Odlaganje medicinskog otpada je novi izazov

Ona je u serijalu razgovora Vidokurg objasnila da se ova vrsta otpada ne može tretirati kao obični komunalni otpad, već kao opasan otpad, jer je inficiran.

Kako je ilustrovala, istraživanje koje je GIZ na ovu temu sproveo u 17 lokalnih samouprava pokazalo je da ovaj medicinski otpad nije sakupljan i odlagan na adekvatan način.

Đureta je ukazala na nedostatak odgovarajuće „infrastrukture“ za ovaj otpad, poput posebnih kanti, kao i adekvatnih ruta za njegovo odlaganje.

Prema njenim rečima, GIZ je preveo jedan broj preporuka međunarodnih organizacija za upravljanje ovom vrstom otpada i dostavio ih lokalnim samoupravama u Srbiji.

Jedan set preporuka se odnosi na zaštitu zaposlenih u komunalnim preduzećima u upravljanju ovim otpadom, a drugi na način njegovog sakupljanja i odlaganja, objasnila je Đureta.

Ona je primetila i da u Srbiji nema adekvatnih sanitarnih deponija na kojima bi posebno bio odlagan ovaj otpad, već on uglavnom završi kao mešani komunalni otpad.

„To predstavlja opasnost za zdravlje, ne samo ljudi koji rade na deponijama, već i za prirodu, zagađenje zemljišta i voda“, upozorila je Đureta.

Kako je predočila, s obzirom na to da je reč o opasnom otpadu, na taj način bi se trebalo i odnositi prema njemu, što znači da radnici koji su sa njim u kontaktu moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu.

Isto tako, dodala je Đureta, ova vrsta otpada trebalo bi na deponijama da bude nedostupna, na primer, sakupljačima sekundarnih sirovina, „a znamo da ih ima u velikoj meri u Srbiji“.

Oni imaju značajnu ulogu sa aspekta reciklaže otpada, ocenila je ona, ali ovakav otpad bi mogao da dovede u rizik njihovo zdravlje.

„Preporuka je da ova vrsta otpada bude ograđena ili zatrpana na odgovarajući način na posebnom delu deponije. Važno je da ne dođe u kontakt ni sa životinjama, kako se one ne bi zarazile i dalje širile zarazu“, poručila je Đureta.

Ona je podsetila da GIZ, od početka prisustva u Srbiji pre 18 godina, posebnu pažnju posvećuje projektima zaštite životne sredine, poput upravljanja otpadom ili otpadnim vodama.

Pri tome se pozvala na projekat „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskim promena“, započet 2018. godine, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

„Projekat se sprovodi u 17 lokalnih samouprava u tri regiona Srbije i usmeren je na unapredjenje upravljanja komunalnim, odnosno kućnim, otpadom koji je u nadležnosti lokalnih samouprava“, zaključila je Đureta.