Odgovor Dejana Ristića, direktora Muzeja žrtava genocida: Pokušali ste da obmanete i uznemirite javnost

Iz službe za odnose s javnošću Muzeja 16. aprila su nam prosleđeni Ristićevi odgovori, uz napomenu da je direktor iz opravdanih razloga bio sprečen da ih dostavi u nazvnačenom roku i da odgovori predstavljaju „reakciju i demantij brojnih netačnosti i proizvoljnosti“ iznetih u tekstovima „Zašto seminar za nastavnike istorije Muzeja žrtava gencoida ,brine’samo o srpskim žrtvama u NDH, a ne i o jevrejskim i romskim?“ i „Razdvajanje žrtava neprimereno“, objavljenim 12. aprila u štampanom i internet izdanju Danasa.

Direktoru Muzeja žrtava genocida uputili smo pitanje: zašto ste se opredelili da naziv programa stručnog usavršavanja za nastavnike istorije bude „Učenje o genocidu počinjenom nad Srbima“ budući da oni nisu jedini koji su bili žrtve zločina na teritoriji NDH, uz propratnu konstataciju da u obrazloženju programa piše da je Muzej žrtava genocida matična ustanova Republike Srbije u oblasti negovanja kulture sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima na području Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata.

Drugo pitanje je bilo da li postoji opasnost da ovako koncipiran program bude kontraproduktivan u tom smislu da se kod učenika razvija empatija samo prema žrtvama srpske nacionalnosti, a povećava netrpeljivost prema susedima.

Odgovore Dejana Ristića prenosimo u celosti.

Kako bismo javnosti pružili celovitu i objektivnu informaciju ukažimo, najpre, na to da se u katalogu obuka u oblasti društvenih nauka namenjenih nastavnicima u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, koji je javno dostupan na internet stranici Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, nalazi ukupno 21 seminar.

Od toga broja njih 9 spadaju u kategoriju seminara u oblasti istorijske nauke. Među njima je 5 seminara posvećenih istoriji, kulturi i tradiciji jevrejskog naroda, antisemitizmu i Holokaustu, i to pod nazivom „Jevreji – kultura, istorija i tradicija“, „Ka društvu bez predrasuda – izazovi suočavanja sa antisemitizmom nekad i sad“, „Učenje o antisemitizmu i Holokaustu po preporukama Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust“, „Učenje o Holokaustu po preporukama Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust“ i „Učiti o Holokaustu“.

Zanimljivo je i to da među ukupno 9 seminara namenjenih nastavnicima istorije u osnovnim i srednjim školama do sada nije bilo nijednog koji se isključivo odnosi na genocid izvršen nad Srbima od strane hrvatske države (NDH) u Drugom svetskom ratu.

Nakon što je u katalog seminara u oblasti istorijske nauke namenjenih dodatnom usavršavanju nastavnika u osnovnim i srednjim školama još ranije uneto 4 programa koji se odnose na Holokaust i antisemitizam smatram da su se stekli uslovi da se u taj isti katalog unese makar i jedan jedini seminar posvećen stručnom usavršavanju nastavnika na temu genocida počinjenog nad Srbima.

Nakon sagledavanja svih činjenica koje sam upravo naveo potpuno, a za koje verujem da su i Vama sasvim dobro poznate, jasno je da su upravo ovim redosledom seminara naša država i društvo pokazali najviši mogući nivo pijeteta i saosećanja sa žrtvama Holokausta.

Istovremeno, ne sećam se da se tada bilo ko, a posebno ne redakcija lista Danas, bunio kada su u katalog seminara namenjenih nastavnicima istorije uvrštena čak četiri programa posvećena Holokaustu i antisemitizmu, a nijedan o stradanju Srba u genocidu koji je nad njima počinila NDH. Naprotiv. Svi smo to, počev od Ministarstva prosvete, podržali i pozdravili.

