Odluka o splavovima čeka gradske izbore?

Procedura za donošenje izmena prekinuta je u julu nakon burnih reakcija građanskih udruženja, struke i šire javnosti na skandaloznu odredbu da će se izdavanje vodnog zemljišta na rekama ugovarati direktnom pogodbom, pa predlog iako izglasan u Skupštini, nije potpisao predsednik Republike, što je naredni zakonski korak.

Iz nadležnog Ministarstva poljoprivrede još nema ni naznaka kada bi mogla da se očekuje javna rasprava, kroz koju bi se preispitali nedostaci i sporne odredbe zakona, iako ranije najavljena za jesen.

Ipak, iz svih ranijih obrazloženja zvaničnika uključenih u donošenje izmena, naslućuje se zvanični stav da suštinskih problema u nacrtu nema, već da je procedura zastala tek zbog formalnih propusta, pa se postavlja pitanje hoće li predlagači uopšte uzeti u obzir primedbe zainteresovanih građana.

– Predložene izmene problematične su na više nivoa. Jasno se vidi da je cilj bio da se protežiraju dve interesne grupe. Interesantno je najpre da se republičkim zakonom posebno tretiraju splavovi na teritoriji Beograda. Vlasnicima tih plovnih objekata daje se mogućnost zakupa vodnog zemljišta, pod uslovima koje oni sami definišu. Druga grupa su kompanije odnosno privredna društva koja se bave eksploatacijom šljunka, zato što se oni izričito navode kao neko kome se zemljište može dati neposrednom pogodbom u zakup. Neposredna pogodba podrazumeva manje transparentnosti, manju mogućnost kontrole tokova novca i tih aranžmana. Znači, ja raspolažem javnim dobrom i mogu da se sa vama dogovorim da vam dam u zakup na 99 godina lokaciju na Savskom keju, da napravite ugostiteljski objekat, i da vam naplatim ako mi se sviđate ili ste mi rođak ili prijatelj 500 dinara, a nekom ko mi se ne dopada, milion i po. Nema opipljivih parametara za građenje cene i uslova pod kojima se javni prostor koristi, objašnjava za Danas advokat Jovan Rajić, predsednik Upravnog odbora instituta RERI.

RERI je samo jedna od desetina organizacija koje su protestovale i pobunile se protiv predloženih izmena u trenutku pre nego je dokument ušao u skupštinsku proceduru, a za samo dva dana peticiju za njeno zaustavljanje potpisalo je više od 70.000 građana.

RERI je tada uputio otvoreno pismo predsedniku Republike, nadležnim skupštinskim odborima i svim poslaničkim grupama, sa obrazloženjem šta je u predlogu neustavno i nezakonito.

– Zakon je prošao skupštinske odbore za ocenu ustavnosti i za poljoprivredu, usvojen u Skupštini sa ogromnom većinom, niko nije obraćao pažnju na to što smo napisali, a odgovorio nam je i predsednik Odbora za poljoprivredu Marjan Rističević, da oni tu ne vide ništa nezakonito i da je trebalo da se obratimo ranije. Sledeća faza je potpis predsednika, i prvi put se desilo za vreme Vučićevog mandata, da on odbije da stavi potpis na predlog. U toj situaciji oglasili su se premijerka i resorni ministar Nedimović, koji kažu da nisu najsrećnije sproveli samu proceduru, kao i da nije nacrt nezakonit i neustavan, već su samo napravljeni neki proceduralni propusti, te građanima nije dobro objašnjeno šta izmene podrazumevaju. Tačno je da procedura nije zakonski sprovedena, nije bilo javne rasprave, ali daleko od toga da su jedini nedostaci formalne prirode, napominje Rajić.

On dodaje da takav nacrt suštinski menja menja način upravljanja javnim vodnim dobrima, a da se iz prethodnih iskustava jasno videlo da vlast „nema volju da zaista čuje“ šta misli zainteresovana javnost.

– Mi ćemo organizovati neformalnu javnu raspravu, u krugu stručne javnosti, jer sumnjamo da će izvršna i zakonodavna vlast to sprovesti na valjan način, imajući u vidu prethodna iskustva. Prikupićemo mišljenja relevantnih institucija koje su spremne da komentarišu, stručnjaka, organizacija civilnog društva, i pokušaćemo da to sublimiramo na najbolji mogući način. Ponudićemo najbolja moguća rešenja, kada to već država nije uradila, kojoj je to posao, kaže Rajić.

Stanje katastrofalno

Advokat Jovan Rajić, predsednik Upravnog odbora instituta RERI, napominje da ta oblast zahteva ozbiljno uređenje, te da je sadašnje stanje katastrofalno, godinama nepromenjeno.

– Savski nasip je pokazatelj i najbolji primer kako sada ta oblast funkcioniše. Po važećoj planskoj dokumentaciji, na tom prostoru može da bude postavljeno tek desetak splavova, a sada ih je na Savskom keju oko 150. To je vrlo unosan biznis i potpuno neuređena oblast, pa se u tom smislu slažemo da je to potrebno urediti ali ne na predloženi način. Za početak, treba poštovati važeće propise i planove, a dok se ne promeni regulatorni okvir, treba ukloniti svaki višak. Trenutno se ne poštuju ni bazični republički i gradski propisi. Situacija je nepromenjena godinama, radi se nelegalno, kopa se nasip da bi se dovukla voda do splavova, ispušta se otpad u reku. Ugrožava se nasip i bezbednost 100.000 građana koji žive sa te strane reke, što je krivično delo. To je kriminal i bezakonje koje traje, a do sada nije uklonjen ni jedan jedini splav, kao ni nelegalni objekti, među kojima su nekretnine najviših funkcionera u zemlji, navodi Rajić.