Odmoran vozač je najbolji čuvar druma

Da li bi ovo mogao biti lajt motiv svima koji koriste usluge „divljaka” bilo da se voze do aerodroma u Budimpešti, stana u Beču, iz Valjeva do Beograda u vreme zabrane tokom policijskog časa ili jednostavno od sokaka do sokaka kroz lokalnu varoš?

Drugo je pitanje čija je odgovornost to što građani sve češće koriste usluge prevoznika zainteresovani jedino za cenu karte i komfor?

– Ispostaviće se da karte nisu čak ni jeftinije ali često ovi prevoznici dolaze po putnike na kućnu adresu što je odličan „mamac”. Građani moraju da znaju, onda kada takvog „prevoznika“ zateknemo u prekršaju, mi ga isključujemo iz saobraćaja na licu mesta, a to znači da putnici moraju da se snalaze kako znaju i umeju i prevoznik nema nikakvu obavezu prema njima.

Ako bi se nešto dogodilo sa vozilom registrovanog prevoznika, pa i da je isključen iz saobraćaja, prevoznik ima obavezu da omogući nastavak puta i putnici moraju biti prevezeni.

To sve treba imati u vidu kada se odlučujemo za vid prevoza – savetuje jedan od inspektora zadužen upravo za kontrolu prevoza u drumskom saobraćaju.

Preciznije, savet nam daje načelnik Odeljenja republičke inspekcije za drumski saobraćaj Milan Žarković koji će odgovarajući na pitanje o sivoj ekonomiji u putničkom javnom prevozu skrenuti pažnju i na još jednu, zaista lošu statistiku – u sektoru kontrole drumskog prevoza radi svega 14 inspektora, pri čemu je intencija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se u pomenutoj inspekciji upražnjena sistematizovana radna mesta popune „mladim kadrovima“, kako bi se blagovremeno sproveo proces njihove obuke i kadrovski dodatno ojačala ova inspekcija.

A njihov je posao da kontrolišu 170 prevoznika u domaćem linijskom saobraćaju, 270 u vanlinijskom, 70 u međunarodnom, 120 u međunarodnom vanlinijskom i 80 u međunarodnom tranzitnom saobraćaju.

Osim toga, ti inspektori kontrolišu i oko 6.000 domaćih prevoznika tereta, 500 međunarodnih, 175 prevoznika u tranzitu, a nadležni su i za izdavanje licenci za autobuske stanice, kontrolu radnog vremena posada vozila i tahografa (instrument koji beleži osnovne parametre tokom vožnje).

I to je samo deo njihovog posla na terenu.

Ukupno, ovih 14 ljudi u celoj zemlji kontroliše na terenu primenu čak sedam domaćih propisa uključujući i Zakon o radu. Njihov posao dodatno otežava to što nakon izlaska na teren i sastavljanja zapisnika, ovi ljudi nastavljaju da rade birokratsko-pravne poslove budući da nemaju nijednog zaposlenog na poslovima administracije.

Pa ipak, na terenu se ostaje ni minut kraće nego što je potrebno, u šta smo se uverili provodeći dan sa dvojicom inspektora na carinskom terminalu na Kvantašu u Beogradu.

Ovde dolaze javni prevoznici koji su upravo stigli iz inostranstva prevozeći neku robu ili oni koji planiraju da pređu granicu Srbije, takođe prevozeći robu. Prema rečima naših sagovornika, prevoznici su ovde „uglavnom čisti” jer ni carinu neće proći ako nemaju mnoga dokumenta koja im pregledaju i inspektori.

Kombi koji nam dolazi u susret je sasvim drugačiji primer.

Nakon samo nekoliko minuta razgovora sa inspektorom Nikolom, njegov stariji kolega i on shvataju da će vozač kombija parkirati vozilo na nekom parkingu.

Ispostaviće se da kombi kojim se prevozi roba iz inostranstva nema nikakvo obeležje, da vozač nema kod sebe ugovor o radu niti poseduje izvod iz licence za obavljanje javnog prevoza.

Više od pola sata, a uz asistenciju starijeg kolege i saobraćajnog inženjera Miodraga, Nikola sastavlja zapisnik objašnjavajući nam kasnije da bez obzira na nestrpljenje, tu žurbe ne sme biti.

– Moramo biti detaljni i u pregledu i u pisanju zapisnika jer mi ne isključujemo vozilo iz saobraćaja hira radi, već radi opšteg dobra i moramo za to imati valjanu potvrdu. Kontrolišemo da li je vozač prijavljen zbog poštovanja zakona, ali i želje da poslodavci zapošljavaju ljude – objašnjava inspektor koji će u konkretnom slučaju vozilo isključiti iz saobraćaja na pet dana.

Vlasnik kombija ima pet dana da dođe u prostorije Inspekcije i donese sva dokumenta koja nisu bila u kombiju, ali ako ih nema, moraće nešto da popravi.

Naime, u Centralnom registru se proverava da li je vozač zaista prijavljen, a ako nije, kod vlasnika firme će se pojaviti Inspekcija rada.

– To je suština. Da delujemo preventivno sa jedne strane, da nas ima na drumovima i da vozači bilo putnika bilo robe znaju da moraju da poštuju zakone, a ako ih već krše onda da ih usmerimo kako da isprave nepravilnosti. Sankcija sama po sebi nije cilj jer važnije je da prijavite radnika, da vam je vozilo u dobrom stanju, da je vozač odmoran umesto nenaspavan, krećući se putem kao pretnja i opasnost.

Nije cilj da se plati kazna, naprotiv. Prekršajna prijava mu sleduje, ali je cilj preventiva koja obavezuje poštovanje i primenu zakona – objašnjavaju inspektori koji su zajedno sa kolegama lani izvršili 3.588 nadzora prilikom kojih je sačinjeno 834 zapisnika, doneto 282 rešenja i napravljeno 418 službenih beleški.

Prošle godine inspektori su podneli 38 zahteva za brisanje redova vožnje, 79 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, šest prijava za privredni prestup i izdata su i naplaćena 562 prekršajna naloga u ukupnom iznosu od 9,3 miliona dinara.