Takođe, da li je tada iko, a posebno redakcija lista Dаnas, postavio pitanje zašto se kroz čak tri seminara isključivo obrađuje stradanje pripadnika jevrejskog naroda budući da oni nisu jedini koji su bili žrtve zločina na teritoriji NDH?

Koliko me pamćenje služi rekao bih da je odgovor na oba prethodno postavljena pitanja negativan što samo može da posluži na čast tim i takvim lažnim dušebrižnicima i selektivnim braniocima ljudskih prava.

Očito je, stoga, da određenim pojedincima i interesnim grupama, čiji je cilj da stvaraju veštačke podele u našem društvu, ni malo nije smetalo uvođenje čak tri seminara za nastavnike pod nazivom „Učenje o Holokaustu“, ali im je, sasvim očekivano, odmah zasmetalo uvođenje jednog jedinog seminara na temu „Učenje o genocidu nad Srbima“.

Potpuno je jasno da su njima žrtve Holokausta bitne koliko i lanjski sneg. Njima je jedino važno da Srbiju i srpski narod prikažu u što gorem svetlu. Stoga oni u svojoj ostrašćenosti i mržnji prema Srbima ne prezaju ni od toga da iznose neistine ili obmanjuju javnost kao što ste to pokušali da učinite Vi i Vaši sagovornici u člancima pod naslovom „Razdvajanje žrtava neprimereno“ i „Zašto seminar za nastavnike istorije Muzeja žrtava genocida brine samo o srpskim žrtvama genocida u NDHa, a ne i o jevrejskim i romskim?“, objavljenim u štampanom i internet izdanju dnevnog lista Danas 12. aprila.

U tim člancima ste, skupa sa Vašim sagovornicima, (ne)svesno pokušali da obmanete i uznemirite javnost, a čitaoce dovedete u zabludu što vam, na sreću, nije pošlo za rukom budući da činjenice u potpunosti negiraju i obesmišljavaju Vaše namere u čije motive ni ne želim da ulazim.

Dakle, da pojasnim. Veoma je važno da na činjenicama i naučnim analizama zasnovan način podučavamo o stradanju civilnog stanovništva tokom Drugog svetskom rata, a posebno o genocidima izvršenim nad Srbima, Jevrejima i Romima na području NDH. Tome služe brojne nastavne jedinice u okviru nastavnog plana i programa, kao i raznoliki obrazovni seminari namenjeni nastavnicima istorije u osnovnim i srednjim školama.

Srbija u tom smislu već čitav niz godina postiže zavidne rezultate što se može uočiti i u izuzetno pozitivnim osvrtima relevantnih međunarodnih organizacija. Stoga ove mrziteljske kampanje ni na koji način neće umanjiti našu odlučnost da se na celovit i objektivan način, kao država i društvo, bavimo negovanjem kulture sećanja na žrtve genocida počinjenih nad Srbima, Jevrejima i Romima na celokupnoj teritoriji NDH.

Moram priznati da uz sav napor ne uspevam da uočim bilo kakvu opasnost kada govorimo o naporu da se doprinese obogaćivanju i objektivizaciji naših znanja o genocidu počinjenom nad Srbima od strane hrvatske države (NDH) tokom Drugog svetskog rata.

Ta bolna i tragična tema obeležava period najbrutalnijeg i najmasovnijeg stradanja pripadnika našeg naroda u sveukupnoj srpskoj nacionalnoj istoriji.

Srbi, žrtve genocida koji je nad njima počinila hrvatska država (NDH) tokom Drugog svetskog rata, stradali su, kao što ste to u Vašem pitanju dobro primetili, isključivo zbog toga što su, u to vreme i na tom prostoru, imali nepoželjan nacionalni i verski identitet. Upravo zbog toga što su bili pravoslavni Srbi. Baš kao i njihovi sapatnici Jevreji i Romi koji su stradali iz identičnog razloga – zbog toga što su, za hrvatsku državu (NDH), imali nepoželjan nacionalni i verski identitet.

