Odloženo suzbijanje virusnih hepatitisa

Umesto toga, Udruženje pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“ organizovalo je onlajn tribinu kako bi podržali pacijente i podstaklo nadležne da učine dodatne napore u cilju eliminacije virusnih hepatitisa.

Aktuelna pandemija doprinela je da vakcinacije, testiranja i lečenje protiv njih budu odložene ili potpuno zaustavljene, saopštili su iz Udruženja Hronos.

Virusni hepatitisi su prema zakonima Srbije definisani kao prioritet zdravstvenog sistema, ali u praksi to nije tako, pogotovu kada se radi o hepatitisu C.

Tačan broj obolelih od ovog hepatitisa u Srbiji se ne zna, ali na osnovu učestalosti infekcije u okolnim zemljama, pretpostavlja se da imamo oko 70.000 hiljada zaraženih.

Otkako su virusi hepatitiss B (1960) i hepatitisa C (1989) otkriveni, postignut je značajan napredak i poboljšani su životi mnogih ljudi.

Razvijena je vakcina protiv hepatitisa B, kao i lek za hepatitis C. Međutim, ovi virusi i dalje ubijaju skoro 1,4 miliona ljudi svake godine.

Zapravo od oko 360 miliona onih koji žive sa virusnim hepatitisima širom sveta, samo 12 odsto zna da ih ima, a tek dva odsto se leči.

O značaju testiranja na virusne hepatitise na onlajn tribini govorila je infektolog prof. dr Milotka Fabri.

– Hepatitis može 10 do 15 godina da ne daje nikakve simptome. Bolest napreduje tiho do ciroze jetre, a pacijent je potencijalni izvor zaraze. Zato je neophodno da se svi ljudi testiraju i to PCR tehnikom. Kada se dobije ovaj pozitivan test, to znači da je bolest aktivna. Pacijent treba što pre da krene sa lečenjem. Što se tiče hepatitis B, on je neizlečiv. Virus se može staviti samo pod kontrolu, da miruje u jetri. Za hepatitis B antivirusna terapija je u punoj meri dostupna pacijentima i pokazuje dobre rezultate.

– Kod hepatitisa C savremenu terapiju koja je visoko efikasna i koja se dobro podnosi, u našoj zemlji dobijaju samo najugroženiji i najbolesniji. Ali, to nije tipičan bolesnik sa hepatitisom C u Srbiji. On je srednjih godina, ima blagu upalu jetre i nema cirozu. Za njega ova terapija nije dostupna i to pokušavamo da promenimo, rekao je na tribini prof. dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja infektologa Srbije, dodajući da imamo potrebe za lečenjem oko 300 pacijenata godišnje, a da novu antivirusnu terapiju primi samo 120.

Skupa dijagnostika

Ivana Dragojević, predsednica „Hronosa“, apeluje na nadležne da ubrzaju pitanje nacionalne strategije za hepatitis i da se kriterijumi RFZO-a za dobijanje terapija relaksiraju, kako bi se broj lečenih pacijenata povećao. Prema evropskim kliničkim preporukama, svi pacijenti koji boluju od hroničnog hepatitisa C i nemaju kontraindikacija za terapiju, trebalo bi da se leče novim antivirusnim lekovima. „Pacijenti se i dalje sami snalaze, kupuju lekove o svom trošku, a u vreme kovida 19 plaćaju i dijagnostiku koja je vrlo skupa“, rekla je Dragojević.