Odlazeća godina najtoplija u istoriji merenja 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Mada se još uvek čeka kraj godine i obrada podataka, sada je već sigurno: usled klimatskih promena, 2023. godina je najtoplija godina ikada izmerena. Ova ocena stiže nakon čak šest uzastopnih rekordnih meseci od juna do novembra, i samim tim zvanično proglašeno najtoplije leto i jesen, prenosi Klima101 autorski tekst Iride Lazić sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Trenutno, neslavno mesto svetskog pobednika najtoplije godine pripada 2016. godini. Gledano na globalnom nivou, period od januara do novembra 2023. je za 0,13 stepeni Celzijusa topliji od istog perioda 2016, a istovremeno je za čak 1,46 stepeni topliji od predindustrijskog perioda.

Tačno za koliko će celokupna 2023. preskočiti dosadašnje rekorde znaćemo kasnije u januaru, nakon što relevantne agencije budu obradile podatke za decembar.

Već je 1. januar 2023. u Srbiji osvanuo kao dan u okviru toplotnog talasa, koji je bio počeo 29. decembra i trajao oko nedelju dana sa maksimalnom ikada zabeleženom dnevnom temperaturom od 20,2 stepena u Zaječaru. Ovaj januar je zauzeo drugo najtoplije mesto po pitanju mesečnih srednjaka u Srbiji, a ujedno se dogodilo da je na Kopaoniku osmotren dan sa najvećom dnevnom količinom padavina, kada je 20. januara za jedan dan palo približno pola metra snega.

Tokom cele godine smo bili svedoci neravnomerne raspodele padavina što je opasna posledica klimatskih promena, jer izaziva suše i poplave naizmenično: ukupna godišnja količina padavina se ne menja značajno, ali se rekordi dnevnih padavina samo nižu iz godine u godinu. Takođe, samo povećanje srednje globalne temperature vazduha od jednog stepena izaziva da atmosfera može da primi oko 7% više vlage koje je gorivo za jače i razorne oluje tokom leta ili pojave sa jakom kišom tokom ostalih sezona.

Sa druge strane, najviše snega u Beogradu, ali i drugim mestima, bilo je zabeleženo tokom – aprila. Ovakvo ponašanje klime je opasno za poljoprivredu jer niz dana sa natprosečnom neuobičajenom temperaturom u prolećnim mesecima podstiče voćke da ranije procvetaju, a ako se desi da to bude propraćeno mrazom što je normalna klimatološka pojava za taj period godine, dolazi do većih poljoprivrednih gubitaka, koje je i naša zemlja ove godine osetila tokom proleća.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari