Odgovorno ponašanje u korišćenju lekova

Pojava novih multirezistentnih sojeva bakterija (rezistentnih istovremeno na tri ili više grupa antibiotika) koje mogu postati otporne na sve dostupne lekove preti da nas vrati u „preantibiotsku eru“ kada transplantacije organa, hemoterapija malignih bolesti, intenzivna nega i druge savremene medicinske procedure ne bi bile moguće.

U Srbiji je 2015. svakog dana tokom godine 37 stanovnika od njih 1.000 koristilo neki lek iz grupe antibiotika, i u poređenju sa ostalim zemljama Evrope se nalazi na visokom mestu po potrošnji antibiotika. Takođe, zabeležen je visok nivo rezistencije kod svih ispitivanih vrsta bakterija, slično kao i u zemljama južne i istočne Evrope. Ovi podaci su izneti na Stručnom sastanku o racionalnoj upotrebi antibiotika, održanom povodom obeležavanja Sveske nedelje svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika Svetske zdravstvene organizacije (14-20. novembar) kao i Evropskog dana svesnosti o racionalnoj upotrebi antibiotika (18. novembar) u organizaciji Ministarstva zdravlja.

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije, ass. dr Zlatibor Lončar, istakao je da navedeni podaci nisu dobri, ali da se poslednjih godinu dana pristupilo izuzetno odgovornom i angažovanom rešavanju tog problema, u skladu sa globalnim inicijativama.

– Već imamo pokazatelje da se situacija menja, posebno u bolničkoj primeni, i sigurni smo da će izveštaj za 2016. biti bolji, a najveći napredak očekujemo u narednoj godini, jer smo pokrenuli mere i aktivnosti koje će tome doprineti – naglasio je Lončar.

Šefica Kancelarije SZO u Beogradu dr Zsofija Pusztai iznela je podatak da se do 2050. može očekivati da se izgubi 10 miliona života godišnje, što znači da svake tri sekunde nestane jedan život zbog posledica AMR-a. Procena je da bi se ekonomski troškovi prouzrokovani ovom pojavom popeli na 100 triliona dolara.

– Zato je važno da svako shvati ovu pretnju i sa svako od nas da svoj doprinos kontroli AMR-a, kao pacijent, roditelj, zdravstveni radnik, proizvođač hrane, političar – naglasila je dr Pusztai.

Predstavnica Svetske banke, dr Ana Holt, rukovoditeljka „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“, objasnila je da se Svetska banka na poziv UN uključila u borbu za kontrolu AMR na globalnom nivou. U septembru je objavila izveštaj pod nazivom „Infekcije otporne na antibiotike: pretnja našoj ekonomskoj budućnosti“.

– Infekcije otporne na lekove imaju potencijal da izazovu nivo ekonomske štete sličan, a verovatno i gori od onog izazvanog finansijskom krizom iz 2008 – rekla je Holtova i dodala da u Srbiji Svetska banka od samog početka podržava sve aktivnosti na kontroli AMR-a i racionalnoj upotrebi antibiotika, koje se realizuju u okviru „Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije“ Ministarstva zdravlja i Svetske banke.

Na skupu su predstavljene globalne i nacionalne inicijative, podaci o antimikrobnoj rezistenciji (AMR) i potrošnji antibiotika u Srbiji, nacrt Strategije za rezistenciju bakterija na antibiotike, kontrola AMR u veterini. Prikazani su postignuti rezultati u kontroli AMR-a i potrošnji antibiotika u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije CS i Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“, sa ciljem da se uspešne antimikrobne politike prošire i implementiraju u svim bolnicama u Srbiji.

Stručni sastanak je završen sa zaključkom da je neophodno nastaviti započeto kako bi zajedničkim radom i odgovornim ponašanjem ostvarili zacrtani ciljevi i sačuvali antibiotici za buduće generacije.

Dokumenti

Ministar Lončar je istakao da je u toku izrada nacionalne strategije i akcionog plana, izrada novog nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za upotrebu antibiotika, jačanje kapaciteta nacionalnih referentnih mikrobioloških laboratorija, kao i kampanja za podizanje svesti o značaju racionalne upotrebe antibiotika i pretnji antimikrobne rezistencije među zdravstvenim radnicima i građanima.