Odgovor VSS parlamentu posle praznika

Sednica, kako saznajemo, još uvek nije zakazana, a u međuvremenu je u VSS stigao zvaničan dopis skupštinskog odbora, kojim preporučuju savetu da ponovo sprovedu celokupan proces odabira kandidata za predsednike sudova.

Predsednik Visokog kasacionog suda Dragomir Milojević nedavno je izjavio za list Politika da je odluka odbora da odbaci predlog VSS-a do sada nezabeležen slučaj.

– Ne vidim razlog da trpi drugih sedamdeset i nešto kolega ukoliko jedan nije u redu. Nemamo podatke da je bilo koji sudija član političke stranke. Ako ih neko ima, onda bi trebalo da o tome obavesti VSS, kazao je Milojević.

Odgovarajući na tvrdnje da je jedna kandidatkinja za predsednicu suda spominjana u istrazi Uprave kriminalističke policije (UKP), Milojević je upitao zašto nije procesuirana, dodajući da VSS ne odlučuje na osnovu glasina.

Podsetimo, parlamentarni Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jednoglasno je na sednici izbacio tačku dnevnog reda odbijajući da se izjasni o predlogu Visokog saveta sudstva o 74 predsednika osnovnih i prekršajnih sudova.

Odbor je „predložio“ VSS-u da povuče predlog za predsednike sudova, sprovede nove konkurse i pošalje novi predlog.

Ovu odluku odboru predložio je Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

– Ja sam se dosta bavio tim predlogom i tu ima dosta problema, kazao je Martinović. Kao obrazloženje svog predloga, Martinović je naveo dva primera kandidata, ne navodeći njihova imena ili sudove u kojima rade. Prvi slučaj tiče se jednog osnovnog suda gde je kandidat iz svog kolektiva dobila jedan jedini glas za predsednika. I to, kako je precizirao Martinović, svoj glas. Drugi slučaj, apostrofirao je, mnogo je teži. Šef poslaničke grupe SNS-a je, navodno čitao strogo poverljiv izveštaj Uprave kriminalističke policije u kojem se tvrdi da se jedna od kandidatkinja za predsednika suda, kao i njen suprug koji je sudija u istom sudu, sastaju u ugostiteljskim objektima sa posrednicima lica protiv kojih se vodi postupak pred istim sudom i da uzimaju od njih novac.

– Ovakvi kandidati ne da nisu za predsednike sudova, već su za krivično gonjenje i za razrešenje sa sudijske funkcije. Takvih primera ima jako puno, kazao je Martinović.

Nastavljajući da nabraja problematične kandidate, Martinović je istakao da je jedan sudija, član Glavnog odbora Demokratske stranke.

– Kako da vam kažem, ovo ne može, ovo nije zrelo da uđe u dnevni red skupštine. Da je član glavnog odbora bilo koje stranke. Jednostavno nije prihvatljivo, napravićemo cirkus, istakao je Martinović.

Odluka skupštinskog Odbora za pravosuđe usledila je nakon što je Visoki savet sudstva u saopštenju kritikovao praksu visokih državnih funkcionera koji su svojim ponašanjem rušili autoritet sudstva.

„Visoki savet sudstva podseća da su svi državni organi i funkcioneri dužni da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i suda, kao i da im je zabranjeno korišćenje javnog položaja i javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka. Stoga je i nedopustivo pre pravnosnažnog okončanja sudskog postupka bilo koga javno oglašavati krivim ili javno proglašavati nevinim, a takođe je nedopustivo javno prozivati sudije za pravni stav izražen u pravnosnažnoj sudskoj odluci. Takođe, zabrinjavaju izjave pojedinih narodnih poslanika kojima se dovodi u pitanje pravo sudija na slobodu mišljenja, izražavanja i udruživanja“, između ostalog pisalo je u saopštenju Visokog saveta sudstva.

VSS prema zakonu može da se ogluši o „preporuku“ odbora i da iste predloge ponovo pošalje, a može i da odluči da ponovo sprovede konkurs. Ukoliko se odluče za novi konkurs, sasvim je izvesno da bi 74 sudova imalo predsednike u v. f. statusu do konstituisanja nove parlamentarne većine.