Odnos Rumunije i Srbije primer ostalim državama u regionu

Vlada u Bukureštu takođe je imala priliku da ove godine ugosti predsednika Borisa Tadića. Stoga, kvalitet naših odnosa upravo leži u tome što ostvarujemo politički dijalog na visokom nivou, kazao je ekskluzivno za Danas rumunski ambasador u Srbiji Jon Makovej.

On je, takođe, naglasio da naše zemlje imaju dobru saradnju i na ekonomskom planu, naročito u oblasti trgovine, ali je ukazao da je neophodno intenzivirati napore na polju privatizacije i investicija, kako srpskih u Rumuniji, tako i rumunskih u Srbiji. Ipak, kako je naveo, u tom domenu većje ostvareno nekoliko projekata. „Rumunija je krajem prošle godine uspela da se uključi u privatizaciju Želvoza u Smederevu. Tamo imamo jednu veoma jaku firmu iz Rumunije. Nedavno sam je posetio i uverio se da je ostvarila napredak, što su mi potvrdili i tamošnji službenici. Imamo u planu realizaciju još nekoliko projekata na polju privatizacije, i to u Kruševcu i okolini. Jedna velika rumunska firma većje aktivna u tom delu Srbije“. U cilju unapređenja ekonomske saradnje naših zemalja, Makovej je pozvao sve srpske investitore koji su zainteresovani da učestvuju u privatizaciji u Rumuniji, da dođu u njegovu zemlju i započnu poslovni dijalog s građanima Rumunije. Uzimajući u obzir globalne ekonomske potrese, naglasio je da to nije lako, ali je izrazio uverenost da će naši narodi blagovremeno ostvariti i tu vrstu saradnje.

Kada je rečo evropskim integracijama, rumunski ambasador je rekao da je Rumunija spremna da pomogne Srbiji kao susednoj i prijateljskoj zemlji u ranim pripremama za sticanje članstva u Evropskoj uniji. On je istakao da EU postavlja visoke standarde kada je rečo poljoprivredi i ekologiji, te procenjuje da je Rumuniji bilo najteže da ispuni zahteve u tom domenu. Međutim, ambasador Makovej smatra da je Srbija u tom pogledu u boljem položaju od njegove zemlje, budući da i u teškim uslovima ekonomske krize ima razvijenu poljoprivredu i industriju za preradu poljoprivrednih proizvoda. Ipak, istakao je da Srbija treba da intenzivira napore na polju privatizacije i ocenio da ukoliko bi ispunila sve ostale uslove koji su joj postavljeni, njen put ka članstvu u EU bio bi lakši nego što je to slučaj sa ostalim zemljama u regionu.

Upitan koje su prednosti pristupanja Rumunije EU, Makovej je kazao da se zahvaljujući liberalizaciji viznog režima, rumunskoj omladini pruža prilika da nesmetano putuje po inostranstvu i da se na taj način upoznaje sa zbivanjima u svetu. Kao još jednu prednost naveo je i to što Rumunija ima veliki broj studenata koji se školuju van granica svoje zemlje. Kako je rekao, troškovi njihovog studiranja sada su izjednačeni sa troškovima lokalnih studenata, dok su pre pristupanja Rumunije EU plaćali veoma visoke školarine.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da preduzme konkretne korake na planu ekonomskog razvoja. Razlog za radost rumunskih privrednika, rekao je on, jeste upravo to što su nakon pristupanja EU, u Rumuniji ostvarene nove investicije u vrednosti od po deset-dvanaest milijardi evra. Kao članica EU Rumunija može pouzdano da tvrdi da je ozbiljna zemlja spremna za nove investitore koja može da im garantuje bezbednost kapitala i prihoda. „Smatram da Srbija na tom planu treba mnogo da radi, da bude još otvorenija za investicije, ali isto tako i za privatizaciju. Rumunija i Srbija treba da ujedine napore u cilju ostvarenja projekata na tom polju“. Budući da Rumunija sada predstavlja veliko tržište EU, Makovej je izrazio nadu da će nakon stupanja liberalizacije viznog režima u Srbiji njegova zemlja biti atrakcija za srpske investitore.

