Ljudska prava jednaka su za svakog čoveka, svugde u svetu, nezavisno od njegovog porekla, pola i pogleda na svet, obezbeđujući nama svima individualne slobode i štiteći nas od samovolje države.
Generalno, ljudska prava su jedno od najvažnijih civilizacijskih dostignuća. Upravo na primeru zverstava koja su počinili moji zemljaci u prvoj polovini 20. veka svet je shvatio koliko je važno da prava građana budu zaštićena od državnog nasilja i samovolje. Kao osnov za tu zaštitu je pre tačno 72 godine potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, a dve godine kasnije, pre 70 godina, Evropska konvencija o ljudskim pravima na osnovu koje je građanima država potpisnica dato pravo da pokrenu tužbu protiv vlade svoje države ukoliko su im ljudska prava uskraćena – ističe u razgovoru za Danas Tomas Šib, ambasador Nemačke u Srbiji.
Kako ukazuje, ljudska prava su samim tim usko vezana sa pravnom državom koja ih štiti. „Nažalost, u poslednje vreme smo sve više svedoci kako pravna država u mnogim zemljama u presudnim situacijama zakazuje, što ima za rezultat ograničenje ljudskih prava. Na samom početku često stoji vršenje pritiska na civilno društvo u nekoj zemlji, da mu se uskrati pravo na slobodno izražavanje mišljenja, pa izostatak reakcije pravosudnih organa. Stoga se snažno zalažemo za ljudska prava i za pravnu državu kao njihovog garanta, kako na multilateralnom nivou, kao na primer u Ujedinjenim nacijama, tako i svugde u svetu“, navodi ambasador Šib.
* Pandemija izazvana korona virusom preti da ozbiljno ugrozi svetsku ekonomiju, zdravstveni sistemi u mnogim zemljama su pred kolapsom, brojni građani ostaju bez posla… Kakve će biti posledice po ekonomiju Evropske unije, ekonomiju trećih zemalja?
– Pandemija izazvana korona virusom zadire u sve sfere ličnog života, ali njene posledice se vidno odražavaju i na društvo u celini, na politički i ekonomski sistem, na pravnu državu, zdravstveni sektor. Pored toga, teško je predvideti koliko dugo će trajati ove restrikcije za privatna domaćinstva i za preduzeća. Očigledno je da će još neko vreme trajati, što se negativno odražava na raspoloženje privatnih domaćinstava za kupovinu, a i na odluke privrednih subjekata o investicijama, što opet ima reperkusije na ukupnu potražnju. Što se tiče Nemačke, procenjeno je da će se BDP smanjiti za oko 5,5 odsto, a na nivou EU za oko osam odsto. Srbija je dosad uspela da ublaži ekonomske posledice krize, usvojivši dva velika paketa pomoći privredi i uloživši u infrastrukturu. Takođe, struktura ekonomije Srbije, sa manjom stopom zavisnosti od turizma, povoljnija je u odnosu na zemlje u njenom okruženju. Nemačka je u cilju pružanja podrške privredi brzo reagovala i usvojila sveobuhvatne mere pomoći. Jedna od njih, i uz to vrlo značajna, bila je isplata naknade za zaposlene sa prinudno skraćenim radnim vremenom. Mnoga radna mesta su na taj način sačuvana. Bez premca je bila i reakcija Evropske unije: Pod predsedavanjem Nemačke Savetu Evropske unije usaglašen je finansijski okvir za naredne godine koji će da obezbedi privredni rast. Koristi od toga će imati i Zapadni Balkan jer će Ekonomski i investicioni plan EU za region u vrednosti od devet miljardi evra postaviti važne odrednice za dugoročni privredni rast. Cilj nam je da damo impuls za rast koji je uz to u skladu sa načelima zaštite klime i zdrave čovekove sredine, a veliki potencijal da generiše rast ima i digitalizacija. Oporavak ekonomije u Evropi će uveliko zavisiti i od brzine kojom se oporave njeni glavni trgovački partneri.
* Granice Nemačke su i dalje zatvorene za većinu građana Srbije. Turistički niko ne može da uđe u Nemačku. Da li su te mere zaista neophodne, da li EU zaista mora da zatvori granice za građane zemalja koje nisu članice?
