Odluke Beograda: Hrvatska ulica postaje Ulica glinskih žrtava 1941, spomenici gradonačelnicima

„Pokolj u Glini, u Crkvi Presvete Bogorodice desio se 29. jula 1941. godine, kada su ustaše ubile više od 1.700 ljudi. Žrtve su bile lokalno srpsko stanovništvo. Pokolj u glinskoj crkvi predstavlja jedan od najvećih ustaških zločina koji je sproveden pre sistematskog genocida u Jasenovcu, Jadovnu i Staroj Gradiški“, piše u prihvaćenom predlogu gradjana naselja Kotež, preneo je Beoinfo.

Komisija je, saopšteno je, prihvatila predloge koje je podneo zamenik gradonačelnika Goran Vesić „u svojstvu građanina“: da se podignu spomenici nekadašnjim gradonačelnicima Branku Pešiću, Vladi Iliću i Milošu Savčiću „na mestima koja su značajno uticala na njihov život i rad“.

Vesić je predložio da spomenik Branku Pešiću (1922-1986), gradonačelniku Beograda 1964-1974. godine, bude ispred zgrade Opštine Zemun, na Masarikovom trgu.

Obrazložio je da su u Pešićevo vreme izgradjeni Palata „Beograd“ (Beogradjanka), auto-put kroz Beograd s Mostarskom petljom i mostom „Gazela“, Terazijski tunel, osnovani su festivali kulture „Fest“ i „Bitef“.

Naveo je da je na predlog Pešića Skupština Grada Beograda privatila „plan spuštanja Beograda na reke“, plan izgradnje Beogradskog železničkog čvora i Beogradskog metroa.

Spomenik Vladi Iliću (1882-1952) bi, po Vesićevom predlogu, bio prekoputa njegove vile, u Venizelosovoj ulici.

Za mandata Ilića počela je izgradnja Hrama Svetog Save, visećeg „Mosta kralja Aleksandra Karadjordjevića“ preko Save, na čijim je stubovima danas „Most bratstva i jedinstva“ („Brankov most“).

Zatim, izgradjen je „Most kralja Petra“ preko Dunava („Pančevački most“), Beogradski sajam, Zoološki vrt, više desetina škola, bolnica i drugih javnih zgrada, naveo je Vesić koji je Ilića nazvao „jednim od najvećih srpskih privrednika i dobrotvora“.

Kako je podsetio, Ilić je „umro u najvećoj nemaštini“ te će, podizanjem spomenika, Beograd „vratiti deo duga Vladi Iliću, kazati ‘Izvini!’ za ono što su mu učinili neki naši sunarodnici u ime Beograda i Srbije i ‘Hvala!’ za sve što je učinio i pružio srpskom narodu, našoj prestonici i Beograđanima“.

Spomenik Milošu Savčiću (1865-1941) biće na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Vojvode Putnika.

Savčić je, naveo je Vesić, bio jedan od najbogatijih Evropljana izmedju dva svetska rata, a gradonačelnik Beograda kratko – od 1929. do 1930. godine, ali je za tu jednu godinu mandata „rešio veliki broj problema Beograđana, kao i same Opštine Beograd“.

Bio je i ministar građevinarstva i osnivač Prvog srpskog osiguravajućeg društva.

Na Kosovu je otvorio tada jedan od najmodernijih evropskih rudnika – „Trepču“, pokrenuo izgradnju pruge Niš-Knjaževac, investirao u izgradnju kompleksa „Dedinje“ i jedne strane Knez Mihailove ulice, naveo je Vesić.