Odlaganje e-otpada u svetu: Kaskanje u trci sa razvojem tehnologije

Brzo zastarevanje električnih uređaja i stalni razvoj savremene tehnologije, a sa duge strane više od hiljadu različitih supstanci u električnom otpadu, od kojih mnoge nakon reciklaže mogu biti otrovne i pretnja za životnu okolinu, zadaju glavobolju ekolozima, reciklerima i državama.

Evropske studije pokazuju da količina elektronskog otpada raste tri do pet odsto godišnje, što je četiri puta brže nego otpad iz domaćinstava. Od ukupne količine svetskog otpada električni otpad čini pet odsto, a stopa rasta se svake godine povećava.

Oko polovine ukupnog elektronskog otpada dolazi od ličnih uređaja, poput kompjutera, ekrana, pametnih telefona, tableta i televizora ostatak je od velikih kućnih aparata.

Prosečan pametni telefon ima više od 60 delova, uglavnom metala vrednih u elektronskoj industriji. Ovi delovi mogu da se poprave, recikliraju ili iskoriste kao materijali za novu robu.

Međutim, ako nije propisno odloženo elektronski otpad može biti opasan.

Ujedinje nacije efikasno rešenje za odlaganje elktričnog otpada vide u cirkularnoj ekonomiji koja je osmišljena za ponovnu upotrebu materijala i komponenti i isporuku nultog elektornskog otpada.

„Ako se kreira na pravi način, upošljavanje kružne ekonomije u elektronskoj industriji i sektoru elektronskog otpada moglo bi da otvori milione radnih mesta širom planete“, saopštio je UN.

UN finansira projekte za reciklažu elektronskog otpada u Nigeriji i 13 latinoameričkih država.

Beč: Trgovci obavezni da preuzimaju iskorišćene baterije

Odlaganje električnih uređaja iz domaćinstava u glavnom gradu Austrije je besplatno. Oni se preuzimaju od građana na bečkim deponijama, u pogonu Rintercelt i na mestima za prikupljanje „problematičnog“ otpada. U problematičan otpad pored malih električnih uređaja spadaju baterije, lekovi, diskovi, ali i stari rentgenski snimci.

Prema navodima Kancelarije Grada Beča u Beogradu glavni grad Austrije raspolaže sa preko sto mesta za prikupljanje ove vrste otpada.

U prodavnicama sa prodajnom površinom od preko 150 kvadratnih metara Bečlije imaju mogućnost da pri kupovini novog uređaja bez naknade predaju stare električne uređaje. Trgovci su zakonski obavezni da preuzimaju iskorišćene baterije.

Rintercelt je najveći pogon za odlaganje i preradu otpada u Austriji gde se svake godine odlaže, sortira, prerađuje i privremeno skladišti više od 280.000 tona kabastog otpada kao i otpada iz zanatskih i industrijskih pogona. Električni otpad se takođe preuzima u pogonu, pročišćava od štetnih materija i prosleđuje za dalju upotrebu preduzećima za preradu metala odnosno plastike.

Ovaj proces predstavlja veliki doprinos u primeni Odredbe o električnom otpadu koja ima za cilj smanjenje i reciklažu električnog i elektronskog otpada radi zaštite životne sredine.

Rintercelt godišnje primi 6.000 monitora, 2.000 uljanih radijatora, 2.600 rashladnih uređaja, 60.000 malih i 3.000 velikih električnih aparata, 1.500 električnih uređaja iz zanatskih pogona i 280.000 gasnih sijalica.

Švedska: Otpad kao resurs

U Švedskoj se na otpad gleda isključivo kao na resurs. Zakonska regulativa je veoma jasna i precizna i nepoštovanje propisa se kažnjava visokim novčanim kaznama, a u težim slučajevima i zatvorskim kaznama.

Švedska koristi model ”stepenica otpadne hijerarhije”, a to je da se otpad svede na najmanju moguću meru.

Stara bela tehnika i električni aparati, odvoze se u reciklažne centre, kojih u Stokholmu, ima šest. U reciklažnim centrima postoje posebna mesta gde se pohranjuju upotrebljivi komadi bele tehnike, odakle neko može da ih uzme i koristi.