– U Nemačkoj je broj novozaraženih, nažalost, trenutno na veoma visokom nivou. Radi sprečavanja preopterećenja zdravstvenog sektora Vlada Savezne Republike Nemačke, u bliskoj saradnji sa saveznim pokrajinama, usvojila je niz mera, a jedna od njih je zatvaranje granica Nemačke za turiste iz preko 100 zemalja (među kojima je i Srbija). Skoro sve članice EU preduzele su slične mere. Trenutno državljani Srbije mogu da uđu u Nemačku isključivo na osnovu važeće nacionalne vize. Postupak podnošenja zahteva je isti. Informacije o tome možete naći na našoj internet prezentaciji www.belgrad.diplo.de. Bez obzira na sve otežavajuće okolnosti uspeli smo da nastavimo rad sa strankama, doduše na nižem nivou, za šta molimo za razumevanje.
* Dijalog Beograda i Prištine je u zastoju i zbog pojavljivanja Hašima Tačija i ostalih pred sudom u Hagu. Šta očekujete od tih suđenja? Čini se da je netrpeljivost ponovo veoma jaka između Srbije i Kosova?
– Važno je suočavati se sa svim pitanjima u vezi sa ratnim zločinima iz rata na Kosovu. Stoga izrazito pozdravljam što je Specijalni sud u Hagu pokrenuo postupak. Ne vidim da to ima veze sa dijalogom o normalizaciji odnosa koji se vodi u Briselu. Odlično je da je letos obnovljen dijalog pod vođstvom Miroslava Lajčaka sa ciljem razmatranja svih otvorenih pitanja. Samo na taj način ih možemo i rešiti, samo na taj način možemo postići sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji. Trenutno je zbog korone veoma teško, a što se tiče Brisela, nažalost, čak isključeno da se dogovore sastanci za političke razgovore. Bez obzira na to, nadam se da će se uskoro nastaviti dijalog o normalizaciji.
* Zemlje Zapadnog Balkana su generalno u lošim odnosima iako je od ratova prošlo 30 godina. Stiče se utisak da Nemačka i EU dižu ruke od ovog regiona? Vidite li ovaj region jednog dana u EU i da li je to možda rešenje za trajni mir na ovim prostorima?
– Izvinjavam se, ali ne slažem se sa Vašom procenom. Odnosi u regionu nisu toliko loši, pre svega postoji veliko interesovanje za regionalnu saradnju. To se vrlo jasno dalo primetiti početkom oktobra na samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa. Napravljen je značajan iskorak u pravcu uspostavljanja Jedinstvenog ekonomskog prostora koji treba dati snažan impuls privredi na Zapadnom Balkanu. A potpisivanjem deklaracije o zelenoj agendi su se države obavezale da fokus više usmere na zaštitu životne sredine i klime. Radi se na poboljšanju putne infrastrukture u regionu, pojeftinili su međunarodni telefonski razgovori u regionu. Sve to ide u dobrom pravcu i služi interesima građanki i građana, a dobro je i za privredu. Takođe, ovako se region priprema za pristup Evropskoj uniji. Nesporno jeste da postoje trvenja, ali se to često radi više o različitim pogledima na zajedničku istoriju, uključujući događaje iz devedesetih. A neki mediji od toga svojim senzacionalističkim naslovima prave skandal. Odgovornost je na političarima i na medijima da spuste loptu u javnoj debati i umere ton.
Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije
* Kako ocenjujete trenutne srpsko-nemačke odnose?
– Bilateralni odnosi su odlični, pogotovo naši ekonomski odnosi koji su veoma intenzivni. Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije. Nemačke kompanije su od 2000. godine u Srbiji uložile ogromnu sumu od oko 2,6 milijardi evra, otvarajući cca 64 hiljada radnih mesta. A osim toga se tokom vremena izmenila i struktura nemačkih investicija. Svedoci smo da nemački privrednici ovde sve više proizvode robu sa većim stepenom obrade i otvorili i svoje naučnoistraživačke institute, u bliskoj saradnji sa univerzitetima. Drago nam je da smo Srbiji pomogli i za vreme krize korona virusa, kako bilateralno, sa vrlo konkretnim stvarima, kao što su zaštitna odela, respiratori i vakcine, tako i u okviru EU, gde smo za Srbiju pripremili veliki paket finansijske podrške.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
