Budućnost Albanaca nije Velika Albanija, već velika Evropa, izjavio je predsednik Albanije Bamir Topi u intervjuu agenciji Beta, dodajući da je Evropska unija porodica u kojoj svaka zemlja treba ravnopravno da ima svoje mesto.
Komentarišući strahovanja od stvaranja Velike Albanije kao posledicu nezavisnosti Kosova i njegovog eventualnog pripajanja Albaniji, Topi je naglasio da je „Albanija projektovala svoju budućnost u NATO i EU, gde želi da se učlani i Kosovo, kao i Srbija, kako je to najavila novoformirana vlada“.

Budućnost Albanaca nije Velika Albanija, već velika Evropa, izjavio je predsednik Albanije Bamir Topi u intervjuu agenciji Beta, dodajući da je Evropska unija porodica u kojoj svaka zemlja treba ravnopravno da ima svoje mesto.
Komentarišući strahovanja od stvaranja Velike Albanije kao posledicu nezavisnosti Kosova i njegovog eventualnog pripajanja Albaniji, Topi je naglasio da je „Albanija projektovala svoju budućnost u NATO i EU, gde želi da se učlani i Kosovo, kao i Srbija, kako je to najavila novoformirana vlada“.
Ocenjujući odnose Tirane i Beograda u svetlu činjenice da je Albanija jedna od zemalja koje su priznale Kosovo i u kontekstu mera koje je Srbija preduzela prema tim zemljama, predsednik Albanije je rekao da Albanija odnose sa Srbijom zasniva na principima svoje spoljne politike prema zemljama regiona: dvostranosti, dobrosusedsva i regionalne saradnje.
– Uprkos dijametralno suprotnim stavovima o Kosovu, Albanija će učiniti sve da se odnosi sa Srbijom razvijaju na obostranu korist, bez predrasuda i uslovljavanja, uz stvaranja novih mogućnosti sveukupne saradnje, rekao je Topi. Albanski predsednik je naveo da je sve to u funkciji integracija u evropske i evroatlantske strukture, kako bi se region „vratio u prostor mira, stabilnosti i napretka, na teren politike međusobnog razumevanja i saradnje“.
Na pitanje koji su glavni razlozi za njegovo lično čvrsto podržavanje nezavisnosti Kosova, predsednik Albanije je odgovorio da „nastavlja da živi u ubeđenju da je kosovska nezavisnost bila najadekvatnije političko rešenje ne samo za Kosovo i Srbiju, nego i za čitav region“.
– Kosovska nezavisnost je bila poslednja politička ali i psihološka mora završnog rešenja procesa rastakanja bivše Jugolavije, nezavisnost koja je uvažila važan i transparentan proces koji je bio nadgledan od strane ovlašćenih međunarodnih faktora, a koji nije mogao trajati u nedogled, rekao je Topi.
Na molbu da oceni budućnosti Kosova, imajući i vidu da je Kosovo de facto međunarodni protektorat, dok je Srbija protiv priznavanja njegove nezavisnosti, albanski predsednik je konstatovao da Kosovo predstavlja novu geopolitičku realnost u regionu.
– Kosovo je 17. februara 2008. dovršilo težak istorijski put i započelo sučeljavanje sa budućnošću kao najmlađa država u svetu, sa vladom i vlastitim državnim institucijama izabranim na demokratskim izborima, rekao je Topi i dodao da će poslovi i državna odgovornost sve više pripadati vlasti u Prištini, a sve manje međunarodnoj zajednici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari