci priveli pravdi“ odnosi samo na paljevine automobila vaših poslušnika, ili se ono odnosi na sve paljevine automobila advokatima?
Dajte, kolega, pomozite više tužilaštvu i policiji da procesuira i mene, za sve te moje brojne pretnje ubistvima koje uporno spominjete u svakom vašem tekstu protiv mene.
Kolega Beljanski, da li je možda, vašim rečnikom rečeno, „primitivna i vulgarna uvreda“ kada vaša komorska pajser družina objavi na advokatskoj Viber grupi lažnu umrlicu prethodnog predsednika komore u nacističkoj uniformi?
Lažnoj umrlici i njenom autoru ste tada pisali hvalospeve o slobodi govora, sećate li se? Citirali ste presude sudova u slavu umrlice i slobode govora. Ali to ste zaboravili sad kada vam je vlast udarila u glavu, pa sada kritiku sebe izjednačavate sa „urušavanjem dostojanstva komore“, a svugde oko sebe vidite spoljne i unutrašnje neprijatelje, interesne grupe iz Beograda i Novog Sada koje vam rade o glavi, pretnje ubistvom i paljevine automobila.
I upravo je ovo suština „problema Beljanski“ u advokaturi. Licemerje, laž i dvostruki standardi.
Kolega Beljanski, govorite o nekakvim vašim pokušajima demokratizacije komore. Zaista je vrhunski stepen licemerja kada priče o demokratiji dolazi od čoveka koji se radi ostanka na vlasti ne ustručava da advokaticama porodiljama zabrani učešće na izborima i time sa izbora odstrani jedinu opozicionu listu. Pa naravno da mi je na nepoštenim izborima između vas, diskriminatora majki i „politički obojene“ liste jedino preostalo da podržim protivnika diskriminatora majki uprkos „političkoj obojenosti.“
Nego kolega Beljanski, zaboravili ste da su vas upravo glasovi te „politički obojene“ liste 2017. godine doveli na vlast?
Dostojanstvo Advokatske komore Vojvodine ne urušavam ja, već njen predsednik koji iz komorske kase krade 3000 dinara da bi platio taksu na svoju privatnu disciplinsku prijavu protiv mene.
Dostojanstvo urušava njen predsednik koji svesno obmanjuje upravni odbor komore da Tanji Arsić i Biljani Bjeletić komora plati seminar obavezne medijacije u Milanu.
Dostojanstvo urušavaju vaši poslušnici u upravnom odboru i disciplinskim organima koji „samo rade svoj posao“, ćute i okreću glavu na drugu stranu.
Vi se sada slatko naslađujte mojim kućnim pritvorom, ali znajte da će moj pritvor biti jedino po čemu će vas iko ikad pamtiti.
A razmislite i o tome kako će neko poput vas podneti pritvor kada njegova upotrebna vrednost režimu uskoro padne na nulu?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
