Odgovorno koristiti riblji fond

Pre svega drastično smanjenje ribljeg fonda i narušavanje rečnih ekosistema

– Podaci iz WWF-ovog “Izveštaja o živoj planeti” alarmantno upozoravaju na nestajanje biljnih i životinjskih vrsta, posebno slatkovodnih. Osnovni uzroci ugrožavanja su prekomerni izlov, uništavanje staništa, zagađenje i klimatske promene. Kada se ribe intenzivno love, posebno u doba mresta ili male ribe koje je zabranjeno loviti, nema dovoljno vremena da se riblji fond obnovi. Osim ilegalnog i prekomernog ribolova uništena su brojna staništa za mrest riba, zbog regulacije reka i izgradnje malih hidrocentrala – kaže direktorka WWF programa u Srbiji Duška Dimović.

I udruženje Ujedinjeni ribolovci Srbije godinama ukazuje na nekontrolisano i neregulisano tržište ribom i ribokrađu, a posledica toga je da finansijski ispaštaju država i legalni proizvođači riba.

– Vrlo često se love ribe ispod zakonski propisane mere, ne poštuje se lovostaj (period godine kada je zabranjen ribolov određenih vrsta zbog mrešćenja) i izlovljavaju se strogo zaštićene vrste. Višestruki problem koji je potencijalno opasan i po zdravlje ljudi je ulov ribe na otvorenim vodama odnosno rekama i jezerima, gde je riba često ulovljena oko kanalizacionih odvoda, deponija i klanica i puna je bakterija, teških metala i drugih otrova – navode u Ujedinjenim ribolovcima Srbije.

Kako kaže izvršni direktor URS-a LJubomir Pejčić, zbog ilegalnog ribolova na tržište dospeva riba čije je poreklo je nemoguće utvrditi.

– Dostavlja se direktno na pijace i u restorane, bez prethodne inspekcijske kontrole. Neretko se prodaje na mestima koja ne ispunjavaju osnovne sanitarne uslove, u okolini pijace i na trotoaru, iz prljavih gajbica i kesa, umesto u ribarnicama ili na pijačnim tezgama – kaže Pejčić.

WWF i Ujedinjeni ribolovci Srbije smatraju da javnost treba upozoriti i na to da najveći deo trgovine ilegalno ulovljenom ribom završi u restoranima i čardama, gde inspektori nemaju zakonske osnove da ulaze, za razliku od pijaca i ribarnica gde se sanitarne kontrole sprovode.

– Ovoj situaciji doprinelo je i ukidanje otkupnih stanica devedesetih godina prošlog veka, kada je prestala da se vodi evidencija porekla i količine ulova, a tržište ulovljenom ribom postalo bez adekvatne kontrole – smatra Pejčić.

– Potrebno je unaprediti zakone koji regulišu zaštitu ribljeg fonda, osnažiti rad inspekcijskih službi i promeniti način na koji konzumiramo ribu kako bismo osigurali da se hranimo na održiv način i čuvamo zdrave ribe u zdravim rekama – navodi Duška Dimović iz WWF.