Odlazak nedoslednog reformatora

Bivši ruski predsednik Boris Jeljcin, koji je izdejstvovao konačan raspad Sovjetskog Saveza i uticao na uspostavljanje demokratije i tržišne ekonomije u Rusiji, umro je juče u 76. godini života, saopštili su zvaničnici Kremlja. Aleksandar Smirnov, portparol Kremlja, potvrdio je Jeljcinovu smrt, ali nije izneo detalje povodom toga. Agencija Interfaks citirala je neimenovani medicinski izvor koji je saopštio da je Jeljcin umro od srčanog udara.
Jeljcin je bio kontradiktorna ličnost, veoma popularan u eri komunizma, zalagao se za borbu protiv korupcije, ali se pokazao kao nemoćan ili nespreman da spreči pljačkanje državne industrije pri prelasku u privatne ruke tokom svoje devetogodišnje vladavine kao prvi slobodno izabrani predsednik Rusije. Čvrsto je branio slobodu medija, ali je bio i majstor za manipulisanje medijima, navode analitičari. Jeljcinovi najveći trenuci okončani su „eksplozivno“. Stajao je na tenku zajedno s ljudima koji su se opirali pokušaju puča u avgustu 1991. i doveo do mirnog okončanja ere Sovjetskog Saveza 25. decembra te godine. Iako je patio od srčanih problema i suočavao se s mogućim porazom tokom reizbora 1996, ipak je svu svoju energiju usredsredio na poslednje nedelje kampanje. Taj veliki izazov od čoveka koji se oporavljao od bolesti načinio je žustrog kandidata koji je prosto imao snage i da zaigra.

SAD izrazile saučešće

Vašington – Portparol Bele kuće Gordon Džondrou je izjavio: „On je bio istorijska ličnost u periodu velikih promena i izazova za Rusiju. Izjavljujemo saučešće gospođi Jeljcin, porodici i ruskom narodu“. Portparol Stejt dipartmenta Šon Mekormak istakao je da je „bivši predsednik Jeljcin vodio Rusiju u periodu istorijskih promena“.

Ali, Jeljcin je bio nedosledan reformator koji se nikada nije previše interesovao za svakodnevne dužnosti vlade. Narušio je svoj demokratski kredibilitet upotrebom sile u cilju rešenja političkih nesuglasica, iako je tvrdio da su njegove akcije neophodne za očuvanje jedinstva zemlje. Poslao je tenkove i trupe u oktobru 1993. kako bi isterao naoružane, konzervativne demonstrante koji su širili nasilje na ulicama Moskve. U decembru 1994. Jeljcin je pokrenuo rat protiv separatista u Čečeniji, gde je ubijeno desetine hiljada ljudi. Poražena i ponižena ruska vojska povukla se krajem 1996. Rat ništa nije rešio, a ruske trupe obnovile su borbe u tom regionu u jesen 1999. Poslednjih godina svoje vladavine Jeljcin je patio od ozbiljnijih zdravstvenih problema. Povlačio se često u miran život u svoju rezidenciju izvan Moskve, gde je boravio danima, čak i nedeljama u to vreme. Dok je zemlja prolazila iz krize u krizu njen vođa je sve više bio odsutan.

Barozo: Jeljcin bio ključan u postkomunističkoj Rusiji

Brisel – Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da je bivši ruski predsednik Boris Jeljcin bio ključna ličnost u postkomunističkoj Rusiji i izrazio saučešće njegovoj porodici, vlastima i ruskom narodu. „Kao predsednik imao je ogromne izazove i teške zadatke, ali je približio Istok i Zapad i doprineo da sukobljavanja ustupe mesto saradnji“, saopštio je Barozo. On je ocenio da je Jeljcin „najbolje upamćen kada je ustao protiv državnog udara kojim se htela obnova diktatorskog režima u Rusiji“, kao i da je imao velike zasluge u odbrani sloboda.

Ipak, Jeljcin je imao divan debi kao predsednik Rusije. Uveo je osnove demokratije, zagarantovao pravo na slobodu govora, privatnu svojinu i višepartijske izbore. Otvorio je granice za trgovinu i putovanja. Ostaće upamćen kao ruski lider koji je više nego iko otkrivao svoj privatni život i svoje sumnje. Jeljcin je sproveo reforme o slobodnoj trgovini, stvorio privatni sektor i omogućio strane investicije. Bio je to demokratski Jeljcin, ali postojao je i drugačiji Jeljcin. Bio je kolebljiv u delovanju protiv kriminala i korupcije. Ekonomske reforme njegove vlade osiromašile su milione Rusa čije su plate i penzije u njegovo vreme često bile neredovne i po nekoliko meseci. Bio je gospodar intriga u Kremlju. Voleo je da igra šah s visokim savetnicima kojima nije dozvoljavao da gomilaju mnogo vlasti, kako mu ne bi ugrozili poziciju. Kada je reč o spoljnoj politici borio se da sačuva Rusiji ulogu bivše supersile. Pozivao je na formiranje „mutipolarnog sveta“ kao načina da se uspostavi kontrateža američkom globalnom udaru.