Nije ništa novo da poslednjih godina sve veći broj građana Srbije nabavlja „kartu u jednom pravcu“. Nije ništa novo ni da u tome prednjače naučni radnici, lekari, ljudi sa fakultetskim diplomama koji, bez obzira na svoje visoko obrazovanje, ne mogu da se zaposle ili da normalno žive od svoga rada. Zašto nas onda iznenađuje kada se neki umetnik odluči na takav korak? Možda zato što i dalje verujemo da naši umetnici (izgleda za razliku od svih ostalih građana Srbije) zarađuju kao u svetu. Još ako je taj neko prvak Narodnog pozorišta i redovni profesor Akademije umetnosti – što bi se reklo, ne može bolje. Možda u teoriji. U praksi to znači da je glumac Nebojša Dugalić odlučio da napusti Srbiju i da se sa porodicom preseli u Kanadu. Reči Radoslava Milenkovića izrečene nedavno u intervjuu Danici Vučenić dobijaju sve jači odjek (pozvao je funkcionere da žive od plate članova Srpskog narodnog pozorišta koja iznosi 25.000 dinara).
Kada je prošle godine u razgovoru za jedan mediji upitan kako će svoju decu usmeravati po pitanju odlaska iz zemlje, Dugalić je odgovorio:
– Voleo bih da ostanu u Srbiji, ali čovekov put je nepredvidiv i gotovo u svakom trenutku nalaže novi izbor. Ako ih put nanese na neke druge strane, na to neću moći da utičem. Suštinski, gde god da ih put odvede važno je da ne zaborave ko su i odakle su.
Nebojša Dugalić u glumačkim krugovima važi za čoveka čiste biografije, kao neko ko nikada nije pripadao nijednom klanu. Rođen je 1970. u Kraljevu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1994. u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Od tada je na pozornicama beogradskih i srpskih pozorišta bio Knez Miškin, Karađoz, Simeon Njago, Antonije, El Greko, Pavle Isakovič, Drobac, Ejlert Levborg, Rakitin, Maks Bijalistok… Pored Narodnog pozorišta, BDP, JDP, Ateljea 212, Bitef teatra, Madlenijanuma, igrao je i u Moskvi, Beču, Pragu, Budimpešti, Istanbulu, Atini, Cirihu, Sidneju… Umetnička dela s velikim uspehom postavljao je i kao režiser, a posebno važna u njegovoj biografiji je i saradnja sa Radionicom integracija („Čekajući Godoa“ predstava sa slepim i slabovidim osobama). Brojne nagrade uključuju i četiri Zoranova brka, i tri Sterijine nagrade, a poslednjih godina najviše priznanja dobio je za ulogu Roberta u predstavi „Izdaja“ JDP-a, kao i za monodramu „Ispovest Dmitrija Karamazova“. Igra i u televizijskim dramama i serijama, a poslednju filmsku ulogu ostvario je u ostvarenju „Bićemo prvaci sveta“ gde tumači Vladimira Dedijera.
Oženjen je glumicom Draganom Dugalić sa kojom ima petoro dece – Janu (14), Vidana (13), Bogdana (12), Kalina (5) i Ilinu (3).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
