Odloženo ročište na suđenju hrvatskim pilotima u Beogradu, novo zakazano za 16. novembar

Oni su u Srbiji optuženi za raketiranje kolone izbeglica koje su se povlačile tokom akcije hrvatske vojske „Oluja“ avgusta 1995. godine.

Novo ročište je zakazano za 16. novembar, prenosi Radio slobodna Evropa.

Aleksandar Olenik, advokat po službenoj dužnosti prvooptuženog pilota Vladimira Mikca, izjavio je da „ne postoje uslovi za održavanje ročišta“.

„Nije rešeno nijedno pitanje koje je bilo sporno – da li su optuženi uredno pozvani na sud ili ne, i da li će i kada biti doneta odluka o suđenju u odsustvu“, izjavio je on.

Iz Srbije je, krajem septembra, poslata zamolnica Ministarstvu pravosuđa Hrvatske da se četvorici pilota uruči sudski poziv. S obzirom na to da Vlada Hrvatske ne priznaje postupak koji se protiv njih vodi u Srbiji, ti pozivi im nisu uručeni.

Prema rečima advokata Olenika, optuženi u ovom slučaju „nisu uredno obavešteni“ o početku suđenja.

Optužnica Srbije tereti Vladimira Mikca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina, da su 7. i 8. avgusta 1995. naredili raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada (ranije Bosanski Novi).

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je tražilo da se Mikcu i ostaloj trojici optuženih sudi u odsustvu jer su „nedostupni“ organima Srbije. Odluka o suđenju u odsustvu nije doneta.
‘Nadam se da nisu unapred osuđeni’, poručio advokat optuženog

Advokat Aleksandar Olenik nije odgovorio na pitanje da li će se hrvatski piloti odazvati pozivu suda u Beogradu.

Izjavio je da je „čudno“ što Tužilaštvo tokom istrage nije pokušalo da pozove na saslušanje hrvatske pilote, pre nego što je optužnica podignuta.

Olenik je izjavio da „ne postoji dokaz“ da su četvorica optuženih povezani sa ratnim zločinima.

„Sam događaj po količini dokaza nije sporan, ali je sporno ono što niko dosad nije uspeo da utvrdi, ni tribunal u Hagu, ni Hrvatska ni tužilaštvo u Bosni i Hercegovini, a to je ko je odgovoran. Nikakve dokaze nisam video“, rekao je Olenik.

Na pitanje jesu li piloti unapred osuđeni, Olenik je odgovorio da se „nada da nisu“.

„Mislim da će pravosnažna presuda dati odgovor na to pitanje. Postoji opravdana bojazan da jesu, ali u ovom trenutku bi bilo preuranjeno rezonovati na taj način“, rekao je on.

Advokat oštećenih izjavio da je ‘počela satisfakcija žrtvama’

Advokat oštećenih Dušan Bratić je izjavio da je ročište odloženo jer Ministarstvo pravde Srbije nije sudu dostavilo obaveštenje kada su hrvatski pravosudni organi primili zamolnicu Srbije da se optuženima uruči poziv da dođu na ročište.

On je pozdravio odluku Srbije da podigne optužnicu protiv pilota Hrvatskog vojnog vazduhoplovstva i otpočne sudski postupak.

„Srbija je pokazala da ima svoje tužilaštvo i svoj, a ne tuđi sud. Danas je veliki dan za žrtve i danas je počela satisfakcija žrtvama“, rekao je on.

Advokat oštećenih je rekao da u Srbiji nije podneo krivične prijave protiv oficira vojske Hrvatske za komandnu odgovornost, kako je ranije najavio.

„Velikodušno ostavljam priliku zvaničnicima Hrvatske da oni procesuiraju one koji su donosili odluku da se izvrši zločin o kojem se danas sudi, pošto uporno spočitavaju Srbiji da oni samo imaju pravo da sude“, rekao je Bratić, referišući na raketiranje tokom akcije „Oluja“.

Za šta su u Srbiji optuženi hrvatski piloti?

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu je u maju 2022. podiglo optužnicu protiv četvorice pilota za raketiranje kolone tokom akcije „Oluja“, a Viši sud je mesec dana kasnije optužnicu potvrdio.

U dva raketiranja, prema službeno nepotvrđenim podacima, živote je izgubilo 13 osoba, uključujući šestoro dece, dok su 24 osobe bile ranjene.

Hrvatski izvori, pak, navode da su se u izbegličkoj koloni nalazili i vojnici i raketni sistemi i da nije bilo delovanja avijacije po koloni.

Podizanje optužnice podiglo je tenzije između zvaničnog Beograda i Zagreba.

Od hrvatskih zvaničnika počela su da stižu i upozorenja da bi sudski proces koji pokreće Beograd mogao da bude razlog za blokiranje ulaska Srbije u Evropsku uniju (EU).

Premijer Hrvatske Andrej Plenković je ocenio 25. avgusta da je optužnica „politički motivisana“ i da Srbija treba da se suoči sa svojom ratnom prošlošću iz devedesetih godina.

Plenković je prethodno rekao da će njegova Vlada iskoristiti sve raspoložive mehanizme „da zaštiti hrvatske pilote i dignitet Domovinskog rata“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 21. avgusta da je „ponosan“ što je „neko imao hrabrosti posle 27 godina da traži odgovornost za ubijenu srpsku decu i ubijene srpske starce“.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je, komentarišući najavu pojedinih hrvatskih zvaničnika da bi Zagreb mogao blokirati evropski put Srbije, na Tviteru napisala:

„Jedna članica EU se usuđuje da javno kaže da ukoliko tražite pravdu za ubistvo srpske dece… da zbog toga ne možete da budete deo EU. To je vladavina prava? To su evropske vrednosti?“, napisala je Brnabić 21. avgusta.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) 25. avgusta navela da sva nerešena pitanja u procesuiranju ratnih zločina moraju biti u potpunosti rešena.

„U skladu sa poglavljem 23 o vladavini prava od Srbije se očekuje da se uključi u smislenu regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose u procesuiranju ratnih zločina izbegavanjem sukoba nadležnosti i obezbeđivanjem da se ratni zločini procesuiraju bez ikakve diskriminacije“, rekla je Pisonero.

Prema njenim rečima, EK će nastaviti da prati dešavanja u ovoj oblasti u kontekstu pregovora o pristupanju EU.