On je, takođe, kazao da Srbija i Rumunija ostvaruju veoma dobru pograničnu saradnju u različitim domenima za šta vlada u Bukureštu dobija finansijsku podršku EU. Kako je naveo, Rumunija je većostvarila nekoliko lepih projekata u okolini Vršca i Kladova, ali, nažalost, malo ljudi to zna. To nije mnogo, dodao je, ali predstavlja dokaz realizacije saradnje Srbije i Rumunije. Ipak, rumunski ambasador je naglasio da se još mnogo toga može učiniti, te ukazao na to da su kapaciteti Dunava nedovoljno iskorišćeni. Prema njegovom mišljenju, Rumunija i Srbija takođe treba da ujedine napore u cilju prevencije poplava. Upravo za realizaciju takvih projekata, rekao je on, možemo dobiti finansijsku podršku EU.

Upitan kako se svetska finansijska kriza odrazila na njegovu zemlju, rumunski ambasador je ocenio da vlada u Bukureštu za sada uspeva da drži situaciju pod kontrolom, tako da građani nisu ugroženi globalnim ekonomskim potresima. On je, takođe, kazao da je Rumunija do septembra ove godine beležila ekonomski rast od 9,5 odsto i da rumunske banke nisu u opasnosti. Iako sa Međunarodnim fondom ostvaruje odličan dijalog, Rumunija nije tražila njegovu finansijsku podršku. Ipak, upozorio je da svetsku finansijsku krizu treba ozbiljno shvatiti, što, kako je naveo, jeste slučaj s rumunskim političarima. Ambasador Makovej je, takođe, izrazio uverenost da Rumunija poseduje sve neophodne instrumente za hvatanje u koštac s krizom, te je spremna da brzo reaguje ukoliko to bude bilo potrebno.

Budući da Rumunija teži da upozna srpski narod sa svojom kulturom, Makovej je kazao da je povodom proslave Nacionalnog praznika Rumunije planirao da organizuje niz kulturnih manifestacija na našim prostorima, ali da je iz finansijskih razloga u tome bio sprečen. Tako je, između ostalog, nameravao da organizuje izložbu Konstantina Brankuša, najvećeg vajara 20. veka. Ipak, i pored nedostatka finansija, najavio je da će na prijemu koji će biti održan u Hajatu povodom proslave Nacionalnog praznika Rumunije, biti predstavljeni radovi jednog velikog rumunskog staklara. Takođe, planirano je da jedan folklorni ansambl iz Rešica, koji je većposećivao Srbiju, nastupi 10. decembra u Boru.

Ambasador Makovej je naglasio da su Rumunija i Srbija uspele mnogo toga da realizuju na kulturnom planu. Tako je u Rumunskoj akademiji u Bukureštu održana promocija osam tomova srpske poezije, dok je Srbiju letos posetilo nekoliko pisaca iz Rumunije. Iako je istakao da finansije predstavljaju veliku prepreku u realizaciji kulturnih projekata, izrazio je veliko zadovoljstvo što će sledeće godine u Bukureštu biti organizovana velika izložba srpkog slikarstva i vajarstva. Makovej je naglasio da Rumuni i Srbi treba da što bolje upoznaju kulturna obeležja jedni drugih u cilju unapređenja njihove saradnje.

Upitan da li je zadovoljan položajem rumunske manjine u Srbiji, rumunski ambasador je rekao da je Rumunija spremna na dijalog sa Srbijom u vezi s tim problemom i pohvalio predsednika Tadića za otvorenost prema tom pitanju. Poseban akcenat je stavio na vlašku populaciju, te kazao da Rumunija želi, da ukoliko se njeni pripadnici izjasne kao Rumuni, tako budu i tretirani i uživaju sva prava koja ima rumunska nacionalna manjina u Vojvodini. Posebno je naglasio da vlada u Bukureštu očekuje da Rumuni koji žive u Srbiji budu lojalni toj zemlji budući da oni jesu njeni državljani. S obzirom na prijateljske odnose njegove zemlje sa Srbijom, rumunski ambasador je izrazio uverenost da će se naći kompromisno rešenje za problem rumunske nacionalne manjine na ovim prostorima, te da će Rumuni u Srbiji uživati ista prava kao Srbi u Rumuniji.

Nacionalni praznik

Rumunija će 1. decembra 90. put proslaviti najznačajniji državni praznik koji simbolizuje veliko ujedinjenje iz 1918. Prema mišljenju rumunskog ambasadora, to je najvažniji događaj u istoriji rumunskog naroda. „Prvi decembar za Rumune predstavlja sveti dan i sveti praznik jer su se svi Rumuni tada borili i izborili za ujedinjenje svih rumunskih teritorija. Ono što je bitno jeste duh tog praznika jer simbolizuje ujedinjenje rumunskog naroda“, zaključio je Makovej.