Hajde da, u kontekstu licemerne brige pojedinaca zbog toga što smo se uopšte i usudili da se kroz jedan seminar bavimo sopstvenim žrtvama stradalim tokom genocida koji je nad njima počinila NDH, napravimo jednu paralelu.

Država Izrael je matična država jevrejskog naroda, a Memorijalni centar „Jad Vašem“ u Jerusalimu matična ustanova kulture Države Izrael koja se isključivo bavi naučnim istraživanjima, obrazovanjem i kulturom sećanja na Holokaust.

Republika Srbija je matična država srpskog naroda, a Muzej žrtava genocida matična ustanova kulture Republike Srbije koja se bavi naučnim istraživanjima, obrazovanjem i kulturom sećanja na Srbe – žrtve genocida počinjenog nad njima od strane hrvatske države (NDH) tokom Drugog svetskog rata.

Istovremeno, za razliku od „Jad Vašema“, Muzej žrtava genocida se u kontinuitetu i u podjednakoj meri bavi naučnim istraživanjima, obrazovanjem i kulturom sećanja na žrtve Holokausta i Samudaripena (genocid nad Romima). Taj podatak nam svima može služiti samo na čast.

Zamislite sada situaciju u kojoj se neko u Izraelu ili izvan njega uopšte i usudi da postavi pitanje zašto se Memorijalni centar „Jad Vašem“ bavi isključivo žrtvama Holokausta, a ne i žrtvama genocida koji je u istom tom razdoblju i u istim tim istorijskim okolnostima počinjen i nad Srbima i Romima. Reklo bi se da bi tako nešto bilo bezmalo pa nemoguće.

Dakle, vraćajući se na nekakvu opasnost koju ste apostrofirali u Vašem pitanju mogu samo da sa iznenađenjem i razočarenjem u tome uočim naznake postojanja različitih aršina kada su u pitanju žrtve genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Drugim rečima, svi oni radikalni i neretko militantni protivnici svega nacionalnog i identitetskog u našem društvu liju krokodilske suze zbog toga što Srbija, upravo sledeći višedecenijske primere dobre prakse Države Izrael, konačno počinje da se na celovit i objektivan način bavi temom genocida počinjenog nad Srbima od strane NDH tokom Drugog svetskog rata.

Opterećeni bolnim manjkom znanja, a vidljivim i po društvo veoma opasnim viškom stereotipa, oni svesno zloupotrebljavaju sećanje na žrtve Holokausta ne bi li agresivno, anticivilizacijski i po svaku cenu sprečili uspostavljanje potpuno istovetne prakse javne memorijalizacije žrtava genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH tokom četiri ratne godine.

Pod teretom sopstvene ostrašćenosti i otvorene mržnje prema svemu što je srpsko, nacionalno i identitetsko, oni prenebregavaju osnovne činjenice koje se, u sferi javne memorijalizacije žrtava sva tri genocida počinjenih na području NDH, ogleda u tome da se od 9 seminara namenjenih nastavnicima istorije već godinama njih ukupno četiri odnosi na Holokaust i antisemitizam, a od pre svega nekoliko dana samo jedan posvećen žrtvama genocida počinjenog od strane NDH nad Srbima.

Naposletku, ne preostaje mi ništa drugo nego da zaključim kako su svi oni koji se snažno odupiru i ostrašćeno bore protiv toga da Republika Srbija uspostavi apsolutno identične mehanizme u oblasti kulture sećanja kakvi već decenijama postoje u Državi Izrael i drugim razvijenim demokratijama spremni da u tom svom antihumanističkom naporu posegnu za potpunim neistinama i svesnim obmanjivanjem i uznemiravanjem javnosti.

Sa druge strane, ukoliko u njihovom štetočinskom delovanju postoji i trunka nečega dobrog, to se ogleda u tome što nas njihova mržnja i destruktivnost motivišu da još više delamo na obogaćivanju i objektivizaciji naših znanja, kao i na snaženju kulture sećanja na žrtve genocida počinjenih nad Srbima, Jevrejima i Romima od strane hrvatske države (NDH) tokom Drugog svetskog rata.