Odluka o finansiranju Šešeljeve odbrane presedan

Odluka o finansiranju Šešeljeve odbrane je presedan zato što se „do sada nije desilo da optuženom koji se brani sam bude odobreno finansiranje odbrane iz fonda pravne pomoći suda“, ocenio je juče izvor Bete u Tribunalu. Po tom izvoru, „sudija je, protumačio da Šešelj na to ima pravo po statutu Tribunala i naložio sekretarijatu da odredi koliko će i kako Šeselju biti isplaćeno novca“, ako on ispuni određene uslove.
Pretpretresni sudija Haškog tribunala Žan-Klod Antoneti doneo je juče odluku da lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, optužen za ratne zločine u BIH, Vojvodini i Hrvatskoj, ima pravo da njegova odbrana bude finansirana iz fondova Haškog tribunala, ako dokaže da sam nema novca za odbranu i imenuje pravnog pomoćnika koji ispunjava uslove za rad pred sudom u Hagu.
„Sudija Antoneti doneo je odluku po kojoj Šešelj ima pravo da se njegova odbrana finansira iz fondova za pravnu pomoć Tribunala, pod uslovom da prođe kroz proceduru predviđenu pravilima, kojom će pokazati da za to nema ličnih sredstava i da predloži osobu, koja se u odluci naziva asistentom, a koja će ispunjavati uslove za rad pred Tribunalom“, protumačio je portparol Tribunala Refik Hodžić.
Ako Šešelj ta dva uslova ispuni, sudija Antoneti je naložio sekretarijatu Tribunala da odredi sumu i „nađe modalitete“ za isplatu novca optuženom, u skladu sa pravilima suda. Novac bi zatim bio isplaćen asistentu koga Šešelj imenuje, a koji mora da ispuni uslove za rad pred Sudom, od kojih su najvažniji da je advokat sa nenarušenom profesionalnom reputacijom i da govori jedan od zvaničnih jezika Tribunala – francuski ili engleski.
Tribunal je, posle Šešeljevog štrajka glađu krajem prošle godine, kao Šešeljeve pravne savetnike prihvatio Aleksandra Vučića, Zorana Krasića i Slavka Jerkovića, ali oni nisu podneli nikakvu dokumentaciju kojom bi dokazali da ispunjavaju uslove za rad pred sudom. Tokom rasprave o finansiranju odbrane, početkom juna, Šešelj je pred sudijom Antonetijem rekao da je formular o svojoj imovini ispunio odmah posle dobrovoljne predaje sudu u februaru 2003. On je tvrdio da su dve kuće u kojoj živi njegova porodica u vlasništvu njegove supruge i majke, a da one ne žele da o imovini razgovaraju sa predstavnicima Tribunala. Šešelj je prethodno podneskom od sudskog veća zatražio da mu Tribunal nadoknadi troškove odbrane za protekle četiri godine u iznosu od preko šest miliona dolara, kao i da plaća trojicu njegovih pravnih savetnika. Početkom jula, sekretarijat Tribunala usprotivio se zahtevu Šešelja, ocenjujući da to ne bi bilo u skladu sa sudskim pravilima. Sudski sekretarijat je ranije odlučio da sa 1.500 evra mesečno finansira rad Šešeljevog referenta za predmet Marine Raguž, kao i da dodatnih 1.200 evra mesečno izdvaja za stan za pravne savetnike optuženog.
U odgovoru na Šešeljev zahtev da sud plaća i trojicu pravnih savetnika, Sekretarijat je ocenio da bi to bilo suprotno pravilima Tribunala koja predviđaju isključivo finansiranje branilaca optuženih koji sami nemaju novca za advokata.