Prvi sistem za recilažu elektronskog otpada primenjen je u Švajcarskoj, još 1991. godine. Započet je prikupljanjem odbačenih frižidera, a kasnije i ostali električni uređaji.

Istraživanje Demostata je pokazalo da 41 odsto građana Srbije električni i elektronski otpad baca u kontejner.

Hrvatska: Četiri kilograma godišnje po domaćinstvu

Građani u Hrvatskoj odvoženje električnog otpada mogu naručiti putem sajta, besplatne telefonske linije, SMS-om, ili mejlom. Hrvatska je sebi zadala cilj sakupljanje četiri kilograma električnog otpada godišnje po domaćinstvu.

Tretiranje električnog otpada je regulisano pravilnikom koje je 2014. godine usvojilo Ministarstvo zaštite okoliša i prirode. Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost obračunava i prikuplja naknadu u iznosu od 2, 25 kn po kilogramu.

Na svetu polovina država nema zakonsku regulativu

Podaci iz nedavno objavljenog globalnog izveštaja pokazuju da svet za sada ne ide u korak sa razvijanjem tehnologije i da zaostaje za postavljenim međunarodnim ciljevima za praćenje i recikliranje električnog i elektronskog otpada.

Ovaj izveštaj pokazuje da je 2014. godine 44 odsto zemalja bilo pokriveno zakonskom regulativom. Prema poslednjim podacima odnosno izveštaju iz 2019. godine, 71 odsto zemalja ima jasne zakonske propise u tretiranju električnog otpada.

Međutim, kako se precizira u izveštaju ovom povećanju postotka doprinose Kina i Indija, ali od 193 zemlje na svetu, samo 93 ima jasnu zakonsku regulativu u tretiranju elektronskog otpada, što praktično znači da polovina država na svetu nema jasnu zakonsku regulativu.

Od 82,6 odsto otpada koji nije dokumentovan, velike količine odlaze u siromašne zemlje i prerađuju se u improvizovanim uslovima, što radnike i lokalne zajednice izlaže oapsnostima toksičnim materijama koje se izdavajaju od elektronskog otpada.

Izveštaj pokazuje da je u Africi poslednjih godina došlo do poboljšanja u zakonskoj regulativi ali da su na ovom kontinentu i dalje najveći problemi nedovoljno razvijena svest građana o značaju recikalže EE otpada, kamen spoticanja su i nejasne vladine politike. Kao centri neformalne recikalže se izdvajajaju Kenija i Gana.

U Južnoj Africi, Maroku, Egiptu i Ruandi veliki sistemi za reciklažu koegzistiraju sa velikim neformalnim sektorom reciklaže.

U južnoj Aziji, Indija je jedina zemlja koja ima zakon o upravljanju e -otpadom. Ovaj zakon postoji od 2011. godine i propisuje da otpad mogu da recikliraju samo ovlašćena lica. U Indiji je registrovano 312 recikalžnih ovlašćenih reciklera. Kina u svom zakonu prepoznaje 14 vrsta e-otpada. U zapadnoj i centralnoj Aziji zakonodvastvo je loše i za efikasnu reciklažu uglavnom nedostaje infrastruktura. Upravaljnje otpadom u južnoj Aziji se uglavnom oslanja na neformalni sektor reciklaže.

U izradi globalnog izveštaja učestvoavli suUniverzitet Ujedinjenih nacija (UNU) i Institut UN-a za obuku i istraživanje (UNITAR), Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) i Međunarodna asocijacija za čvrsti otpad (ISWA), a doprineli su i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), kojeg predstavlja Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).

Povezani tekstovi:

Šta je elektronski i električni otpad?

Gde adekvatno odložiti električni i elektronski otpad

Elizabet Paunović, konsultantkinja SZO za životnu i radnu sredinu i zdravlje, govori za Danas zašto je električni i elektronski otpad opasan

Mesto gde se recikliraju veš mašine, kompjuteri i frižideri.

* Tekst je deo projekta „Odlaganje elektronskog otpada“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta republike Srbije – Ministarstvo za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji je odobrio sredstva.