Tekstilni kombinat „Raška“, nekada stožer privrednog razvoja u Novom Pazaru, izbegao je stečaj i našao se među 11 preduzeća u Srbiji koja će biti podržavljena. Očekuje se da ovu odluku zvanično potvrdi Vlada Srbije. Ovaj kolektiv je nekada sa pogonima u Tutinu i Sjenici zapošljavao oko 4.000 radnika. Fabrike u Sjenici i Tutinu su prodate. Socijalnim programom u Novom Pazaru obuhvaćeno je 1.150 i sada u pogonima radi stotinak zaposlenih.
Druga bitna firma za ovaj grad je holding kompanija „Vojin Popović“, koja je mnogo veći problem jer se od novembra 2005. godine nalazi u stečaju. Agencija za privatizaciju je ponudila dva modela za rešavanje ovog problema: da grad preuzme sva potraživanja i da bude jedini poverilac. Agenciji će biti upućen i zahtev da dostavi listu stvaranih potraživanja poverilaca prema ovom preduzeću, jer, kako se tvrdi, „potraživanja od 2,5 miliona evra su naduvana“.
– Radimo na otkupu potraživanja stečajnih poverilaca – rekao je za Sandžak Danas Ramiz Paljevac, načelnik Odeljenja za privredu i dodao da je gradska uprava „konkurisala kod PRO programa za industrijske zone, jer samo TK „Raška“ i preduzeće „Vojin Popović“ imaju kvalitetne površine koje možemo da ponudimo potencijalnim ino-partnerima“. Ovi posedi se nalaze u staroj industrijskoj zoni i opremljeni su infrastrukturom.
U stečaju su još Fabrika obuće „Ras“, „Iskra metal“ i „Tehnos“ Čačak – predstavništvo u Novom Pazaru. Fabrika „Iskra akumulatori“ je iz stečajnog statusa dobila novog vlasnika. Istu sudbinu je doživeo i Teretni saobraćaj „Sandžaktransa“. Fabrika obuće „Ras“ je do temelja izgorela pre skoro sedam godina i od tada se potraživanja radnika namiruju prodajom zemljišta na kojem se fabrika nalazila. Prema podacima sindikalnih organizacija ostalo je da se obezbedi isplata zaostalih zarada za 120 bivših uposlenika.
Fabrika „Iskra metal“, koja se bavila proizvodnjom metalnog posuđa, na aukcijsku prodaju će treći put 3. marta. U prethodna dva kruga nije bilo zainteresovanih, pa je prvobitna cena od 80 miliona dinara pala na 48 miliona. Ova fabrika je među prvima, u ovom gradu, dobila većinskog vlasnika. U februaru 2004. godine u ime petočlanog konzorcijuma, 70 odsto kapitala kupio je Nedžib Kačar tadašnji vlasnik Pešter banke. Konzorcijum je postao većinski vlasnik za 210.000 evra sa rokom otplate od šest godina, sa obavezom da u prvoj godini investira 1.800.000 dinara. Posle nepunih godinu dana sa većinskim vlasnikom ugovor je raskinut, a 55 zaposlenih potraživalo je 21 platu. Od kraja septembra 2005. godina fabrika „Iskra metal“ je u stečaju. U proizvodnim halama mašina nema, jer ih je prodala bivša stečajna upravnica i budući vlasnik može da računa na infrastrukturu i zidine poslovnog prostora od 1.800 kvadratnih metara i 72 ara zemljišta.
Četvrti put na prodaju ide Ugostiteljsko preduzeće „Lipa“. Tri puta je prodaja odlagana zbog neraščišćenih imovinsko-pravnih odnosa. Lokalna samouprava je zatražila da se iz privatizacije izuzmu četiri objekta: Amir-agin han, restorani Bezistan i Granata i stara zgrada Novopazarske banje. Sporni objekti, čije vraćanje traže vlasnici, sa potencijalnim kupcem biće regulisani posebnim ugovorom. Agencija za privatizaciju je postavila i uslov da budući kupac mora da se bavi ugostiteljskom delatnošću i da ima hotel sa najmanje četiri zvezdice. UP „Lipa“ ima oko 150 zaposlenih, većina ugostiteljskih objekata se nalazi pod zakupom čiji korisnici ne izmiruju redovno obaveze, pa su zajedničke službe nekoliko meseci bez plata. Vrednost 70 odsto kapitala ima cenu od 10,5 miliona evra.
Kada su pre dvadesetak dana zaposleni u Fabrici nameštaja „Deževa“ počeli da štrajkuju, na površinu su izašli i problemi u tom privatizovanom preduzeću. Fabrika je akcionarsko društvo, 60 odsto akcija pripadalo je radnicima, a 40 procenata državi koja je svoj deo prodala. Odnos snaga je brzo promenjen, jer je kupac na berzi od radnika otkupio još 15 odsto akcija po ceni od 200 dinara po akciji. Penzioneri po jeftinim cenama prodaju svoje akcije, a oni koji su ostali da rade sada štrajkuju. Štrajkači zahtevaju da im se isplati 50 zaostalih zarada i povezivanje radnog staža. Od petnaestak privatizacija u ovom gradu, jedino uspešne su Preduzeće za puteve „Novi Pazar put“, Industrija građevinskog materijala „Sloga“ i Industrijska pekara „Polet“. Sve ostale privatizacije su sporne.
Zbog neosnovanog otkaza 2.200.000 dinara
Sindikalna organizacija ASNS Zavoda za urbanizam obratila se gradskoj upravi u Novom Pazaru da ovom kolektivu pomogne u izmirivanju obaveza prema desetorici radnika koji su neosnovano dobili otkaz. Kada je Parking servis Zavoda za urbanizam prešao u privatne ruke, novi poslodavac je preuzeo i ovih deset radnika. Oni su u decembru 2007. i januaru 2008. godine proglašeni tehnološkim viškom, a zatim dobili otkaz. Sud ih je u avgustu prošle godine vratio na posao uz obavezu da im Zavod za urbanizam na osnovu neisplaćenih zarada sa kamatom isplati oko 2.200.000 dinara. „Račun Zavoda za urbanizam je vrlo često u blokadi zbog nasleđenih dugova, pa smo se za pomoćobratili gradonačelniku da pomogne u rešavanju ovog problema. Mi ćemo dug isplatiti po prioritetima, jer polovina ovih radnika je u nezavidnom položaju zbog ranije podignutih kredita. Njihove plate sada idu na otplatu nagomilanih rata za period kada su bili bez posla“, kaže Džemo Graca, poverenik ASNS za Novi Pazar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
